Verujete lu vi u bajke i legende? Ako ne verujete krenite jednom niz Dunav i samo zastanite tamo kraj Golupca. Tu će vas dočekati skoro 6 kilometara beskrajnog plavetnila. Na tom mestu se moćna vodena sila raširila svom svojom snagom od Srbije do Rumunije široka kao more okruženo zelenim brdima i planinama. Na našoj obali se njišu ribarski čamci zaboravljeni među zelenim algama i starim mrežama.
Dunav kod Golupca
Na rumunskoj obali trepere u letnjoj vrelini bele vetrenjače. Sredinom reke prolazi državna granica pa ribari često zalutaju u tudje vode, jer šta je briga ribe u kojoj državi plivaju? Samo koji kilometar niže kao nekom nebeskom čarolijom Dunav naglo ulazi u đerdapski tesnac i postaje najuži i najdublji na svom toku od izvora pa do Crnog mora. Tu se otvara, gvozdena kapija Dunava, Đerdap!
Rumunska obala Golubac
Đerdap gvozdena kapija
Đerdapska klisura je najduža i najveća klisura Evrope a mnogi kažu i najmističnija. Cela klisura je duga oko 100 kilometara na kojima se 3 kotline i 4 manje klisure spajaju u jednu pod nazivom koji na više jezika znači gvozdena kapija. Lepota prirode kojom je okružena, nepristupačnost njenih stešnjenih useka kao i zastrašujuća moć i ćudljivost reke koja u klisuri menja širinu od nekoliko stotina metara do nekoliko kilometara je potpuno neverovatna.
Kazan Đerdap
Na najužem delu klisure koji je zbog neobičnog oblika korita nazvan Kazan spektakularne stene dostižu visinu i do 300 metara. Veliki i Mali Kazan su zbog toga i najimpresivniji deo klisure u kojoj je izmerena i jedna od najvećih rečnih dubina u svetu , 82 metra! Đerdapska klisura je i najzanimljiviji i najlepši deo Nacionalnog parka Đerdap koji se prostire na preko 60 hiljada hektara desnom obalom Dunava. Pored izuzetnog bogatstva biljnim i životinjskim svetom, Nacionalni park Đerdap je imao i veoma bogatu i burnu istoriju čiji tragovi sežu mnogo dalje od većine drugih poznatijih nacionalnih istorija, sve do samog svitanja ljudske i evropske civilizacije.
Kazan Đerdap
Golubačka tvrđava
Na putu za Đerdap tog leta sam prvi put videla Golubačku tvrdjavu. Bila je okružena skelama, bagerima i gvozdenim konstrukcijama. Kroz glavnu kapiju tvrdjave godinama je prolazila magistrala koja je bila toliko uska da se vozila nisu mogla mimoići. Iako debelo nagrižen vremenom i nebrigom Golubački grad tako prašnjav i zarastao u korov i dalje je zračio tajanstvenom energijom svih svojih bivših gospodara.
Golubačka tvrđava pre rekonstrukcije
Golubačka tvrdjava je danas obnovljena, umivena i doterana, kroz nju više ne prolaze teški šleperi jer je kroz brdo prokopan tunel. Na pristaništu sada dremaju luksuzni kruzeri iz belog sveta sa bajkovitim pogledom na utvrdjeni zamak koji čuva ulaz u đerdapsku klisuru. Da li ste već posetili Golubac? Ako niste verujte mi bićete prijatno iznenadjeni.
Golubac obnovljena tvrđava
I neka vas ne brine mnogo što neki govore kako nije ni bezbedno ni lako popeti se do najviših kula, naravno da nije! Golubac nije bio carski dvor već vojno utvrdjenje od strateškog značaja. Madjari, Srbi, Turci, Rumuni svi su vekovima želeli taj rt za sebe jer ko je njime gospodario bio je i gospodar Dunava. A onaj po kome je tvrdjava dobila ime i kome izgleda jedino i pripada uvek je tu na njenim bedemima. I ne morate se uopšte popeti do vrha jer je magija Golubačkog grada svuda okolo!
Golub
Danubius
Ta magija nas je pratila čitavim putem od Golupca do Donjeg Milanovca na kome smo čuli nestvarne priče o Đerdapu i Dunavu. Dunav, ta moćna vodena sila koja povezuje 10 država spominje se još u antičkim delima pod imenom Istar, kralj reka i sin Okeana i Tetije. Na njegovim obalama stešnjenim izmedju divljih planina u kojima obitavaju divlji zverovi, lekovito bilje i krilate zlatokose vile živeli su mnogi. Dačani, Tribali, Sloveni, Rimljani. Ovi poslednji, u svojim spisima je zovu Danu ili Danubius, velika voda, na krajnjoj granici carstva čijom desnom obalom su izgradili “Via militaris” vojni put. Tu je imperator Trajan izgradio most koji je povezivao Gornju Meziju i Dakiju o čemu svedoči natpis u čast cara graditelja, čuvena Trajanova tabla uklesana u steni.
Dunav
Lepenski vir
Na obali Dunava u đerdapskoj klisuri još pre 9 hiljada godina nastala su najstarija organizovana naselje na evropskom kontinentu koja pripadaju praistorijskim dobima mezolita i neolita. Nakon dugotrajnih arheoloških iskopavanja kojima je 60-ih godina prošlog veka rukovodio profesor Dragoslav Srejović otkriveno je više drevnih ljudskih naselja na različitim lokacijama koja su sva zajedno nazvana lepenskom kulturom.
Lepenski vir
Sve što je na ovom prostoru dugogodišnjim i upornim istraživanjima pronadjeno i prilkupljeno, danas se može videti u jedinstvenom arheološkom kompleksu Lepenski vir. Na šumovitoj padini sa pogledom na stenu veoma neobičnog i pomalo zastrašujućeg oblika Treskavac rekonstruisano je terasasato naselje neolitskog čoveka. Položaj naselja visoko iznad Dunava i zadivljujuća priroda koja ga okružuje stvaraju veoma veran doživljaj atmosfere i vremena kome pripadaju.
Treskavac
Muzej
Na terasama se mogu videti rekonstrukcije kućnih ognjišta i prostorija sa svim predmetima koji su pripadali njihovim domaćinima pa se stiče utisak da šetate pravim ribarskim selom iz praistorije. Staklena konstrukcija štiti lokalitet sa svih strana stvarajući odgovarajuću temperaturu koja dodatno štiti eksponate od oštećenja, a prelamanje svetlosti kroz staklene zidove stvara mističan osećaj. U projekcionoj sali koja je u sastavu muzeja pogledali smo kratki dokumentarni film koji prikazuje kako je tekao naučno istraživački rad i čuli veoma zanimljivu priču o životu stanovnika Lepenskog vira.
Lepenski vir
Veruje se da je oblik kuća koje su gradili bio verna kopija stene Treskavac koja je za njih imala duboko mističan i religiozan značaj. Bili su lovci i ribari, graditelji i verujući ljudi. U muzeju se mogu videti brojni eksponati koji prikazuju običaje, način života i smrti, verovanja i svakodnevni život neolitskog čoveka. Tu su riboliki likovi, prenaglašenih očiju i usta, orudja i alati od kamena, kostiju i peska, ukrasne i obredne figure, pa čak i čitavi skeleti rekonstruisani od pronadjenih kostiju.
Stara srpska kuća Lepenski vir
Stare srpske kuće
Pre ulaza u muzejski deo na čistini iznad Dunava napravljeno je celo jedno malo naselje tradicionalnih srpskih kuća. Pošto su mi se oduvek veoma dopadale njihove velike prostorije i divni balkoni okićeni ružama veoma sam im se obradovala! Evo šta o starim srpskim kućama kaže profesor Božidar Petrović:
Stare srpske kuće Lepenski vir
“..Istina je da čovek uglavnom jednom gradi kuću, a ona njega potom gradi doveka. Najveća vrednost stare srpske kuće je u tome što je ona rođena samo iz potrebe, što je jednostavna, čovekomerna i ljudska. Iznedrena je iz života i posvećena njemu. Ne služi za reklamu, za prestiž, za inat. Svi naši veliki ljudi, oni koji su obeležili istoriju i kulturu obnovljene novovekovne Srbije, rođeni su u takvim kućama. Ne luksuz koji je sam sebi svrha, ne pretencioznost, već sklad, ukus i mera, koji su likovno kreativno nadograđivani čak i u sirotinjskim uslovima…”
Mamut Donji Milanovac
Donji Milanovac
Znate li da je Donji Milanovac jedini grad u Srbiji koji je ceo preseljen čak 3 puta sa jednog na drugo mesto? Najpre je bio malo rimsko utvrdjenje i malo ribarsko seoce, a zatim i ostrvski grad Poreč koji je zbog bezbednosti preseljen na kopno po nalogu Kneza Miloša Obrenovića. Grad koji je tada dobio ime po Miloševom sinu Milanu doživeo je još jedno kompletno preseljeje u novije vreme 1971.godine zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap. Donji Milanovac je danas pomalo zaboravljeni mali gradić na obali Dunava koji su nekada zvali i gradom 100 hiljada ruža koje su krasile lepo uredjena dvorišta i bašte restorana i kafića. Na samom ulazu u grad nalazi se veoma lepa peščana plaža sa starinskim drvenim suncobranima.
Kapetan Mišin breg
Na nju se nastavlja brodsko pristanište gde pristaju kruzeri koji turiste voze na krstarenje đerdapskom klisurom i veoma dugo i prostrano šetalište pored Dunava. Na poljani je i skulptura mamuta jedina preostala posle Igara bez granica održanih u Donjem Milanovcu 1979.godine. U gradu smo posetili crkvu i zavičajni muzej koji se nalazi u Kapetan Mišinom zdanju. U muzeju se mogu videti veoma lepi eksponati koji simbolično prikazuju istoriju grada, život pored velike reke, narodne nošnje, običaje i tradiciju čitavog kraja.
Kapetan Mišin breg
Kapetan Mišin breg
Na samo 6 kilometara od Donjeg Milanovca posetili smo zanimljiv etno kompleks Kapetan Mišin breg. Nazvan je po čuvenom trgovcu i veoma bogatom čoveku Miši Anastasijeviću koji je bio poreklom iz ovog kraja. Kapetan Mišin breg je svojevrsna galerija na otvorenom u kojoj su izložene skulpture od drveta i kamena inspirisane prirodom i istorijom istočne Srbije.
Kapetan Mišin breg
Na bregu sa koga se pruža nezaboravan pogled na Dunav i Donji Milanovac uživali smo u specijalitetima vlaške kuhinje i u zanimljivim pričama našeg pomalo ekscentričnog domaćina. Najzanimljivja je ona koja kaže da se na ovim prostorima nekada proizvodio crni kavijar koji je bio među najkvalitetnijima u svetu! Služio se na evropskim dvorovima uz najfinija vina a priča se da je bio i na meniju čuvenog Titanika!
Đerdap pogled sa Miroča
Miroč
Miroč je planina okružena sa svih strana Dunavom koja se prostire na preko 500 kvadratnih kilometara. U rimsko doba preko Miroča je prolazio rimski put Via Danubius na kome su postojala brojna utvrdjenja koja su služila za odbranu puta. Zbog velikog bogatsva nekada neprohodnim bukovim i hrastovim šumama i lekovitim biljem Miroč je od davnina smatran vazdušnom banjom i lečilištem.
Đerdap
Čuvena je epska narodna pesma o Marku Kraljeviću i vili u kojoj ga ona moli da je pusti “da nabere po Miroču bilja, da zagasi rane na junaku”. Kult Kraljevića Marka veoma je prisutan u ovom kraju pa na Miroču postoji mesto Markov kamen gde je nekada stajao kamen sa utisnutim konjskim kopitom, a narod je verovao da je to kopito Markovog konja Šarca. Čak postoji i Markov bunar u selu Miroč koji kažu nikada nije presušio.U pratnji jednog rendžera iz nacionalnog parka Đerdap uputili smo se Miroč planinom ka najlepšim vidikovcima u đerdapskoj klisuri.
Kazan pogled sa vidikovca Ploče
Miroč planinom
Vrućina je bila nesnosna tog dana možda čitavih 38 stepeni pa je gusta šuma bila pravi blagoslov tokom našeg uspona. Staza je prilično laka jer smo se sve vreme kretali kolskim putem. Ipak uspon na planinu po vrućini nije baš pametna odluka jer je vlaga dodatno otežavala kretanje i disanje. Od đerdapske magistrale gde počinje staza do prvog vidikovca udaljenost je oko 4-5 kilometara i prelazi se za oko 2 sata laganog hoda.
Đerdap
Za ono što nas je na vidikovcima dočekalo vredelo je hodati još toliko uprkos vrućini. Miroč nije visoka planina, njeni najviši vrhovi su Veliki Štrbac -768 metara i Mali Štrbac- 626 metara. Vidikovac Ploče nalazi se na visini od 355 metara gde smo usred guste šume sa jednog malog proplanka prvi put videli Gvozdenu kapiju. Samo nekoliko stotina metara dalje nalazi se i drugi vidikovac sa još jednim potpuno neverovatnim pogledom na Dunav, Veliki i Mali Kazan i Rumuniju.
Pogled na Rumuniju
Miročke vile i vilenjaci
Legenda kaže da su na ovom mestu bogovi i džinovi razgrmuli stene i pustili da Panonsko more oteče kroz klisuru. Na najužem mestu nastao je vrtlog ili kovitlac a na njemu moćna gvozdena kapija. U tom vrtlogu živi zmijolika vila koja svojom snagom razbija oblake i štiti ljude od nebeskih nepogoda. Ribari se boje đavolikog patuljka duge bele brade i velike snage. On noću izlazi iz virova i napada usnule ribare a danju vreba kupače na usamljenim mestima…
Ako nekada budete imali sreću da uputite barem jedan pogled na Đerdapsku klisuru sa Miroč planine verujem da ćete kao i ja poverovati u legende. Miroč planinom i danas hodaju zlatokose vile, a ribolika bića spavaju na obali Dunava….
Đerdapska klisura, jul 2014.
**************
Upoznajte najveću dunavsku tvrđavu
Ostavite komentar