Tog dana je bilo toliko vruće da se slobodno može reći djavolski! A kako i da ne bude kada se krene u najđavolskije mesto u Srbiji  koje se još i zove Đavolja varoš! Iz Beograda uhvatismo “drum širok, prav, carski” sve do Pojata gde se isključismo iz sadašnjosti (čitaj sa auto puta)  i “udarismo” desno  putem ka  Ćićevcu. Namerno koristim ovaj arhaični izraz “udarismo” jer tu udjosmo u onu istinsku Srbiju medju šljivama i zelenim bregovima baš na mestu gde se spajaju tri Morave!

Srbija

Odakle su Ćićeni?

Da mi je neko rekao da je Ćićarija u Istri dobila ime po plemenu Ćićeni pomislila bih sa 100 postotnom sigurnošću da su ti Ćićeni došli iz Italije. Ali ne lezi vraže, sušta istina je da su došli ni manje ni više nego iz  sela Ćićevca na obali Morave! Pošto smo se uputili u Djavolju varoš pomislih da naš šarmantni vodič pomalo zbija šale i namerno navodi vodu na djavolju vodenicu. Morava je  kaže bila plovna a pod Mojsinjskom planinom na kojoj je bilo 70 manastira bilo je usidreno preko 100 srpskih brodova! Tu je svoje vojvodstvo imao čuveni Todor od Stalaća koji je braneći put ka Lazarevoj prestonici Kruševcu zajedno sa svojom vernom ljubom Jelicom sa najviše kule skočio u Moravu.

Jezero Ćelije

Zmaj iz jezera

I ukazaše nam se na brdu preostale zidine Todorove kule gde je Jelica izgovorila one čuvene reči-“volim s tobom časno poginuti no ljubiti na sramotu Turke!” Prodjosmo i kroz Barbatovac ni manje ni više nego na moru! Istina je, zaigrali se meštani jednog leta i podneli zahtev da imenu svog sela dodaju i te dve reči. Rečeno–učinjeno!
Ima rasinski kraj još djavolija za koje nisam znala. Jeste li čuli za jezero Ćelije? Skriveno izmedju zelenih brda, vijugavo i zeleno, 10 kilometara dugačko. Na njemu divne plaža kao iz raja, kupaju se ljudi, leto je a zašto i ne bi.

Jezero Ćelije

Al ne zna u Srbiji “dan šta noć kuva niti noć šta zora radja!” Tu je nekada bilo selo, lepo, rasinsko. Na Rasini sagradiše branu i tako nastade jezero. Pola sela je preseljeno a pola potopljeno sa sve crkvom i grobljem! I danas kruže mračne priče po okolnim brdima svaki put kad se neko utopi u jezeru..A dešava se…Neki veruju da je zbog potopljenog sela a neki da je zbog strašnog zmaja koji živi u  jezeru. Pronadjoh na google mapi jezero Ćelije i zanemeh od njegovog oblika. Na šta vas podseća?

Jezero Ćelije mapa

Lazarevo carstvo

U Kruševcu, Lazarevom carstvu prodjosmo i pored crkve  Lazarice u kojoj su se kosovski junaci pričestili pred poslednji boj. Poraz ili pobeda? Odgovor nisu dali ni istoričari ni vekovi mada kad bolje razmislim biram da verujem sledeće:ni Spartanci nisu pobedili Kserksa kod Termopila ali “padoše verni zakonima lakonskim.” Ili kako čuvena narodna pesma kaže-”na Kosovu izgubiše glavu da bi srpsku sačuvali slavu!” Tako je to u velikim bojevima. Iako krajnji ishod ostane nejasan ispostavi se da je time usporen neprijatelj, sila oslabljena i produženo  trajanje naroda u vjeki vjekova….Amin!

Kuršumlija

Kuršumi i bela crkva

280.-i kilometar od Beograda. Topilo se sve od julske vreline kad udjosmo u Kuršumliju. Varoš lepa, rasprostrla se po brežuljcima oko Toplice i Banjske. Na brdu   iznad grada još u 12 veku Stefan Nemanja sagradi crkvu. Kažu da je u jednom od ratova (a malo li ih je bilo) kad je vojsci ponestalo municije  olovni krov crkve Svetog Nikole pretopljen u kuršume. I tako nasta to neobično ime Kuršumlija. Kažu i da je prvobitno ime mesta bilo Bela crkva zbog blještavoj odsjaja sunca sa crkvenih krovova.

Crkva Svetog Nikole Kuršumlija

Radan i  kao raj i kao dan

Od Kuršumlije se zaputismo krivudavim putevima  ispod Radan planine. Divan je Radan kao raj i kao dan, sve zeleno, pitomo, bujno i puno neke iskonske i skoro netaknute lepote. Ovde su od pamtiveka hodali toplički junaci, gradile se crkve, tu su padali i avioni a kažu Bogami da ima i vila i da neki potoci teku uzbrdo!

Reka u Djavoljoj varoši

Postoje pod Radanom i dve jaruge jedna djavolja, druga paklena u koje više niko ni za živu glavu ne bi kročio noću. Iz njih se u sitne sate čuju pakleni glasovi, vriska i krici onih kojima je na ledja zaseo sam djavo! Zbog njih je usred divnog raja u kome i danas raste bilje kakvog u celoj Srbiji nema i izviru vode koje leče i najteže muke nastala varoš ni manje ni više nego djavolja. Stara priča o božanskom raju u kome su se ljudi toliko zaneli da zaboraviše ko su ponovila se izgleda i na Radanu!

Radan

Đavolja varoš legende

Najstarija legenda kaže da je tu jednom živeo narod pobožan i blag. Zavidevši mu na blagostanju i sreći djavo im dade da piju njegove vode koja im pomuti razum pa krenuše da venčaju brata i sestru. Da prste nije uplela radanska vila moleći Boga da spreči grešnu ljubav ne bi danas bilo ni Đavolje varoši a ni ove priče. Ni okamenjenih svatova u djavoljoj jaruzi.

Crveno vrelo Djavolja varoš

U drugoj su se dve porodice zavadile oko lepe devojke. Krenuše u prosidbu i jedni i drugi a na mestu gde su se sreli izbi kavga. Da spreči krvoproliće Bog ih sve pretvori u kamene oblutke.
Postoji i treća legenda koja kaže da su ljudi kojima se na ledja navalio nečastivi tražeći spas odlazili na crkvište Svete Petke. Posle noći koju bi tu proveli teret je nestajao a na brdu nedaleko od crkve iznikla bi nova kamena gromada.

Djavolja jaruga

Šta kaže nauka?

202 zemljane figure visine od 2 do 15 metara nastale su dejstvom kiše vetra i erozije. Zbog velikog prisustva gvoždja, sumpora i raznih minerala vulkanskog porekla izvori vode i rečni tokovi su veoma kiseli a zemljište ima žutu, narandžastu i crvenu boju. Neobična strujanja vazduha izmedju kamenih kula sa kapama, stvaraju čudne zvuke, kule se vremenom kreću i menjaju pa je sve to u narodnom predanju pripisano nečistim silama a mesto nazvano djavolja jaruga.

Djavolji napitci i suveniri

U 13.veku su ovde postojali rudnici iz kojih su gvozdenu rudu vadili Sasi , narod sa severa Evrope.
Zakonom zaštićeno područje djavolje varoši je veoma lepo uredjen kompleks u kome ćete uživati u šetnji veoma starom šumom punom tišine i vlažnih senki. …A od nekih će vam se samo malo podići kosa na glavi!

Djavolja varos

Đavolja rabota!

Već na glavnoj kapiji osetismo da tu ima još nečega i da to nije samo Đavolja varoš! To su djavolja  reka i izvori, djavolje drveće, rudnici i kamenje, pa čak i prodavac djavolskih napitaka izgleda djavolasto a i mi se na kraju malo “prodjavolismo”!
Upekla zvezda, gori i nebo i zemlja kad krenusmo stazom u duboku šumu.

Djavolja varoš

Svetluca i poskakuje bistra planinska voda kroz zeleno šiblje i rastinje a dno reke gori od narandžaste i žute boje! Zastajemo zaprepašćeni drvećem koje raste ukrivo i naopako, korenjem širine pola metra i izvitoperenim granama  i krošnjama! Ili se neko šalio ili je ovo stvarno neka djavolska stvar?

Dosetili se pametni ljudi pa po šumi rasuli divne skulpture od kamena i drveta…Medju njima prepoznasmo mladu i mladoženju i pomalo zabrinute likove svatova koji možda slute da će uskoro biti okamenjeni.

Ponegde iskrsne iz žbunja mračna i preteća rupetina iz koje izvire voda, zastrašujuća tama koja zjapi i opominje.

Saski rudnik

Đavolje vrelo

Na čistini gde reka skreće djavolje vrelo! Kao da veliko narandžasto oko posmatra nas pridošlice i djavolski namiguje-probaj me ako smeš! Provukoh ruku kroz bistru vodu da vidim šta će biti. Na ruci osećaj gvozdene hladnoće pomalo lepljiv i otužan. Miriše na gvoždje i sumpor. Djavolja rabota!

Crveno vrelo

Đavolja jaruga

I ugledasmo je sa mesta gde se razdvajaju putevi. Tu “dva putića vode na dve strane”-jedan ka raju drugi ka paklu. Na jednom putokazu piše Đavolja jaruga a na drugom crkva Svete Petke. Krenusmo levo, putem prema paklu jer ćemo na onom drugom kasnije potražiti spas!

Putokazi

Da je paklena jeste! Podne samo što je prošlo gori i zemlja i kamen! Na  ulazu u jarugu opet drvo izvitopereno i izopačeno kao da nam pokazuje put u suprotnom smeru.Vratite se!

A ona , jaruga, kao razglavljena čeljust nekog ljutog zmaja raširila se od zemlje do neba . Crvena, žuta, bela i zaslepljujuća od jarkog sunca. Nasred jaruge zaustavljeni u najvećem besu od veselja okamenjeni svatovi. Jedan se malo izmakao pa kao stoji sa strane i posmatra. Možda je to nezvani gost ili samo radoznali posmatrač.

Djavolja varoš platforma

Ima tu i mladjeg i starijeg sveta, divova i patuljaka , nakrivljenih i podbočenih i svi nose kape! Nekima nakrivljene a neki ih natukli sve do očiju pa ne znaš šta ti misle! Barjaktar i mladenci ispred svih kao da se nešto dogovaraju u strašnom trenu koji ih je sve zauvek okamenio!

Okamenjeni svatovi

Uz drugu jarugu pristižu novi, zvani i nezvani gosti ili samo znatiželjnici željni veselja! Neki se pritajili dole na krivini pa žmirkaju u julskoj vrelini, bez kape i zaklona nekako još  nespremni za ono što sledi….

Kad noć padne na jarugu, kažu, zaškripi i zacvili iz dubine nešto, zavitla pesak i sitno kamenje pa onda zavrišti i zaurla paklenim glasom… Krv se zaledi u venama a teret na ledjima nesrećnika pritiska sve jače…

Spas 

Al nema patnje na ovom svetu ni snage veće i  jače do  jedne jedine božije!  Jaruga je možda od onog drugog ali je konačna reč i sud uvek od Prvog! Ko na crkvištu provede noć, dočeka jutro zdrav i čio!

Crkva Svete Petke

Tako je bilo, pričaju radanske starine od pamtiveka a svet se klanja crkvi brvnari i moli Svetoj Petki za spas ..Na grane vezuju bele maramice da odagnaju boljke i okreću ledja djavoljoj jaruzi… Posle 7 dana   crkvenjak zakopa maramice u zemlju da sav bol ostane onom drugom…

A nekog novog radanskog jutra tamo na brdu iznad crkve iznikne nova kamena gromada…. Možda je sve ovo samo halucinacija letnjeg dana ipak ne izdržasmo, zavezasmo i mi bele maramice i zapalismo sveće u crkvi. Prekrstismo se i okrenusmo ledja jarugama.

Natmurilo se nebo nad Radanom, sevnuše munje i zagrmi grom kad izbismo ponovo na raskršće sa dva putokaza… I samo što malo povratismo dušu u krčmi kraj potoka uz djavolji ražnjić i rakiju od divlje kruške raspali kiša takvom silinom od koje se uplašismo.

Iz djavolje varoši i šume utekosmo pre prvog mraka putem ka Kopaoniku i glavom bez obzira! Jer se posle šetnje kroz nju više ne bismo smeli zakleti da sve ovo nije istina….

Đavolja varoš, jul 2019.

************

Putovanje u Đavolju varoš realizovano je 26. jula u organizaciji agencije Boreas travel Boreas travel iz Beograda. Ceo program je obuhvatao posetu Đavoljoj varoši, Kopaoniku , vinariji Nika u Aleksandrovcu i Vrnjačkoj banji. Veoma dobra organizacija, odličan program i sjajni vodič Stefan učinili su ovo putovanje posebnim!

Nastavak priče

KOPAONIK JEDAN MALI LETNJI HOP NA KOP