Atina nosim te u srcu! Naslov sam ukrala iz grčkih novina koje sam našla na klupi u parku Etnikos kipos u Atini. Etnikos kipos je botanička bašta usred grada odmah iza trga Sintagma. Prvi je maj, međunarodni praznik rada. Na Sintagmi sve tutnji od protesta grčke radničke klase. Da ne znam koliko glasno govore i u najtišim razgovorima pomislila bih da počinje rat! Jedan ulični prodavac nudi vrele đevreke i viče na sav glas “ela kulures!” Ispred Parlamenta evzoni stoje nepomični, ne trepću i ne dišu. Lepršaju im suknjice na vrelom povetarcu koji pirka iz pravca Glifade i donosi miris mandarina. A ja čekam smenu straže i mislim hoće li se bar nasmešiti kada im priđem?
Evzoni Sintagma
Avion
Budim se u polutami sobe na 7. spratu hotela Evripides u atinskoj četvrti Psiri. Sanja još spava pa se šunjam kao lopov da je ne probudim jer je tek 6 sati. Zaboravljam da u Grčkoj kasnije sviće a ne znam ni kako sam uopšte spavala od silne želje sa odmah izadjem napolje i vidim Atinu! Trebalo je da stignemo popodne prethodnog dana i da već uveliko budemo Atinjanke. Umesto toga odmah nakon ukrcavanja u jatov atr na beogradskom aerodromu zamoljeni smo da zbog malog kvara ipak napustimo avion.
Atina
6 sati kasnije, posle nekoliko preskupih sendviča i ko zna koliko popijenih kafa pojavi se na pisti onaj mali traktorčić koji za sobom vuče avion! Mila majko, pomislih pa zar će ovo sad leteti??? Nasmeših se u sebi ironiji -ja prodajem avio karte i slušam često priče o ovakvim situacijama. Uvek sam se pitala kakav je to osećaj kada ti kažu da sa avionom nešto nije u redu, pa te nakon popravke ponovo pozovu da uđeš u isti i poletiš? Razmišljaš li da odustaneš?
Akropolj
Atina
Ponoć na atinskom aerodromu Elefterios Venizelos. Prvi put sam u Atini nakon svih ovih godina moje opsesije i ljubavi prema Grčkoj i Grcima. Ne znam kakav me grad čeka, Atinu zamišljam kao Akropolj i kao Partenon i Erehtejon i kao nešto toplo i srcu blisko od čega me podilaze žmarci. Kasnije ću još mnogo puta isto ovako iskoračiti u toplu atinsku noć na terminalu ovog istog aerodroma tačno preko puta hotela Sofitel. I uprkos tome što Atinu pamtim kao “najzarozaniji” evropski grad u koji sam kročila, osećaj je uvek ostao isti do dana današnjeg. Topla i draga, antička i olimpijska, bela i beskrajna, pomalo haotična i zarozana ali prepuna one iskrene helenske galame i smeha koje volim, moja Atina koju nosim u srcu!
Atina pogled sa Akropolja
Legenda o imenu
Videla sam je noćas prvi put sa balkona naše sobe. Ustvari videla sam Akropolj i na njemu Partenon osvetljen sa svih strana. Gde god da ste u Atini i u najtamnijoj noći uvek ćete znati gde stanuje Boginja zaštitnica grada po svetlosti sa Akropolja. Noć je bez meseca, ceo grad spava pod sjajem zvezda dok nad njim bdi mudra Atina kao u doba najveće slave. Legenda kaže da su se jednom Zevsova voljena kći Atina i bog mora Posejdon opasno zamerili oko Atike.
Akropolj
12 bogova je odlučilo da onome ko pokloni lepši i vredniji dar demosu, pripadne i celo naselje. Posejdon je udario svojim trozubcem i potekla je voda. Ali avaj, bila je slana. A onda Atina, boginja mudrosti, znanja i veštine udari svojim božanskim štapom i izraste drvo sočnoga ploda i lekovitog ulja. Grad pripade njoj, maslina postade simbol ljubavi i mira a grad u slavu Boginje nazvaše njenim imenom Atina.
Propileji Akropolj
Jutro u Atini
Svanulo je u Atininom gradu. Izlazim na balkon stešnjen među trošnim zgradama koje skoro da mogu dodirnuti. Protrljah oči da se uverim da ne sanjam jer sam samo tren ranije čula ni manje ni više nego kukurikanje petla! Dočeka me prava pravcata tropska bašta na krovu zgrade preko puta sa svim mogućim biljkama i raznim starim drangulijama kojom se lenjo i pospano šeta jedan šareni petlić!!
Bašta na krovu
Akropolj je sada bez blještavog božanskog oreola od prošle noći mnogo bliži pa mi se čini da i njega mogu dodirnuti! Pod nogama mi je grad kome se ne vidi ni početak ni kraj i u koji ne mogu da gledam koliko je beo.
Pogled na Likavitos
Nisu me lagali. Atina je toliko gusto naseljena i toliko velika da se jednim pogledom ni ne može sagledati! U njoj živi skoro 4 miliona stanovnika što je skoro polovina od ukupnog broja stanovnika cele Grčke.
Atina
Atina
Atinske ulice su prilično neuredne a pravila saobraćaja malo ko poštuje. Ni u jednom gradu ni pre ni kasnije nisam videla toliko ogromnih pasa lutalica u centru grada kao u ulicama oko Monastirakija i Psirija. Ni u jednom gradu nisam videla toliko beskućnika koji spavaju po pločnicima i prolazima da ih ponekad morate preskakati! Bilo je momenata kada sam pomišljala na bezbednost što inače u Grčkoj nikada ne radim. Iz tog razloga nisam išla na Omoniju. Kažu da je nekada bila jedan od najlepših atinskih trgova. Danas je mesto koje važi za opasno osim ako niste prostitutka, prodavac ili kupac narkotika. Uputismo se kroz Psiri putem ka Monastirakiju i srcu antičke Atine.
Atina
Psiri
Atinska četvrt Psiri jedna je od najautentičnijih i najstarijih u gradu. Nastala je doseljavanjem ljudi sa egejskih ostrva većinom sa Naksosa ali je u prošlosti sve do 19.veka važila za ozloglašenu naseobinu “mangasa” koji su stvorili atinsko podzemlje. Posebno je bila poznata grupa “kutsavakides” prepoznatljiva po dugim brkovima, uskim pantalonama i kožnim čizmama i naoružanju kojim je vladala i terorisala ljude preko 50 godina! Vreme mangasa je prošlo jer je država posebnim merama uspela da očisti Psiri i da ovaj deo grada pretvori u jednu od najzanimljivijih gradskih četvrti.
Pogled na Akropolj
Centar Psirija je Trg heroja na kome se ukrštaju glavne ulice koje nose imena nacionalnih junaka. Autentične zanatske radnje, proizvodi od kože, prodavnice domaće hrane, sapuna od magarećeg i kozjeg mleka, kozjih i ovčijih sireva najbrojnije su u Psiriju. Taverne, uzerije, kafenioni u kojima se pripremaju mezedakia i tradicionalna grčka jela izgledaju kao na grčkim ostrvima a zvuci rebetika , grčkog bluza odzvanjaju do kasno u noć.
Barovi i klubovi u Psiriju su omiljena mesta autentičnog grčkog noćnog provoda i uživanja. Lord Bajron je tokom svojih boravaka u Atini živeo u Psiriju a najpoznatiji grčki stanovnik je bio pesnik i pisac Aleksandros Papadiamandis sa Skiatosa. I tog proleća i nas dve! Sve ovo sam saznala tek kad smo igrom slučaja Sanja i ja iznajmile hotel baš u Psiriju. Kad te sreća hoće , hoće te! Pravo u centar i to boemski!
Proći kroz Psiri ranom zorom podrazumeva dve stvari-podneti miris kozjih i ovčijih sireva koji se na trgu prodaju na improvizovanim tezgama u tolikim količinama da cela četvrt miriše na sir! Druga je svima izgovoriti “kalimera” a onda bez posledica izbeći -ela, ela iza koga, sledi probanje i pregovori oko kupovine.
Sirevi
Prvog jutra smo bile zbunjene, već sledećeg su nas pozdravljali kao nove komšinice a popodne smo već sedele kod jednog Janisa u taverni na ćošku na komšijskoj kafi i rakiji. Dopao mi se Psiri toliko da nisam ni želela iz njega da odem.
Monastiraki
Monastiraki
Rano je jutro u Atini kolevci civilizacije, demokratije, filozofije, umetnosti i besedništva! Monastiraki je pust, nema još ni prodavaca svakojakih starudija i drangulija koji ga ponekad zaposednu. Nekada je na tom mestu bila agora, tržnica, mesto na kome se prodavalo i kupovalo, besedilo i filozofiralo. Nije ni danas drugačije samo se asortiman malo promenio a ima i novih govornika. Monastiraki je najstariji atinski trg koji je ime dobio po crkvici koja je nekada na njemu postojala. Atinjani su ga zvali raznim imenima “Abadzidika” Abades po abadžijama koji su ovde imali svoje dućane, “tzierzidika” po krčmama u kojima se u tursko vreme služilo meze od džigerice. Zvao se i “platia palias stratonas” po starim vojničkim kasarnama koje su se nalazile u blizini.
Na trgu se nalazi i jedina džamija u Atini koju je u 18. veku sagradio turski namesnik Mustafa aga Tsistaraki, za koju se priča da je prokleta. Veruje se da je aga iskoristio jedan stub nekadašnjeg Zevsovog hrama za gradnju džamije i da je time navukao kugu na Atinu. Jedna od najprometnijih metro stanica nalazi se na Monastirakiju sa koja polaze vozovi ka Pireju.
Kada ste na Monastirakiju znajte da ste u srcu Atine, one prave, antičke jer ćete njene tragove videti gde god da pogledate. I svi će vas vući samo u jednom smeru-ka stenovitom brdu na kome mermernim sjajem svetli Partenon u slavu boginje Atine. Akropolis, grad na litici tamo gde je sve počelo.
Na putu ka Akropolju
Akropolj
Hodamo ka Akropolju, korak po korak od kamena do kamena, kroz smokve i lovore! Mislim na Pitagoru i teoremu, na Sokrata, Tezeja, Atinu i sve bogove redom. Na pamet mi padaju sve zaboravljene lekcije iz istorije, dorski i jonski stubovi čak i formule iz matematike u kojima marširaju alfa i beta. Koliko li je jednom robu trebalo vremena i snage da prenese kamen od agore do vrha Akropolja? Ili slobodnom čoveku da zaradi jednu drahmu pod budnim okom nekog aristokrate? Jeste li znali da “aristos” na grčkom jeziku znači najbolji? Pa sami prosudite šta je ustvari aristokratija. Teren na Akropolju je stepenasto stenovit jer su vekovima ojačavani i dograđivani bedemi koji ga štite.
Atina pogled sa Akropolja
Na jednom mestu postoji zaravan od stena široka kao polje sa koga puca pogled na celu Atinu! Volim ta visoka mesta gde me hvata vrtoglavica od saznanja koliko sam sitna i mala pred tim belim gradom koji prvi put gledam. Atina je stara više od 3400 godina i jedan je od najstarijih gradova sveta!
Herodov amfiteatar
Imala je jednom jednog stratega koga su Atinjani zvali lavom a istorija ga pamti po imenu Perikle. Sagradio je na Akropolju mermerni hram u slavu boginje Atine u doba koje se zbog prosperiteta, kulture, umetnosti i najveće političke i vojne moći Atine naziva zlatnim. I iako se Akropolj renovira već 50 godina pa više liči na gradilište nego na svetilište ono sto se na njemu i sa njega može videti i zastrašuje i zadivljuje!
Akropolj
Herodov amfiteatar ušuškan među maslinama sa 5000 mesta, hram Atine Nike, Propileji, Partenon i meni najdraži i najlepši od svih Erehteon! Veruje se da se baš na tom mestu odigralo mitsko nadmetanje izmedju Atine i Posejdona u kome je ona pobedila i gradu darovala maslinu. Erehteon krasi 5 karijatida, divnih ženskih figura na koje se naslanja trem hrama. Znate li legendu o karijatidama?
Ereheteon
Karijatide
Kada su Grci u antičko doba osvojili državu Kariju u Maloj Aziji kao ratni plen u Atinu su odvodili mlade devojke nadaleko čuvene po svojoj lepoti. Iako su se njima ženili devojke iz Karije su ipak ostajale robinje. Kako bi se osvetile Grcima Karijatiđanke su se međusobno zavetovale da im nikada neće rađati decu jer ako bi se rodilo muško dete ono bi kada poraste bilo samo još jedan Grk koga bi poslali da se bori protiv svoje zemlje. Grci su njihovu odluku veoma poštovali a u čast lepote i požrtvovanosti devojaka iz Karije svoje hramove su počeli ukrašavati stubovima u obliku ženskih figura karijatidama.
Karijatide
Originalne karijatide čuvaju se u novom arheološkom muzeju ispod Akropolja sagrađenom 2009.godine na mestu starog Akropolis muzeja. Ja nisam neki ljubitelj muzeja ali volim karijatide, morala sam poći da pronađem one prave jer su ove na Erehteonu samo njihove kopije. Od tada svima pričam o Akropolis muzeju kao o najlepšem muzeju u kome sam bila.
Akropolis muzej
Akropolis muzej
Nije samo zbog karijatida i njihove nezemaljske lepote koju je vešti majstor do detalja izbrusio sa sve naborima njihovih divnih haljina. U Akropolis muzeju nalazi se sve ono što je antička Grčka svojim natprirodnim i potpuno neshvatljivim talentom kojim su njeni umetnici bili blagosloveni, stvorila i za sobom ostavila kroz vekove i milenijume građenja i rušenja. Ili barem ono što je iza onih koji su je pljačkali i pustošili ostalo. A nije ostalo mnogo. Karijatida je bilo 6, nedostaje jedna, kažu da je u Britanskom muzeju. Skoro svako drugo mesto u muzeju je prazno, pročitaćete da je original negde u belom svetu.
Attina
Uprkos tome, šetnja akropoljskim muzejem je neponovljiv doživljaj i ogromno uživanje dok hodate praćeni pogledima mermernih grčkih bogova, mitskih junaka, filozofa, ratnika, krilatih konja i morskih nimfi. Akropoljski muzej je jedinstveno mesto iz još jednog razloga zbog koga sam lično ostala impresionirana. Svi podovi, zidovi i krovovi muzeja izrađeni su od stakla!
Detalj iz muzeja
Pa sad samo zamislite tu količinu svetlosti i sjaja , kada po vedrom majskom danu zakoračite na blistavu staklenu promenadu nad kojom blješti trospratna staklena zgrada! Hodate po staklenoj podlozi iznad temelja i srušenih zidova nekog antičkog hrama ili nečijeg doma u koje gledate. Sa svakim korakom i spratom sve je veća količina svetlosti u kojoj blista Atina koja vas posmatra sa svih strana a refleksija stvara umnoženu sliku kao u stotinu ogledala!
Akropolj
Plaka
U podnožju Akropolja je Plaka boemska i trgovačka četvrt Atine, beskrajni lavirint isprepletanih uličica prepunih prodavnica, zanatskih radnji, suvenirnica, lepih restorana i barova. Lutale smo satima Plakom bez pravca i cilja, probavale haljine kakve su nosile grčke boginje sa naborima i visokim strukom i sandale od grube kože sa stotinu kaišića…
Plaka
Zavirivale u male neugledne dućane u kojima smo pronalazile prava umetnička dela od mermera i keramike, krilate Erose i ponekog hromog Hefesta…Zalutasmo na Keramikos, antičko groblje u centru grada gde pod kamenim obeliscima počivaju neki stari Grci još od pamtiveka. A onda nas put odvede u Anafiotiku…
Plaka
Anafiotika
Kada je u doba poslednjeg grčkog kralja Ota trebalo sagraditi novi grad pozvani su najbolji kikladski majstori. Došli su sa ostrva Anafi malog komada kopna pored Santorinija. Na padinama Akropolja odmah iznad Plake sagradili su čitav mali grad u kome su živeli. Uski sokaci među smokvama i čempresima oživeli su od belih kućeraka i plavih prozora i vrata.
Stepenice i prolazi obrasli su vinovom lozom i bugenvilijama, na pločniku sede starine prebiraju brojanice i šunjaju se atinske mačke oko saksija sa muškatlama.. Ostrvo usred Atine, novi Anafi ili Anafiotika, jedno magično parče kikladskog raja prepuno duše i duboke sete sa čijeg vrha možete posmatrati uzavreli grad sa osećajem da gledate neki drugi veoma daleki svet.
Etnikos kipos
Etnikos kipos Nacionalni vrt
Etnikos kipos je ogromna botanička bašta visokih stabala, čempresa, eukaliptusa, platana, borova, oleandera, palmi sa bezbroj krivudavih puteljaka i staza. Prostire se na više od 15 hektara na kojima se mogu videti i antičke ruševine. Pravi tropski vrt usred uzavrelog grada, oaza mira i tišine u koju se ulazi između 12 visokih palmi. Posađena je 1853. godine po želji grčke kraljice Amalije. Iza botaničke bašte je Kalimarmaro olimpijski stadion na kome su održane prve moderne olimpijske igre u 19.veku.
Parlament
Majsko sunce prži usred Atine tu na Sintagmi, trgu Ustava ispred palate poslednjeg grčkog kralja. Tu je i najstariji hotel u Atini Grand Bretanja simbol luksuza i atinskog džet seta. Prvi je maj, međunarodni praznik rada. Na Sintagmi sve tutnji od protesta grčke radničke klase. Da ne znam koliko glasno govore i u najtišim razgovorima pomislila bih da počinje rat! Jedan ulični prodavac nudi vrele đevreke i viče na sav glas “ela kulures!” Ispred Parlamenta evzoni stoje nepomični ne trepću i ne dišu. Lepršaju im suknjice na vrelom povetarcu koji pirka iz pravca Glifade i donosi miris mandarina. A ja čekam smenu straže i mislim hoće li se bar nasmešiti kada im priđem?
Sintagma
Evzoni smena straže
Evzoni (tsoliades) pripadnici grčke garde koji stražare ispred Parlamenta na Sintagmi su posebno izabrani, veoma lepi, visoki i zgodni mladi momci. Jedan od kriterijuma prilikom izbora su i lepe noge, jer je deo njihove uniforme tradicionalna suknjica “fustanela” sa 400 nabora koji simbolizuju 400 godina robovanja pod Turcima. Na nogama nose “tsarouhi” specijalne cipele sa kićankama koje liče na klompe. Njihova odeća je inspirisana tradicionalnom odećom grčkih junaka “kleftis” hajduka koji su se borili protiv Turaka.
Smena straže Sintagma
Smena straže je ritual koji se svakodnevno ponavlja ispred Parlamenta, i spomenika neznanom junaku tokom koje evzoni tradicionalnim koracima sa visoko podignutom nogom zamene svoja mesta. Zbog slikovite odeće na stotine turista posmatra ritual, prilazi da se fotografiše ili isprovocira evzone koji stojički izdržavaju bez ijednog pokreta osim pogleda. Sa evzonima se možete fotografisati ali ih ne smete dodirivati. Džaba sam se nadala i isprsila, moj evzon me nije ni pogledao kada sam mu se prišunjala da ukradem sliku!
Ermou
Ermou
Ermu je najpoznatija atinska trgovačka ulica koja spaja trg Sintagma i Monastiraki. Na Ermu ulici ćete naći sve ono što postoji i u bilo kojoj drugoj evropskoj prestonici a ima i velikih tržnih centara popularnog grčkog Hondosa. Atinske prodavačice su pored rimskih najljubaznije i najotvorenije na svetu! Oblačile su nas, svlačile, obuvale, smejale se zajedno sa nama i nisu ostale natmurenih lica kada nešto ne kupimo! Pogled sa Sintagme niz ulicu Ermu je jedan od najupečatljivijih u Atini jer se na njenom kraju nalazi divna stara vizantijska crkva od kamena Kapnikarea. Sagrađena je još u 11. veku u slavu Bogorodice a priča o njenom imenu kao i mestu na kome se nalazi -u glavnoj trgovačkoj ulici je sasvim neuobičajena.
Kapnikarea
Mnogo puta je pokretana inicijativa za njeno rušenje ali nekim čudom nijedna nije uspela do današnjih dana.Veruje se da je crkvu sagradio neki tadašnji gradski činovnik koji je Atinjanima nastanjenim u gustim četvrtima u podnožju Akropolja naplaćivao porez na dim! Kako se broj stanovnika i kuća stalno povećavao iz njihovih odžaka stalno su kuljali oblaci crmog dima (kapnos) pa su narušavali lepotu i svetost Akropolja.
Ulica u Atini
Odlučeno je da se počne sa naplatom poreza a gradske legende kažu da se činovnik-kapnikareos toliko obogatio da je odlučio da sagradi crkvu. Istina ili ne ova crkvica je pravi biser usred najbučnije i najprometnije atinske ulice oko koga se okupljaju umetnici, prodavci suvenira, hrane, knjiga, ulični glumci i izvođači i mesto gde se dogovaraju sastanci i rastanci…I spas od buke, gužve i galame, od letnje vreline i umora, mesto utehe, molitve i mira koje zrači posebnom energijom.
Vuljagmeni
Glifada
Na Sintagmi se ukrcasmo u neki tramvaj, piše na njemu Glifada i za manje od pola sata odlepršasmo na atinsku rivijeru. Volim putovanja bez plana i programa, kada se opustim i pustim da me srce vodi .Glifada je duga 20 kilometara na kojima se nižu zbijena naselja tipičnih grčkih gradskih kuća sa velikim balkonima i šarenim tendama. Nema lepše trase u celoj Atini od one kojom ide tramvaj ka Glifadi!
Glifada
Sa obe strane pruge njišu se procvetali oleanderi, beli, crveni i žuti prateći egejsko more. Između visokih palmi izviruju otmene vile ušuškane iza gvozdenih kapija i nižu se mali i veliki hoteli niz promenadu bez kraja. Za Glifadu kažu da je omiljeno mesto za život atinskih bogataša, umetnika, filmskih i televizijskih zvezda čije se jahte i luksuzne barke mogu videti u marinama ali i sasvim običnog sveta i posetilaca Atine koji vrlo lako i brzo mogu stići do njenih lepih peščanih plaža.
Glifada
Atina se eho mesa stin kardia mu (Atina, nosim te u srcu)
Ako ste mislili da je ovo sve od Atine, varate se! Atina su i nebrojeni muzeji i pozorišta, široke avenije sa stablima pomorandži i limuna i ušuškane i moderne gradske četvrti do kojih se stiže metroom i autobusima. Atina su i neprospavane noći uz zvuke buzukija, miris girosa i ukus grčkog jogurta pojedenog s nogu na ćošku kod trga Monastiraki.
Atina Likavitos
Atina je i lutanje kroz Kolonaki od bara do bara gde se ipijaju “krasakia i sfinakia” i luduje uz neke grčke narodnjake do rane zore. Atina je i kada slučajno upadnete u litiju na Veliki petak i sa svim Atinjanima i svećom u ruci krenete na bdenje. A onda dočekate Uskršnje jutro u nekoj crkvi pored mora gde se ljuljuškaju čuvena deca Pireja… Pa kako onda ne zavoleti Atinu i ne poneti je zauvek u srcu?
Atina , maj 2013.
Ostavite komentar