Jasmin&Jasmin putovanja
priče sa putovanja iz ličnog ugla jednog putnika
…U srcu pustinje, pod sjajem zvezda provodimo našu saharsku noć u hotelu Oasis u Duzu. U neverovatnoj oazi od palmi, hibiskusa i bugenvilija slušamo zvuke koji dopiru iz pustinje. Pustinjska prašina je svuda-na mermernim podovima i pločnicima izmedju bungalova, u luksuznim sobama i na čaršavima. Kad udišete udišete pesak i prašinu ali je doživljaj neponovljiv!
U ranu zoru, prvo što vidim kad otvorim oči je veliki zeleni gušter koji se izležava na zidu sobe! Još nekoliko rasterujem na putu do balkona! Izlazimo dok nad nama još trepere zvezde i dočekujemo svitanje i izlazak sunca iznad Sahare.Pred nama se pod prvim zracima preliva ružičasta i bela kristalna površina jezera Chot El Jerid…
…Ostavlja nas da na miru i svako u svojim mislima poćuti ili prozbori sa senima vojnika. Odlazi sitnim koracima, tanak kao stabljika, povijen i zamišljen.Samo tren kasnije, čujem njegov glas jasan i uzvišen dok se sa neviđenim žarom i čvrstim ubeđenjem da je samo srpska vojska odnela pobedu u velikom ratu, obraća nekim novim potomcima:
“Neznani tuđinče kad slučajno mineš… “
Kao da prvi put u životu govori, uspravan i ponosan, srpski vojnik na braniku otadžbine. Dok ga slušam pogledom brojim čemprese i nizove mermernih krstova. Hiljade belih znakova, poređanih kao u stroju. U drugom redu su Francuzi, u trećem Rusi i tako redom… Njima, kaže, skoro niko i ne dolazi. Takva su vojnička groblja. Bela i beskrajna. Mislim kako je svaki taj kamen nekada bio čovek, jedno ime i jedan svet. I kako je lako od čoveka postati kamen. Takva je vojska. Takav je rat. Takav je svet…
“…A mora ne bi bilo pričaju kiridžije da nije Morave niz koju sve naše patnje teku.
Niti bi bilo slano da Srbijica nije oduvek mnogo plakala u svoju najveću reku…
Moraš da vidiš Moravu bar triput u svom veku!”… Dobrica Erić
HOMOLJE TRAGOM JEDNE PESME I VLAŠKE MAGIJE
"Od Velikog sela do samoga ždrela kao da je vila neka ćilim rasprostrela...." Nekada se govorilo “bez nevolje ne idi u Homolje!” A mi se uputismo stiškom ravnicom kroz more čudesnih suncokreta, “zelene trave i [...]
ZLATIBOR PLANINA OD ZLATA I BOROVA
Sasvim slučajno i bez ikakvog plana na Zlatibor smo krenuli u kasnu jesen. Novembarska jutra znaju da budu maglovita i hladna i da zamirišu na sneg. Posebno u onom uskom i nepredvidivom klancu u kome [...]
LEFKES NAJLEPŠE SELO NA PAROSU foto tura
Ime mu je Lefkes. Belo selo. Našli smo ga na ostrvu Paros usred Kiklada, ušuškano na vrhu zelenog brda među vitkim borovima i vremešnim platanima. Lefkes Kikladsko selo Lefkes, prvu prestonicu ostrva Paros [...]
ATINA Σ΄ΕΧΩ ΜΕΣΑ ΣΤΗΝ ΚΑΡΔΙΑ MOY
Atina nosim te u srcu! Naslov sam ukrala iz grčkih novina koje sam našla na klupi u parku Etnikos kipos u Atini. Etnikos kipos je botanička bašta usred grada odmah iza trga Sintagma. Prvi je [...]
ZEJTINLIK POSLEDNJI ČUVAR
Ako biste u Solunu slučajnog prolaznika pitali gde je Zejtinlik ne bi umeo da vam odgovori. Ne zato što ne zna gde se srpsko vojničko groblje nalazi već zato što je to stari naziv za [...]
TEMIŠVAR GRAD TRGOVA, RUŽA I LEPIH DEVOJAKA
Kada sam u jesen 2011. prvi put otišla u Temišvar vratila sam se kući sa osećajem da sam bila u tri grada. Ima u njemu bečke elegancije, rimske letargije, peštanskog gospodstva, ima i pomalo osmanlijskog [...]