I iako sam se iz nje kući vratila punog kofera i praznog novčanika Barselona je ostala u mom sećanju kao stih iz pesme divne Monserat i neponovljivog Fredija-blistavi dragi kamen obasjan katalonskim suncem! Vraćala sam joj se ponekad u mislima i lutala njenim ulicama na kojima se njišu žaluzine i šušti vetar u palmama…
Barselona
Kraljica Katalonije je jedan od najstarijih, najlepših i najpoželjnijih gradova Evrope u kojoj živi oko milion i po stanovnika i koju godišnje poseti bar deset puta više turista! Dok smo se kao deo tih silnih miliona kretali ulicama njenog veličanstva postade nam jasno zašto je tako. Barselona ima veoma lepe i široke avenije oivičene palmama i suncem okupane plaže na obali Sredozemnog mora. Ima jednu od najvećih i najstarijih luka u Evropi iz koje je jednom davno Kristifor Kolumbo isplovio u potrazi za novim svetom. Zato on tu i danas stoji na visokom pijedestalu i pokazuje rukom u pravcu svoje Djenove.
Kolumbo Barselona
Barselona ima divnu trijumfalnu kapiju koja podseća na dane slave i najpoznatiju nedovršenu katedralu na svetu čiji čipkasti i uvrnuti tornjevi nadvisuju sve. Ima i pravu pravcatu špansku koridu u kojoj su se baš tog leta poslednji put šepurili toreadori i bikovi i bezbroj divnih i raskošnih fontana od kojih neke i plešu. Barselona ima Ramblu i gotsku četvrt ima i špansko selo i olimpijski stadion.
Guelj park detalj
Barselona je grad umetnosti, kulture, muzike, boema, slikara, gotskih i romanskih katedrala, rimskih utvrdjenja i katalonskog modernizma i samo još jedne male ali veoma važne stvari. Slučaj je hteo da dodjemo u Barselonu baš na dan velikog derbija. Zato smo tog dana umesto sa Kataloncima na Rambli pile pivo sa Grcima, ne zbog kulture i umetnosti već zbog fudbala!
Fontana Barselona
Drug Raja
Bile smo na letovanju u Ljoretu i već danima smišljale kako da stignemo do Barselone. Putovanje u Španiju sam smislila i organizovala lično pa su me zbog hiperaktivnosti do kraja letovanja moje saputnice prozvale imenom drug Raja.To je onaj što muči decu u filmu Tito i ja. Ne bih se sad smela zakleti da im je baš toliko smetalo posebno što je drug Raja stalno morao da ima spreman i razradjen plan. Istina taj plan je obavezno uključivao bar 5 kilometara pešačenja, nekoliko gradskih znamenitosti i posetu bar jednoj novoj plaži dnevno ali moj koncept odmora je takav. Dan lenčarenja, dan edukacije i obilazaka.
Barselona
Od Ljoreta do Barselone ima 70 kilometara. Španci nešto baš i ne govore engleski jezik a moj španski se već davno bio pretvorio u lanjski sneg. Ne znam kako i zašto ali sa stanice u Ljoretu nije bilo autobusa do Barselone. Ali je zato u gradu bilo toliko srpskih turista da mi je sinula spasonosna ideja kada sam na jednom hotelu videla znak beogradskog Argus tursa. Barselona, celodnevni izlet za tri lepe dame, samo izvolte povešćemo i vas! Hvala lepo, molim lepo! I odvedoše nas pravo na stadion!
Kamp Nou
Kamp Nou Barselona
Iako u magičnom katalonskom gradu postoji muzej jednog Pikasa kao i bezbroj jedinstvenih kreacija ekscentričnog i apstraktnog Gaudija stadion Kamp Nou je najposećeniji muzej u gradu. Godišnje ga poseti milion i po ljudi. Nisam ni znala da volim fudbal dok nisam zakoračila na taj čuveni stadion! Bio je to prvi put u mom životu da ulazim na jedan ne samo pravi nego ni manje ni više najveći evropski stadion! Kamp Nou nije samo stadion, to je i jedan ogroman i veoma bogat muzej i hram fudbala u kome se nalazi kompletna istorija fudbalskog kluba Barselona.
Kamp Nou muzej
Tu su svi osvojeni pehari, fotografije, priznanja, dresovi slavnih fudbalera , trenera , povelje, kopačke i zlatne fudbalske lopte, komadi i predmeti koji su pripadali ovom ili onom… Iako je za mene lično poznavanje svetskih kupova i fudbalskih legendi špansko selo , moram da priznam da sam bila zadivljena ovim mestom. Uvek je neverovatno kada rodjenim očima možete da vidite ili rukom dodirnete ono što ste milion puta gledali na televiziji ni ne sluteći da ćete mu ikada biti tako blizu. Kao što je pehar Lige šampiona . Ili Ajfelova kula. Ili piramida.
Kamp Nou muzej
Stadion Kamp Nou je drugi po veličini na svetu i može da primi 99.354 hiljada gledalaca. Fudbalski klub Barselona postoji već 120 godina i jedan je od najvrednijih i najbogatijih fudbalskih klubova na svetu koji je postao univerzalni simbol katalonske kulture. Osećaj pobede, verujte mi na reč, je jedini koji sam imala kada sam kročila na tribine. Barselona je zaista “Mas que un klub!”
Monžuik
Monžuik
Od svih mesta u novim gradovima najdraža su mi ona na kojima mogu jednim pogledom da obuhvatim ceo grad. Monžuik je brdo na kome su još pre 3000 godina Rimljani podigli utvrdjenje za odbranu grada. Ime je dobilo po jevrejskom groblju koje se nekada na njemu nalazilo. Do Monžuika se može stići i panoramskom gondolom ili pešice. Kako god da dodjete ono što vas na vrhu čeka je impresivan pogled na jednu od najvećih luka u Sredozemlju i na skoro celu Barselonu.
Barselona luka
Fontana Monžuik
Monžuik je veoma lepo uredjen park prepun zanimljivih spomenika, fontana, muzeja, mesta za šetnju, omor i uživanje. U podnožju se nalazi špansko selo lepo uredjen kompleks koji predstavlja Španiju u malom. Tu je i Olimpijski stadion izgradjen za Olimpijske igre održane u Barseloni 1992.godine, zgrada Nacionalne galerije kao i čuvene fontane koje u večernjim satima izvode pravi spektakl plesa i boja uz najveće svetske hitove.
La Sagrada familia
La Sagrada Familija je životno delo Antonija Gaudija čiji završetak niko još nije video! I ne zna se kada će. Čuvena je rečenica arhitektonskog i umetničkog genija koji je na ovoj gradjevini radio čitavih 40 godina kojom je odgovarao na pitanje kada će crkva biti zavrsena. “Moj klijent je Bog a njemu se ne žuri!” Njegove vizije, fantazije, kažu neki i halucinacije pretočene su nerazmrsivi i nesagledivi splet likova ljudskih, životinjskih, andjeoskih, svetačkih, djavolskih i ko zna kojih sve još na čudnim zidovima najkitnjastije katedrale koju je ljudsko oko videlo!
La Sagrada familia
Zbog skela koje je stalno okružuju ne može se lepo videti izbliza pa je najbolje odšetati do obližnjeg parka odakle se vidi cela. La sagrada familija, Sveta porodica, gradi se već više od jednog veka. Posvećena je svima pomalo a najviše Isusu i njegovim stradanjima. Svojom komplikovanom spoljašnjošću u prvom trenutku me više zbunila nego zadivila možda pomalo i uplašila. Nakon Gaudijeve smrti gradnju su nastavili drugi a pošto je većina njegovih originalnih nacrta izgorela tokom španskog gradjanskog rata planovi su se menjla i prilagodjavali novim graditeljima i okolnostima.
La Sagrada familia
Nisam ja tu da sudim da li je i koliko današnja katedrala verna autorovoj ideji ali moj prvi utisak je da ni sam Gaudi nije imao konačnu viziju. A i ko će genija razumeti? Da je razumljiv svima ne bi bio genije. Gaudi je umro 1926.godine kada ga je u šetnji pregazio tramvaj. Sahranjen je u katedrali. Očekuje se da će katedrala konačno buti završena 2028.godine a zanimljivo je da se izgradnja finansira isključivo od dobrovoljnih priloga i prihoda od prodatih ulaznica. Ako želite da udjete spremite se na duge redove i bar nekoliko sati čekanja. I svidela vam se ili ne izgleda zapanjujuće!
La sagrada familia tornjevi
La Rambla
Glavna pešačka ulica Barselone La Rambla proteže se od centralnog gradskog trga Plaza Katalunja sve do morske obale. U njoj je na stotine prodavnica, barova, restorana, prodavaca cveća, suvenira, voća i još svega i svačega. Ni u jednom drugom gradu nisam videla toliko lepih i maštovitih uličnih umetnika i zabavljača kao u Barseloni.
La Rambla
Tu možete sresti andjele, djavole i vile, rok zvezde, kraljeve, prosjake, predsednike i uživati u jedinstvenoj predstavi koju izvode samo za vas. Neki će vas zagrliti i poljubiti a neki samo malo pomilovati po glavi kao mene ova neobična krilata dama ko god da je bila.
La Rambla
Barselona je veseo grad. Veoma star i veoma mlad u isto vreme. Nagizdan, šaren, osunčan, obojen hiljadama boja! Gde god da kročite muzika, pesma, ples i smeh od kojih se odmah osećate opušteno i veoma srećno. I iako su njene ulice potpuno geometrijski rasporedjene a glavne trgovačke ulice se zovu Avenida Paralel i Avenida Diagonal nećete u njoj nimalo misliti na geometriju i prave uglove.
La Rambla
Barselona zrači jednom zaraznom i bučnom mediteranskom energijom koja će vas čim kročite na trg Katalunja zgrabiti i uvući u svoj vrtlog i poneti vas niz Ramblu kao niz široku reku. Na Rambli se njišu palme i tutnje tramvaji, šarene se tezge i sudaraju turisti… I nikoga nije briga nizašta! Za nju je jednom Federiko Garsija Lorka rekao da je to “jedina ulica na svetu za koju bi voleo da nema kraj.”I zaista je tako. La Rambla nije samo jedna ulica već se sastoji od 5 kraćih koje se nastavljaju jedna na drugu.
Pijaca Bokueria
La Boqueria
Rambla deli stari grad na dva dela gde ćete u jednom ući pravo u srednji vek a u drugom ni manje ni više nego na najšareniju i najveću gradsku pijacu koju ste ikada videli. La Boqueria je mesto na kome se prodaje sve! Voće, povrće, slatkiši, šunke od pola metra, kobasice, sladoledi, ribe i morski plodovi….Ja tako zamišljam raj!
Pijaca Boqueria
Ogromne tezge na kojima je izloženo sve što je ikada negde izraslo i rodilo i medju kojima možete provesti sate i sate samo u razgledanju i uživanju u neverovatnom spektru boja, mirisa i ukusa… Zbog te pijace ne stigosmo do morske obale i ne videsmo Barselonetu najlepšu gradsku plažu. Nismo stigle ni da provirimo u gotsku četvrt sa druge strane ulice.
La Rambla
Grci
Ali smo zato stigle da zasednemo u jednu lepu baštu na Rambli i da ispijemo kriglu ledenog piva sa navijačima Panatinaikosa i jednim sumpatičnim konobarom Kataloncem sa kojima smo se site ismejale. Malo zbog piva a više zbog činjenice da nas je baš tog dana usred Barselone spojio srećni slučaj. Ili fudbal! Ne znam kako i zašto ali Katalonac je prvi izgovorio neku grčku reč. Sasvim prirodno ja mu postavih neko pitanje na grčkom jeziku na koje on kao iz topa odgovori na jos prirodnijem grčkom!
OLimpijski stadion Barselona
Ne zna se čije je iznenadjenje bilo veće, moje ili njegovo kad se raspričasmo nadugačko i naširoko. A najviše se iznenadiše grčki navijači za susednim stolom pa jedan od njih reče: “Zadivljen sam! Sedim usred Barselone i slušam razgovor jedne Srpkinje i jednog Katalonca na svom maternjem jeziku! Život stvarno ima čudne načine da nas spoji sa onim što volimo.”
El bario gotico
Barselona drugi put
Na početku ulice Rambla nalazi se česma. A legenda kaže da ko se sa te česme napije vode, vratiće se u Barselonu. Nismo ni slutile da ćemo se tako brzo vratiti ali za svaki slučaj smo se napile. Nije prošlo ni dva dana a mi evo ponovo grabimo ka Barseloni. Došle smo na železničku stanicu u Blanesu ne znajući da je zbog nevremena prošle noći došlo do prekida saobraćaja. Dva sata smo čekale voz za koji niko nije znao da li će uopšte doći. Barselona se morala videti još jednom pa makar sevale munje i grmeli gromovi!
Na trgu Katalunja dočekalo nas je veselje, neki mladi ansambl izvodi svoju plesnu tačku medju stotinama golubova.. Katalunja je ogroman trg okružen zanimljivim zdanjima na koji se sliva čak devet ulica. Jedna od njih je i Paseo de Gracia, veoma duga i veoma otmena ulica u kojoj se nalaze neke od najlepših poslovnih i istorijskih zgrada Barselone kao i brojne prodavnice i saloni poznatih svetskih kuća visoke mode.
Casa Batlo
Tu su i Gaudijeve čuvene kuće, casa Mila i casa Batlo. Oble i zakrivljene linije, nedostatak uglova i mnoštvo ukrasa inspirisanih religioznim i mističnim pa čak i antičkim nadahnućem slavnog graditelja izgledaju potpuno nestvarno medju modernim i luksuznim zgradama. Zaštitnik grada Barselone je Sveti Dordje koji se proslavlja 23.aprila. Legenda o Svetom Djordju koji ubija aždaju često je i Gaudiju bila inspiracija. Tako se na njegovim delima mogu videti zmajeve krljušti, koplja, repovi, gušteri.
Park Guelj
Najpoznatiji Gaudijev zmaj nalazi se na krovu kuće Batlo ili kuće kostiju. Krov ove kuće ima oblik zmajevih ledja prekrivenih raznobojnim keramičkim pločicama. Zelena, modra i ljubičasta simbolizuju prolivenu krv nevinih žrtava zmajevog terora a koplje sa krstom na vrhu simbolični je znak pobede.
Guelj park
Guelj
Postoje dva mesta sa kojih se pruža fantastičan pogled na prestonicu Katalonije, jedno je Monžuik a drugo El Karmel. Na ovom drugom se nalazi bajkoviti park Guelj još jedno remek delo Antonija Gaudija. Dok se vozimo autobusom ka parku Guelj konstatujemo da su starije dame iz Barselone veoma doterane i negovane! Ulice u Barseloni krase divne gvozdene svetiljke koje je Gaudi dizajnirao i ogromne bele klupe od sitnih kamenih kockica.
Park Guelj se prostire na nekoliko terasa stepenasto rasporedjenih po obroncima brda na kojima je Gaudi napravio fantastičan spoj prirode i veoma neobičnih gradjevina koje liče na prizore iz priče o Ivici i Marici. Izmedju terasa sa palmama vijugaju staze i puteljci, stepenice i prolazi. Terase podupiru uvrnuti kameni stubovi koji liče na karijatide.
Guelj park
Guelj park
Centralni deo zauzima ogromna terasa oko koje poput zmije vijuga romantična i vesela klupa sastavljena od komadića keramike i stakla u stotinu boja. Ovu tehniku poznatu pod imenom “trenkadis” Gaudi je koristio u celom parku pa se na svakoj kućici može videti po neki detalj. Takav je i veliki gušter na glavnom stepeništu , detalji na fasadama i na unutrašnjoj strani platoa. Sa platoa se pruža divan pogled na Barselonu i na veliki deo parka koji ostavlja utisak da ste zakoračili u grad u kome žive patuljci i vilenjaci..
Guelj
Gotska četvrt
Ponovo smo na Rambli, čarobnoj promenadi na kojoj miriše more. Lutamo od jednog do drugog kraja bez cilja i plana i upijamo mirise Mediterana i Barselone. El Bario Gotico, najstarija gradska četvrt zaludela nas je svojim uskim uličicama, belim svetiljkama koje ukrašavaju zgrade, tesnim prolazima sa masivnim reljefima i balkonima…
Gotska četvrt
Tu ima divnih barova, restorana, prodavnica, galerija, umetničkih ateljea i radionica. Tu je i muzej Pikasa kao i velelepna katedrala La Seu u kojoj je Kolumbo podneo izveštaj španskoj kraljici o otkriću Novog sveta. Tu sam podlegla i poslednjem iskušenju koje će zauvek promeniti moj modni stil u narednim godinama.
Katedrala
Desigual
Veoma je teško u Barseloni ostati ravnodušan pred toliko fantastičnih i modernih brendova odeće, obuće i pratećih detalja koje se nude na svakom koraku. Moje iskušenje se zvalo Desigual. Nisam zaista do tada znala za taj brend niti nešto patim od šopinga na putovanjima. Čak mi se nije ni dopao kada sam ga prvi put videla. A onda smo u gotskoj četvrti naletele na jednu, pa na drugu pa na ko zna koju Desigual prodavnicu i ja izgubih pamet. Nije stvar u modi ni u cenama nego u prostoj činjenici da mi je sve što sam obukla stajalo kao da je samo za mene pravljeno. I tako sam se od Barselone oprostila u novom Desigual kaputu. I dodala još po nešto u lutanjima po Ljoret de Maru…
Katedrala unutrašnjost
Adio Barselona
A Barselona? Barselona nam je bila kao stih iz pesme drage Monserat i neponovljivog Fredija-blistavi dragi kamen na katalonskom suncu! Ostavila nam je u srcu i duši osećaj radosti, veselja i neke sasvim lude i lepršave sreće koju smo pokupile sa njenih ulica i trgova. Malo nam je bilo, premalo ta dva divna dana u kojima nas je ugostila, premalo za sve njene skrivene kutke i lepotu kojom je blagoslovena. Ispratila nas je na voz je sa stanice Katalunja takvom provalom oblaka, munjama i gromovima da mi se kesa sa novim kaputom raspala! Grmelo je i tutnjalo celim putem do Blanesa, nekoliko puta je nestajala struja pa je voz stajao usred ničega a mi se smejale kao lude…
Gušter u parku Guelj
Stanica u Ljoretu je plivala u vodi do kolena a iz neba je i dalje lilo kao da počinje potop. Posle samo nekoliko koraka skinula sam svoje omiljene baletanke i zavitlala ih u pravcu mesta na kome je plivala neka kanta za smeće…U hotel sam stigla bosa i ogrnuta novim Desigual kaputom!
Monžuik Barselona
Narednog jutra gledam iz aviona neobične kvartove Barselone poredjane kao lego kockice i sa čežnjom mislim Hasta la Vista Barcelona! …” If the God is willing we will se again!…”
Barselona, septembar 2010.
Ostavite komentar