Od Kraljeva do Raške klisurom reke Ibar prostire se dolina jorgovana. Predeo izuzetne lepote nazvan je tako po tome što je srpski kralj Uroš u ime ljubavi prema svojoj budućoj ženi čitavu dolinu zasadio jorgovanima kako bi je podsećali na njen rodni kraj. Jorgovana danas skoro i da nema ali je dinastija Nemanjića ovde ostavila svoje najlepše zadužbine manastire Studenicu, Djurdjeve Stupove i Sopoćane.

Na putu čarobnom dolinom jorgovana posetili smo i Gradac zadužbinu kraljice Jelena kao i najstariju crkvu na Balkanu -crkvu Petra i Pavla u Novom Pazaru. Bilo je ovo putovanje u jedan od najlepših predela Srbije u kome se prepliću fantastični pejzaži, srednjevekovne legende, priče o vernosti i veri, vitezovima i kraljevima…

Klisura Ibra

Ibarska klisura

Ibarska magistrala koja dužinom od 65 km prolazi klisurom reke Ibar nekada je bila jedini put ka Jadranskom moru. Ibar izvire u Crnoj gori i teče izmedju planina Kopaonik i Golija u pravcu severa. Na brzoj i plahovitoj reci postoji čak 10 hidrocentrala. Čarolija počinje kod grada koji je svoje ime dobio po kralju. Na oko 20 kilometara od Kraljeva ušli smo u zeleni pejzaž nadzemaljske lepote   kojim vijuga zapenušani Ibar. Na vratima najstarije srpske zemlje stražare srpski vojnik i  utvrdjeni grad Maglič. Nad rekom uklještenom izmedju strmih strana obraslih  bujnim zelenim rastinjem trepere viseći mostovi.Tu se otvaraju vrata prošlosti koja vode pravo u zemlju kojom se čini da i danas prolaze oklopljeni konjanici. Dolina jorgovana dočekala nas je kao i jednom davno svoju buduću  kraljicu u punom cvatu….

Maglič

Maglič

Na mestu gde Ibar pravi oštru okuku koja sa tri strane okružuje visoko brdo sagradjena je tvrdjava. Zbog guste magle kojom je često bila obavijena narod je utvrdjenju nadenuo ime Maglič. Ne zna se sa sigurnošću ni kada ni ko je Maglič sagradio ali se veruje da ga je obnovio kralj Uroš I u 13. veku. Nekada su dolinom Ibra prolazili karavani jedinim putem koji je spajao Moravsku dolinu sa Kosovom a srpska srednjevekovna država Ras prostirala se na prostoru od Kraljeva do Novog Pazara. Da bi zaštitio severne granice države i zadužbine svoga oca skrivene medju brdima kralj naredi da se utvrdjenje obnovi.

Maglič

8 kula i debeli odbrambeni zidovi okružuju mesto na kome su se prema spisima arhiepiskopa Danila nalazile brojne gradjevine kao i crkva posvećena Svetom Djordju. Od utvrdjenja vode vrletne prastare staze padinom planine Stolovi na kojima se kažu i danas mogu videti žbunovi jorgovana… Maglič smo videli samo izdaleka ali čak i tako izgleda tajanstveno i veoma izazovno i privlačno. Preko Ibra vodi viseći most i dalje kamena staza kojom se može stići do utvrdjenja.

Predeo u okolini Studenice

Dolina jorgovana

Legenda kaže da su zbog ženidbe svoga kralja srpski vitezovi skinuli svoje oklope i na kratko se pretvorili u baštovane. Valjalo je kamenite i krševite ibarske vrleti zasaditi ni manje ni više nego jorgovanima!  Romantičan gest  dostojan i mnogo većih kraljeva zauvek je srce lepe Francuskinje vezao za divlju i neobičnu zemlju u kojoj će postati omiljena kraljica a zatim i svetica. Upamćena je kao Jelena Anžujska majka dvojice kraljeva Dragutina i Milutina.

Da li je dolina jorgovana samo predeo iz srpske bajke ili i danas postoji? Ako mene pitate volim da verujem u ovakve priče. I iako smo na putu ibarskom klisurom samo ponegde videli jorgovane, klanjam se pred božanskom lepotom prirode kojoj ravne nema u celoj Srbiji. U dolini Ibra i ovog maja mirišu vekovi, odzvanjaju zvona i romore molitve…

Gradac

Jelena Anžujska

Za Jelenu kažu da nije bila samo lepa već i veoma obrazovana žena. Upamćena je po školama koje je organizovala za siromašne devojke, po knjogohranilištima i izgradnji zadužbina. Gradac, divni beli manastir sagradjen je po njenoj zamisli . Iako su trenutno u toku radovi na obnavljanu i restauraciji fresaka u manastiru pa u njemu nismo mogli videti nijednu fresku, poseta ovom mestu ostavila je romantičan utisak. Do njega se dolazi putem koji prati tok Brveničke reke sve do sela Gradac. Na zelenom bregu sa spektakularnim pogledom ka klisuri Ibra i Kopaoniku dočekala nas je Jelenina zadužbina.

Gradac

Čak iako niste poznavalac stilova odmah ćete primetiti tu romansku i gotsku crtu u linijama ovog zdanja. Nekako je mudra kraljica uspela da poveže u jedno sećanja na daleku postojbinu i srpske motive iz raške škole graditeljstva. Posebno su zanimljivi uski prozori crkve sa belim lukovima i stubovima.

Na tabli ispred vrata manastira piše da je gradjen od 1277-1282.godine po želji kraljice Jelene. Kraljica je po sopstvenoj želji sahranjena u manastiru ali se danas ne zna tačno gde se njene mošti nalaze. Prema narodnom predanju kada su prilikom jedne najezde Turaka monasi otvorili sarkofag pronadjeno je njeno telo “netaknuto, sveže i očuvano kao rosa”… Nakon toga je proglašena sveticom.

U spomen na lepu kraljicu sestrinstvo manastira Gradac i danas neguje tradiciju izrade ikona jedinstvenih po svom umetničkom izrazu i vrednosti. Svake godine se na ovom mestu održava manifestacija dani Jelene Anžujske.

Gradac

Reka Studenica

Predeo izmedju Kopaonika i Golije ispresecan je ledenim planinskim rekama. Po studenoj vodi nazvana je Studenica koja se u mestu Ušće uliva u Ibar. Reka Studenica izvire ispod Golije na visini od preko 1600 metara. Ledena reka prepuna virova i brzaka usekla je izmedju Golije i Radočela bajkovitu klisuru. Nekada je ovde bilo kraljevskvo lovište divljih zverova.

U Ušću smo skrenuli sa ibarske magistrale i zaputili se uz Studenicu. Kada početkom maja kročite u ovaj kraj biće vam jasno zašto su baš ovde podignute najveće srpske svetinje. U ovo doba godine cela klisura miriše. Beli , žuti i crveni cvetovi bagrema, usamljeni borovi i zeleno prostranstvo šuma ostavljaju utisak da smo zakoračili u raj. Ne bi me iznenadilo da odnekud iskrsne srednjevekovni vitez na rasnom konju i sa lukom i strelama!

Studenica

Nemanjići su vladali Srbijom čitava 2 veka. Smene na prestolu, svadje i pomirenja obeležile su epohu kada je srpska država bila najjača. Rodonačelnik dinastije Stefan Nemanja podigao je jedan od najstarijih i nekada najbogatijih srpskih manastira Studenicu. Usred rajskog pejzaža izmedju kula visokog zida otvara se kapija Studenice.
Blistava bela crkva od mermera i kamena, procvetale magnolije i jorgovani, zelena trava i plavo nebo usred naizgled divljeg i nepripustačnog predela! To je slika Studenice kad zakoračite kroz ovu kapiju.Ovde vazduh miriše na tamjan i jorgovane a iz tihog šuma vetra romore vekovi…

Studenica Bogorodičina crkva

Studenicu je 1190.godine sagradio Stefan Nemanja i posvetio je uspenju Bogorodice. Crkva je gradjena od kamena i mermera, vizantijskim stilom koji će kasnije prerasti u jedinstvenu rašku graditeljsku školu. Iako zamišljena kao grobna crkva Nemanjica Studenica je nakon smrti Stefana Nemanje dogradjivana a nakon stradanja u napadima , požarima i zemljotresima obnavljana. U narednim vekovima postala je politički, kulturni i duhovni centar srednjevekovne Srbije.

Studenica

Pored Bogorodičine crkve sagradjena je Kraljeva crkva svetog Joakima i Ane , manja crkva Svetog Nikole a postoje i ostaci jedne još starije crkve u temeljima. Zbog izutene vrednosti fresaka iz 13. i 14. veka Studenica je 1986.godine kao kulturno dobro od posebnog značaja stavljena na UNESCO listu svetske baštine.

Kraljeva crkva-crkva Joakima i Ane

Manastirski konak sadrži bogatu zbirku predmeta iz doba Nemanjića, dokumenta, povelje, plaštove, kraljevske odore, oružje a tu je i pečatni prsten Stevana Prvovenčanog.U zelenoj travi  iza manastira ispod gorostasnog bora nalazi se najstariji srpski sat. Pogled na crkvu iz ovog ugla je najimpresivniji-oko okovanih drvenih vrata  blistaju mermerni zidovi ukrašeni divnim prozorima. Odavde su pruža i divan pogled na klisuru reke Studenice.

Studenica

Crkva Svetog Nikole

Raška

Put dolinom jorgovana nastavili smo do jedne lepe varosi na obalama istoimene reke. Raška, gradić od 6000 stanovnika iznenadio nas je  svojim slikovitim izgledom. Nizovi novih i veoma lepih kuća rasipaju se po zelenim padinama sve do centra varoši. U centru veoma lep trg okružen parkom u senci lipa nad kojim se uzdiže slikovito zdanje crkve i mala popločana pešačka zona.

Raška

U njoj se može videti nekoliko veoma lepih starih zdanja sa veselim fasadama. Iznenadila nas je i prisnost i otvorenost nekoliko mladih momaka sa kojima smo porazgovarali u jednom kafeu na gradskom trgu.
A onda smo nastavili put najstarijom srpskom saobraćajnicom sve do mesta koje je ostavilo najjači utisak na ovom putovanju.

Raška

Novi Pazar

Na ulazu u Novi Pazar postoji mesto koje izgleda kao prizor iz neke staroslovenske legende. Zeleno brdo izraslo niotkuda do koga vode stepenice ogradjeno je niskim zidom. Kada se popnete uz ove stepenice imaćete zadovoljstvo da vidite ceo grad koji će vas iznenaditi svojom veličinom. U dugačkoj kotlini sa svih strana oivičenoj visokim planinama rasprostire se na obe obale reke Raške grad od 100.000 stanovnika! Nižu se slapovi kuća po bregovima a ispod njih bezbrojne fabrike i postrojenja. U sred srede bele se minareti pazarskih džamija.

Crkva Petra i Pavla

Dovoljan je samo jedan okret i nadjete se pred kapijom od kamena gde ćete potpuno zanemeti od prizora kao istrgnutog iz doba Nemanjića ili još starijeg. Kameni krstovi čudnog oblika obrasli mahovinom, nakrivljeni i išarani neobičnim natpisima nižu se u redovima. Kroz bokore trave naziru se isklesani likovi-na nekima ljudske lobanje, na nekima lica a na nekima imena pokojnika. A na sredini brda okrugla crkva, rotonda izgradjena od kamena. Kroz uska vrata okovana gvoždjem ušli smo u najstariju crkvu ne samo u Srbiji već i na celom Balkanu.

Crkva Petra i Pavla

Crkva Petra i Pavla

Kada prekoračite prag ove crkve hteli ili ne osetićete veoma jaku energiju. Ne znam da li je magija u kamenim zidovima ili u visokim galerijama koje okružuju oltar tek ovo je jedno od najmističnijih mesta na koja sam kročila. Kamene površine prekrivaju najveći deo zidova na kojima tek ponegde iskrsavaju freske divnih boja.

Dok sam stajala zagledana u jednu od njih sledio me glas iza mene koji kaže-znaš li da je na ovom mestu gde sad stojiš stajao Sveti Sava? Tek tada sam slušajući priču našeg domaćina shvatila da sam ni manje ni više nego na mestu gde je kršten rodonačelnik najstarije srpske dinastije.


Ispod staklene površine na podu duboka rupa od oko 2 metra. U njoj je po predanju Stefan Nemanja ponovo kršten u pravoslavnoj veri. Legenda koju nam je Dejan koji se brine o crkvi ispričao kaže da je na ovom mestu još u rimsko doba postojao hram. Kaže i da je u grobovima ispod hrama pronadjeno basnoslovno bogatstvo.

Kupola crkve

Po negde se u dnu zidova mogu videti ostaci mermernih ploča sa rimskim sibolima. Istina ili ne tek veruje se da je na temeljima rimskog hrama u 7.veku sagradjena crkva. U njoj su se u doba Nemanjića održavali sabori, dugo je bila centar raške episkopije kao i mesto gde je Stefan Nemanja predao presto svom sinu. Kada su Turci osvojili ove krajeve debelim slojevima maltera prekrivena je cela unutrašnjost. Ispod njih je u konzervatorskim radovima otkriveno više slojeva fresaka a najstarije potiču iz 7 veka.

Crkvu odlikuje izuzetna akustičnost pa su slušaoci na galerijama veoma jasno mogli čuti svaku reč. Videli smo i veoma neobičnu zbirku sarkofaga i nadgrobnih spomenika pronadjenih na ovom mestu. Na mermernim pločama mogu se videti reljefi likova sa naočarima!

Nadgrobni spomenici oko crkve datiraju iz novijeg doba a veruje se da jedan od njih pripada jednoj vidovitoj ženi iz ovih krajeva . Bila je to žena koja je svojim natprirodnim moćima pomagala ljudima. I danas se veruje da paljenje sveće na njenom grobu štiti i čuva od zlih sila….

Djurdjevi stupovi

Kada sa ovog mističnog brda podignete pogled ka zapadu ugledaćete u daljini Djurdjeve Stupove. Uputili smo se ka njima pre zalaska sunca. Sa krivine na platou gde počinje uspon ka manastiru posmatrali smo za trenutak zelena polja, njive, livade i brežuljke koji se prostiru se s kraja na kraj kotline okružene planinama. Lepota od koje zastaje dah i bogatstvo zemlje i prirode kakvo se retko sreće.


Uspon do Djurdjevih stupova je veoma strma staza od oko 500 metara  izmedju visokih borova. Na njenom kraju dočekalo nas je veliko zlatno zvono na kapiji. Gromoglasni zvuk se oglasio i zatalasao sve oko nas zvonjavom koja je u tišini majskog predvečerja odjeknula kao grmljavina. Još jedno mesto obavijeno velom misterije i mirisom vekova.

Djurdjevi stupovi

Stup

Stup na staroslovenskom jeziku znači komad zemlje ili imanje pa se veruje da poreklo imena manastira dolazi od te reči ali i od njegove neobične arhtekture. Na malom uzvišenju usred dvorišta uzdižu se dva visoka stuba pa manastir na prvi pogled izgleda kao tvrdjavaPrema narodnom predanju Stefan Nemanja se jednom kada je bio zatočen u pećini zavetovao Svetom Djordju da će mu izgraditi manastir. Imali smo posebno zadovoljstvo da manastir posetimo u vreme večernje liturgije.

Djurdjevi stupovi

Dok smo sedeli na ostacima zidova ispred manastira još jednom su zagrmela zvona. Zvuk koji i u nevernima budi zrno vere odjekuje dugo i širi se daleko kroz  predeo najstarije srpske zemlje nad kojom i danas lebde duhovi kraljeva…. Zvona su nas ispratila na naše konačište u kome  nas je ova zarazna magija istorije i vere približila poslednjem odredištu. Sopoćani.

Hotel Sopoćani

Hotel Sopoćani

Mislili smo da je putu kroz srpsku bajku došao kraj ali dolazak u konak manastira Sopoćani opet nas je demantovao. Zanoćili smo u hotelu Sopoćani divnom kamenom zdanju sakrivenom medju bagrenjem na izvoru reke Raške. Konak je sagradjen u stilu starih srpskih kuća sa debelim zidovima od kamena i lepim drvenim balkonima. Delo je čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana. I pored toga što su sobe za goste u više nego očajnom stanju moram da kažem da je noć provedena na ovom mestu bila divna.

Do konaka se dolazi uskim putem koji sa obe strane natkriljuju grane žutog bagrema u punom cvatu. Miriše tako da čovek prosto poželi da nikad ne zaspi . Iza zgrade je divna bašta gde smo na travi  do kasno u noć uživali uz večeru začinjenu mirisom stoletnih  borova. Uprkos ruiniranim sobama u koje izgleda još od Nemanjića niko nije uložio ni jedan jedini dinar zaspali smo najtvrdjim snom u istoriji. Sanjali smo kraljeve, crkve i jorgovane, vitezove starog Rasa i svece…

Manastir Sopoćani

Probudili su nas u ranu zoru petlovi. Doručak dostojan kralja od domaće prsute, sira i mleka! I krenuli u posetu biseru raškog graditeljstva koji je ime dobio po staroslovenskoj reči za izvorsopot. Manastir Sopoćani sagradio je kao svoju zadužbinu i grobnu crkvu kralj Uroš u 13.veku.

Sopoćani

Jednostavnost kamenih zidova najveće i najmonumentalnije crkve svoga vremena već ispred glavnih vrata pretvara se u savršenstvo. Ulaz u manastir je od belog mermera a na suprotnoj strani prelepe freske toplih boja u lučnom prolazu izmedju dva zida.

Sopoćani vrata manastira

Zidovi Sopoćana  oslikani su najlepšim i najstarijim  sačuvanim freskama na našim prostorima za koje se veruje da su ih oslikali najveći majstori tog vremena. Bogatstvo boja, kompozicija i prizora na njima svrstava ih u remek dela freskoslikarstva i umetnosti koja su postala poznata širom sveta.

Sopoćani detalj

Freska iznad vrata koja prikazuje UspenjeBogorodice, likovi kralja Uroša i drugih Nemanjića, mermerni sarkofag u kome počiva kralj Uroš samo su delić blaga koje smo ovde videli. Sopoćani su uvršćeni na listu Unesca kao kulturno dobro izuzetnog značaja u okviru kompleksa srednjevekovnih spomenika Stari Ras. Priroda koja okružuje manastir je božanstvena! U miru i božanskoj tišini jedini zvuk koji se čuje dopire sa izvora reke Raške.

Sopoćani detalj

Uputili smo se prateći reku ka mestu na kome se veruje da je nekada postojao najstariji utvrdjeni srpski grad Ras. Ostaci njegovih zidova mogu se nazreti sa puta na vrhu najvišeg brda iznad  izletišta Pazarište. Zastali smo na kratko i prošetali ovom lepom zelenom oazom na obali Raške.

Pazarište

Kompleks je veoma lepo uredjen stazama i travnatim površinama sa odličnim bungalovima u kojima se može prenoćiti. Nismo se dugo zadržali jer nas je samo 10 kilometara dalje čekao grad o kome ću vam pisati u nastavku ove priče. Neočekivano, poseta Novom Pazaru planirana samo kao usputna pretvorila se u veoma prijatno iznenadjenje….

Stari Ras, maj 2018.

U nastavku- Novi Pazar