“Ako bi mi neko rekao da biram poslednji pogled ka svetu izabrao bih da to bude Istanbul sa Čamlidža brda.”

Alphonse de Lamartin književnik

Čamlidža

Čamlidža je brdo obraslo borovima koje se nalazi u Uskudaru jednom od 2 gradska okruga Istanbula smeštenih na azijskoj strani. I baš sa tog mesta  visokog samo 268 metara imala  sam  sreću da uputim svoj  prvi pogled ka  Istanbulu. Ako vam kažem da u taj pogled staju dva  kontinenta, dva mora i 7 brda, premalo je da dočara svu lepotu veličanstvenog grada Istanbula  koji se kao tajanstvena  priča iz hiljadu i jedne noći rasuo po obalama Bosfora i Zlatnog roga, sa svojim  džamijama, crkvama, palatama i kulama, hiljadama boja, mirisa i zvukova.

Vizantum, Vizas, Konstantinopolj, Carigrad ili kako su ga Grci zvali jednostavno Grad odavde se vidi u svoj svojoj lepoti. Na ovom mestu je Persijanac Darije sagradio prvi most od čamaca izmedju Azije i Evrope a veliki osmanski sultan Mehmet posmatrao grad i kovao planove o njegovom osvajanju.

Pitanje i odgovor

Činjenica da stojite u Aziji i gledate jedini grad na svetu koji se prostire na 2 kontinenta i u kome živi preko 15 miliona ljudi svih nacija , rasa i vera izaziva strah i divljenje i postavlja pitanje: u čemu je njegova magija kojoj je nemoguće odupreti se? Čime vas to zavede i zarobi kada ga prvi put vidite i opasno vas zove da mu se vraćate iznova i iznova svaki put nudeći sve više a nikad previše da biste došli još jednom i po još malo sreće?
I pitanje i odgovor nalaze se na Čamlidži. Čarobni prizor Istanbula, grada na raskršću istoka i zapada, islama i hrišćanstva, Crnog i Mramornog mora  jedinstven je i nikada se ne zaboravlja!!!
Povešću vas u ovoj dugoj priči u šetnju po Stambolu, carskom gradu na Bosforu onim redom i putevima kojima sam prošla za četiri puta u njemu i pokušati da vam dočaram njegov duh i atmosferu onako kako sam ga ja doživela i razumela.

Kralj Bizas

Arheološki nalazi potvrdjuju da su prostori današnjeg Istanbula bili naseljeni tračanskim i frigijskim plemenima koja su dolazila sa Balkana  čak 6 do 5 hiljada godina pre Hrista.
Prema mitološkim izvorima Istanbul je osnovao megarski kralj Bizas, sin poluboga Semistrosa oko 600 godina pre Hrista. Grčki letopisci su zabeležili da je u to doba u centralnoj Grčkoj vladala velika glad i nestašica i da su ljudi bili dovedeni do ivice bede. Kralj Bizas je potražio pomoć u proročištu u Delfima a proroci mu savetovaše da podje i osnuje novu zemlju na mestu “sa pogledom na slepe”.

Vizantion

Tako je Bizas osnovao svoj prvi grad na mestu današnjeg Sarajburnua tačno preko puta mesta Kadikoj.  Frigijce nastanjene u njemu optužio da su bili slepi jer su ignorisali lepotu nenaseljenog mesta na rtu sa druge strane mora. Po svom kralju grad je dobio ime Bizantum ili Vizantion  što je i prvo poznato ime.Novonastali grad trpeo je u narednim vekovima napade Persijanaca, Gala, Rimljana pa čak i vojske Aleksandra Velikog a jedno vreme je pripadao i kraljevstvu Bitiniji.

Bitinijski  kralj Nikomed 74.godine pre Hrista zaveštao je  svoje kraljevstvo rimskom carstvu čime je i Vizantion postao njegov deo.Sa prihvatanjem i širenjem hrišćanstva u rimskom carstvu grad ubrzano počinje da se razvija. Oko grada se podižu zidine a u njemu hamami, crkve, bazilike,  palate, trgovi, hipodromi  i široke avenije.

Konstantinopolj

340. godine nove ere rimski imperator Konstantin proglasio je Vizantion svojim glavnim gradom i   prozvao ga Konstantinius.  Glavni grad istočnog rimskog carsta rimski senat naziva Novi Rim. U narednim godinama ime grada se menja u Konstantinopolj–Konstantinov grad i postaje drugi po važnosti u carstvu odmah posle Rima. Prema podacima istoričara Dinisija grad je bio okružen zidinama od oko 6.500 hiljada metara na kojima se nalazilo 27 kula.

Centar grada je bio na trgu Sultanahmet gde je sredinom 4.veka sagradjena crkva Svete Mudrosti-Aja Sofija. Sa druge strane trga nalazio se Hipodrom i Velika palata koja se prostirala do obala Mramornog mora. Grad je snabdevan vodom akvaduktima i cisternama, a gradske zidine su obnavljane i produžavane više puta.

Najpoznatija trgovačka ulica  je bila Avenija Mese koja se protezala od Sultanahmeta do trga Bajazit.  Ekonomski centar vizantijske privrede bio je Hipodrom i njegova okolina. Tu je cvetala trgovina zlatom, metalima, prehrambenim i drugim proizvodima sa prodavnicama smeštenim duž Avenije. Zbog svog položaja izmedju Evrope i Azije grad je kontrolisao trgovačke puteve. Ubrzo je postao najznačajniji trgovački i pomorski centar kao najveći grad Istočnog rimskog carstva i centar helenskog sveta. 

Osmanski period

Padom Rima i zapadnog rimskog carstva Konstantinopolj je postao jedini glavni grad Vizantijskog carstva.  Carstvo je  imalo grčku kulturu pa je postalo središte pravoslavlja sve do pada pod otomansku vlast 1453. godine. Nakom osvajanja od strane sultana Mehmeta počinje naseljavanje stanovništva iz Anadolije i raznih delova carstva. Grad se preuredjuje  obnovom zidina i izgradnjom džamija, krčmi i hamama. Sveta Sofija je pretvorena u džamiju izgradnjom medrese i dodavanjem minareta  a izgradjene su brojne nove gradjevine oko trga Sultanahmet.

Tačno preko puta Aja Sofije  izgradjena je Plava džamija, a na rtu prema Bosforu Topkapi palata. Topkapi je bio u narednim vekovima sedište otomanskih sultana sve do 19.veka kada se sultan seli u novoizgradjenu palatu Dolma Bahče na obali Bosfora. Najveći procvat posle vizantijskog doba grad je doživeo za vreme vladavine 10. sultana Sulejmana Veličanstvenog koji je ostao zapamćen pod nadimkom Kanuni-zakonodavac. Kanuni je upamćen po donošenju   mnogobrojnih zakona i razvoju kulture, umetnosti i posebno arhitekture. Najimpozantnija dela otomanskih neimara izgradjena su  u njegovo vreme.

Istanbul

Grad je dugo nakon osvajanja nazivan Konstantinopolj da bi kasnije ime promenjeno u Stimbol, Estanbul i najzad Istanbul. Ime je izvedeno od grčke reči poli što znači grad. Grčko stanovništvo ga je  prosto nazivalo gradom zbog njegove veličine i značaja (sthn polh h sthn poli-Istanbul). U slovenskim jezicima ustalio se naziv Carigrad ili carski grad.

Osnivanjem nove turske države 1923.godine Istanbul prestaje da bude glavni grad a prestonicom je proglašena Ankara. U početku često zanemarivan u korist nove prestonice grad doživljava svoj ponovni procvat 50-ih i 60-ih godina 20. veka. Privrednim razvojem, izgradnjom i doseljavanjem velikog broja stanovnika  ponovo postaje i ostaje najveći grad u Turskoj i najveći trgovinski i privredni centar zemlje .

Stari grad

Istanbul se nalazi na  južnom Bosforu, moreuzu dugom 30 kilometara koji  spaja Crno i Mramorno more i deli grad na azijsku i evropsku stranu.  Najstariji deo  evropskog Istanbula nalazi se na istorijskom poluostrvu koje zapljuskuje Mramorno more. Sastoji se od oblasti Eminonu i Fatih a završava se Teodosijevim zidinama na kojiima se nalaze Zlatna vrata i tvrdjava Yedikule. Galata most  preko zaliva  Zlatni rog  spaja  stari grad sa naseljem  Beojoglu na drugoj obali . Najstarija četvrt Galata kojom dominura srednjevekovna djenovljanska kula, nekada se zvala Pera. Na grčkom jeziku to znači tamo , sa druge strane.

Novi Istanbul

Na severu Zlatnog roga je okrug Bešiktaš gde se nalazi poslednja sultanova palata.  Nekadašnja sela Ortakoj i Bebek  danas  su ekskluzivni delovi grada sa letnjikovcima, luksuznim vilama i šetalištima pored mora. Na drugoj strani Bosfora na azijskoj obali smešteni su Uskudar i Kadikoj a južno od grada i Prinčevska ostrva. Moderna naselja nebodera i poslovnih zgrada većinom su smeštena u severnom delu evropskog dela Istanbula.

Centar grada je trg Taksim od koga se dužinom od skoro dva kilometra spušta glavna trgovačka ulica i pešačka zona Istiklal sve do Galata mosta koji povezuje Bejoglu sa trgom Eminonu. Grad je sagradjen na sedam brda po uzoru na Rim. Prostire se na više od 1500 kvadratnih kilometara površine i ima preko 15 miliona stanovnika. Podeljen je na 39 okruga koji svi zajedno čine istanbulski vilajet.

Mostovi i saobraćaj Istanbula

Evropsku i azijsku stranu Istanbula povezuju tri viseća mosta. Bosforski ili prvi most, Most sultana Mehmeda osvajača-drugi most i Most sultana Selima kao treći sagradjen 2016.godine. Osim njih do druge obale se najbrže stiže dobro organizovanim trajektima tokom celog dana. Gradski prevoz u gradu obavlja se autobusima a postoje i dve tramvajske linije kao i tzv. laki metro koji grad povezuje i sa aerodromom Ataturk.

Najstarija železnička stanica i poslednja stanica vozova u Evropi Sirkeči nalazi se na Eminonu. Druga je  Haydarpaša na azijskoj strani u Uskudaru. Osim aerodroma Ataturk koji se nalazi na evropskoj, na azijskoj strani postoji i aerodrom Sabiha Gokče. U toku je izgradnja i novog aerodroma kojim će sav vazdušni saobraćaj biti preseljen na novu lokaciju.

Stanovništvo i privreda

Istanbul su mnogo puta u istoriji razarali veoma jaki zemljotresi . U tim potresima stradao je ogroman broj ljudi kao i mnoge istorijske gradjevine. Stručnjaci smatraju da je uzrok tome nedovoljno čvrsta, neplanska i jeftina gradnja današnjih objekata. Stanovništvo grada u religioznom smislu čine muslimani, hrišćani i jevreji ali postoje i brojne druge manje verske zajednice. U ekonomskom smislu Istanbul je središte Turske u kome se nalaze neke od najvećih turskih fabrika. Zajedno sa svojom pokrajinom proizvodi svilu, maslinovo ulje, pamuk, voće, duvan, tekstil, kožu, elektroniku itd.

Sudar  istoka i zapada

Zbog svog položaja na raskrsnici dva kontinenta i viševekovne istorije tokom koje je bio prestonica tri carstva Istanbul je mesto na kome se mešaju brojne religije i kulture. Zbog toga je  s pravom često nazivan i gradom sudara istoka i zapada. Kao rezultat toga neke od najstarijih i najmonumentalnijih istorijskih gradjevina ne samo Turske i Evrope već i celog sveta nalaze se na  trgovima i  brdima Istanbula, obalama Bosfora ili duboko ispod grada. Sa druge strane, moderne gradjevine, neboderi, trgovački centri, univerziteti, saobraćajnice, luksuzni hoteli, bulevari i neprekidno kretanje ljudi na njima ostavljaju utisak jednog savremenog megalopolisa potpuno oslobodjenog bilo kakvih religioznih ili kulturoloških razlika i stega.

Magija Istanbula

Ipak ono što čini magiju Istanbula nalazi se iza svega ovoga. Četvrti drvenih višespratnih kuća do kojih se dolazi lavirintom ulica nakrcanih dućanima koji postoje vekovima. Minareti džamija na njegovim brdima, miris ribe na njegovim dokovima. Slatkasti dim nargila koji dopire iz čajdžinica pomešan sa ukusom ratluka od badema i lešnika.  Pogled sa njegovih vidikovaca, galebovi koji svojim krilima prekrivaju nebo iznad Bosfora i vetar koji ne prestaje duva… Prvi susret sa Istanbulom ostavlja u oku pomalo nejasnu sliku uskomešanog haosa u kome se sve kreće. A onda se iz njega jedan po jedan izdvoje veoma jasni prizori koji u duši nakon odlaska ostavljaju melanholičan trag.

Via Ignatia

Od Beograda do Istanbula ima tačno 968 kilometara. Stare knjige kažu da je dobrom konjaniku trebalo oko 180 sati da predje ovaj put. Najbrže ga je prešao glasnik Tatarin donoseći vest o slobodi Srbije za rekordnih 100 sati!! Na putu je postojalo 17 mezulana (poštanska stanica) u kojima su se konjanici mogli odmoriti i zameniti konje. Ne bih nikada o ovome razmišljala da nisam na svoje prvo putovanje do Istanbula krenula autobusom. Bilo je to u  decembru 2010.godine  kada sam se posle skoro 20 sati vožnje kroz monotone predele Bugarske zapitala  baš to. Koliko je trebalo konjanicima da stignu do Istanbula?

Prvo što putnik ugleda na ulasku u Tursku je džamija a zatim i grad Edirne ili kako ga mi iz pesama znamo Jedrene. Ovo je nekada bio čuveni rimski put Via Ignatia koji vodi sve do Istanbula. U njega  ulazi kroz Teodosijeve zidine i stiže do srca grada, do Aja Sofije. Ostaci ovih zidina na kojima je nekada bilo 55 kapija vidljivi su svuda na prilazima gradu.

U Stambolu na Bosforu

Prva stvar koja vas potpuno šokira kada udjete u Istanbul je njegova veličina. Široki bulevari u svim pravcima, hiljade vozila i milioni ljudi na ulicama u gradu kome se ne vidi ni početak ni kraj! Druga stvar je potpuno odsustvo nervoze vozača na zakrčenim ulicama. Kao da beskrajna tiha reka lagano krivuda izmedju njegovih bregova na kojima se nižu njegova zdanja u najneverovatnijem mogućem prizoru.  Minareti dzamija, blještave zgrada od stakla, raznobojne fasada, rimski  akvadukt koji preseca grad i neonske reklame koje blješte sa svih strana!!!!

A onda vas put izvede na Bosfor, na Mramorno more gde u svakom trenutku na stotine brodova klizi kroz široki moreuz ka istanbulskoj luci. Ovde se pred vama otvara najživopisniji prizor koji nećete lako zaboraviti. Sa jedne strane ustalasani Bosfor sa jatima galebova iznad vitkih mostova a sa druge tihi zaliv Zlatni rog. Iznad njega  se u svim pravcima do unedogled razliva čarobni grad Konstantinopolj u hiljadama boja. U rano zimsko predvečerje  ovaj zaliv je srebrne boje. Zgrade na obali  obavija čudna izmaglica koja ih pretvara u bajkovita zdanja kao na slikarskom platnu.

Zvuci Istanbula

U prvoj istanbulskoj noći a posebno ako spavate na nekom od visokih spratova  čućete zvuk koji će vas u ovom gradu pratiti svuda. Fijuk vetra koji ne prestaje da duva nikada. Drugi zvuk koji će vas u ranu zoru prenuti iz dubokog sna i podsetiti vas da ste u srcu orijenta je zov mujezina na molitvu. Nema upečatljivijeg utiska u Istanbulu od onog kada u isto vreme sa više od 3000 hiljade džamija odjekne setni  napev na tajanstvenom jeziku. Zvuk se razleže samo u taj čas opustelim ulicama grada koji skoro nikad ne spava. Svaki put kada se oglasi poziv sa džamija imate utisak da na trenutak ceo grad zastane i nekako utihnu svi drugi zvuci. Kao da se i samo vreme na trenutak zaustavi.

Galebovi

Moje prvo jutro u Istanbulu pamtim po galebovima na 10. spratu hotela Aspen u četvrti Aksaray. Galebovi su ovde ravnopravni stanovnici na balkonima i prozorima i stalno prisutni na nebu iznad grada. Sa ovog balkona sam prvi put videla istanbulsku luku i čitav Aksaray i Laleli iz perspektive jednog galeba. Tako sam naučila i prvu lekciju o mestima odakle se najlepše vidi Istanbul-morate se uvek popeti visoko. A onda, sići na istanbulske ulice i utopiti se u njegovu nezaustavljivu i neumornu reku ljudi u kojoj ćete osetiti kako kuca srce ovog grada.

Stari grad-od Bajazita do Sultanahmeta

Aksaray i Laleli su četvrti prepune hotela, prodavnica, restorana , džamija…  Na svakom koraku nešto se prodaje i  hteli ili ne, ne možete izbeći  ulične tezge i štandove prepune svih mogućih i nemogućih stvari. Trgovina je u ovom gradu potreba i umetnost u kojoj su se svi stanovnici izveštili do te mere da ako ne želite ništa da kupite pomaže jedino potpuno ignorisanje njihovog prisustva.

Trg Bajazit

Ulica koja danas nosi ime Divan Yolu nekada je bila čuvena Avenija Mese najstarija trgovačka ulica u gradu. Duž ove ulice naći ćete ostatke grčkih i rimskih stubova i jedan od najstarijih trgova u gradu trg Bajazit. Iznad njega se uzdiže džamija Bajazita II. Sagradjen je na mestu na kome je Konstantin sagradio prvi Teodosijev trg i još je poznat i pod imenom Trg slobode.  Odmah iza njega se nalazi i zgrada Univerziteta kao i Bajazit kula.

Ova kula ima zanimljivu istoriju. Nekada je služila kao mesto sa koga su odašiljana upozorenja na požare u gradu uz pomoć raznobojnih svetiljki . Danas pokazuje meteorološke prilike. Pored Bajazitovog trga nalazi se Veliki Bazar ili Kapali čaršija jedan od najstarijih i najvećih pokrivenih bazara na svetu.

Kiraathana

Nastavljajući niz ulicu odmah posle Kapali čaršije privukao me   miris jabuke koji obavija čitav kvart. Na uglu se nalazi medresa i staro muslimansko groblje. Izmedju neobičnih spomenika ogradjenih zidom sa obe strane jedan mračni uski prolaz vodi na mesto koje kao da je istrgnuto iz nekog od ranijih vekova. Duž celog zida mangali u kojima gori žar, ispod zida nargile… Prolaz vodi u široko dvorište pretvoreno u tradicionalnu čajdžinicu.

Aromatični  dim iz nargila obavija sve, mirišu jabuke, limuni i pomorandže.  Na stotine raznobojnih lampi visi sa tavanice ispod koje se  na šarenim minderlucima i klupama ispijaju kahve i čajevi i divani nadugačko i naširoko...Kiraathane kako se ova mesta zovu deo su turske tradicije.

Namenjene su isključivo muškarcima a običaj služenja čaja gostima izraz je ljubaznosti i gostoprimstva. Turska proizvodi ogromne količine čajeva koji se pripremaju na tradicionalan način u dve odvojene posude. Služe se u neobičnim uskim čašama sa tacnom i kockama šećera.

Konstantinov forum

 Iz mirišljave i mistične kiraathane nastavljamo ka Konstantinovom forumu, trgu na kome se uzdiže vitki stub neobičnog oblika . Konstantinov stub jedan je od prvih spomenika podignutih u doba osnivača grada prvog vizantijskog cara Konstantina. Stub visok 35 metara je rekonstrukcija nekadašnjeg. Odmah iza njega se nalazi i najpoznatiji hamam u gradu-Čemberlitaš, zadužbina Nurban, žene sultana Selima II.

Baklave, tulumbe, ratluci

Na skoro svakom metru ove ulice odavde se redjaju divne prodavnice čijim izlozima je tesko odoleti. Baklave, kadaifi, tulumbe, šareni lokumi sa pistaćima, lešnicima, bademima… Prava umetnička dela aranžirana su sa takvim šarmom da je prosto nemoguće da ne zastanete i uživate u divnom prizoru.

Turci su veliki gurmani i sladokusci a umetnost izrade ovih poslastica doveli su do savršenstva. Ako iz ove ulice zadjete u neku od poprečnih uličica naći ćete tradicionalne i moderne restorane, kafeterije, picerije, barove. Iz njih  vas zovu da svratite i probate njihove specijalitete-kebabe, donere, kofte, pilafe, dolme, kumpire…A onda samo još korak ili dva i eto nas u srcu staroga grada. 

Sultanahmet

Iz uzburkane i bučne trgovačke ulice ispunjene povicima prodavaca  izlazimo na trg Sultanahmet. Sultanahmet je  najveći i najlepši istanbulski trg, nekadašnji centar vizantijskog a zatim osmanlijskog sveta. Sa desne strane ulice na ulazu u park koji vodi ka Hipodromu prvi put sam videla Aja Sofiju. Ovo mesto je  tačka sa koje možete jednim pogledom obuhvatiti čitav trg i dve najveće i najpoznatije gradjevine Istanbula  smeštene jednu naspram druge. Sa leve strane trga Aja Sofija a sa desne Plava džamija. Izmedju njih se nalazi raskošna fontana i lep park okružen palmama. Paralelno sa trgom prostire se Hipodrom, mesto na kome se  u prvim vekovima  grada   odigravao kompletan društveni život i svi važni dogadjaji.

Hipodrom

Hipodrom je danas lepo uredjen plato na kome se nalazi nekoliko neobičnih spomenika. Prvi je nemačka fontana sa mermernim stubovima i zelenom kupolom čija je unutrašnjost ukrašena zlatnim mozaicima. Podignuta je u u 19.veku u čast posete nemačkog cara Kajzera Vilhelma. Na sredini  hipodroma nalazi se egipatski obelisk faraona Tutmozesa. Dopremljen je  pravo iz Karnaka za vreme cara Teodosija u 4. veku.  Na obelisku se nalaze u reljefu izradjeni likovi faraona i prizori iz njegovog života kao i zapisi ispisani hijeroglifima. Zmijski stub je dopremljen iz Delfa gde je tokom 5.veka pre naše ere podignut u čast pobede nad Persijancima. Stub od opeke je sagradjen u Istanbulu.

Sokolu džamija

Na Hipodromu se nalazi i palata Ibrahim Paše, Velikog vezira Sulejmana Veličanstvenog. U njoj  je danas smešten muzej turske i islamske umetnosti. Ako sa Hipodroma produžite pravo napred i krenete jednom od sporednih ulica doći ćete do Sokolu džamije. Zadužbina je Mehmed Paše Sokolovića, Srbina koji je odveden u čuvenom “danku u krvi” u Istanbul. Školovao se i postao janjičar a zatim i Veliki vezir Sulejmana Veličanstvenog i još 2 sultana posle njega. Džamiju je gradio Mimar Sinan. Unutrašnjost je veoma lepa, osvetljena je sa 56 prozora i ukrašena plavim i belim pločicama. 

Plava džamija

Sa hipodroma se ulazi u dvorište okruženo zidom iza koga se uzdižu 6 minareta džamije sultana Ahmeta po kome je i ceo trg dobio ime. Ahmetova džamija postala je poznata širom islamskog sveta iz dva razloga. Po svojih 6 minareta što je bilo neubičajeno jer se obično na džamijama nalaze 4.  Jedina koja ih je do tada imala 6 bila je džamija u Meki. Drugi i poznatiji razlog su pločice retke plave boje kojima je obložena unutrašnjost njenih zidova. Džamija je sagradjena početkom 17.veka i gradjena je po uzoru na Selimija džamiju u Jedrenima i na Aja Sofiju.

Plava džamija unutrašnjost

Dvorište džamije je uredjeno drvećem i cvetnim alejama. Duž celog zida ispod kolonada ispred ulaza nalaze se česme za obredno umivanje.  U džamiju ulazimo bez obuće kako pravila nalažu i pokrivenih glava. Unutrašnjost je neobična mom hrišćanskom oku naviknutom na freske naših crkava ali i veoma zanimljiva. Gradjevina je impozantna i odiše pobožnom atmosferom.

Kroz više od 200 malih prozora na kupolama dopire svetlost koja se prelama kroz lepezu ogromnog lustera sa svetiljkama u centru džamije. Pod je zastrt  crvenim tepihom sa plavim cvetnim detaljima. Pravi je  doživljaj hodati bos po mekoj podlozi i posmatrati vernike koji sede u turskom sedu pored zidova. Neki mrmljaju samo njima znane molitve ili jednostavno ćute zagledani u neku tačku u džamiji.

20.000 pločica

 Plava boja pločica nije tako intenzivna i samo se nazire u ilustracijama na zidovima i na kupolama. U kupole Plave džamije ugradjeno je 20.000 ručno izradjenih pločica koje su  oslikane  prizorima voća, čempresa i cveća. Kada se posmatra sa trga ispred fontane tek tada se  lepota ove džamije pokaže u potpunosti. Kupole okružene vitkim minaretima blistaju na suncu dok se nebo iza njih spaja sa Mramornim morem. Na ovom mestu možete sedeti satima uživajući u zelenilu palmi i cvetnih aleja oko fontane. 

Sultanahmet

 Ovde ćete doživeti  neprekidno kretanje najrazličitije mešavine ljudi, odeće, stilova , jezika i kultura koju ste ikada videli a tako uobičajenu za Istanbul. Muslimanke pokrivene hidžabima i zgodne devojke u mini suknjama!  Bučne buljuke turista svih mogućih rasa, zamišljena lica vernika koji žure na molitvu. Prodavce djevreka sa kolicima, hiljade golubova i istanbulske mačke koje se lenjo izležavaju na decembarskom suncu…

Magija ovog trga krije se i u tome sto se na njemu nalazite tačno na sredini izmedju  Plave džamije i Crkve svete mudrosti Aja Sofije. Dve potpuno različite ali podjednako fascinantne gradjevine. Kupole Aja Sofije i njeni zidovi crvene boje u potpunom su kontrastu sa sivom bojom džamije.  Kako se sunce spušta prema zapadu tako se i boje Aja Sofije prelivaju od crvene preko ružičaste sve do zlatno žute…

Aja Sofija

 Više od 10 vekova  bila je  najveća hrišćanska crkva na svetu. Skoro svi sakralni objekti u Istanbulu nakon osmanskog osvajanja gradjeni su po uzoru na nju u bezuspešnom pokušaju da je nadmaše. Crkva je sagradjena 537.godine  na mestu gde se nalazila prvobitna crkva koja je u potpunosti uništena u velikoj narodnoj pobuni Nike 532.godine. Sagradjena je  za rekordnih 5 godina od najboljih materijala dopremanih iz svih delova carstva. Arhitekta je bio  čuveni Isidor iz Mileta.  Aja Sofija je bila i ostala najznačajnija bazilika pravoslavnog hrišćanskog sveta sve do današnjih dana. U njoj su 10 vekova krunisani vizantijski carevi.  Potom je  čitava 4 veka bila džamija da bi na  početku  20.veka pretvorena u muzej.

Unutrašnjost Aja Sofije

Glavna dvorana  je  popločana mermerom i okružena mermernim stubovima neshvatljive veličine na koje se naslanja kolosalna kupola crkve. Prvi susret  ostavlja utisak najpre straha, zatim divljenja a na kraju potpunog šoka! Strah i divljenje izaziva veličina i širina prostora, lepota stubova i reljefa na njihovim kapitelima.

Prostor je   osvetljen velikim uljanim lusterima i svetlošću koja se probija kroz stotine malih prozora sa vitražima na kupolama. Ono što izaziva šok i najblaže rečeno tugu  u srcu pravoslavnog posetioca su veliki crni krugovi postavljeni na stubovima sa ispisanim simbolima Alaha!

Odmah nakon osvajanja grada, Mehmed osvajač je naredio pretvaranje Aja Sofije u džamiju. Spolja su dodata 4 minareta a unutrašnjost crkve premalterisana i oslikana motivima u duhu islama. Umesto oltara dodat je zlatni mirhab  i drugi islamski simboli.

Odlukom Kemala Ataturka da se Aja Sofija pretvori u muzej započelo je novo razdoblje restauracije. Ispod slojeva maltera otkriveni  su veličanstveni zlatni mozaici kojima je crkva bila prekrivena od kojih se neki mogu i danas videti. Iznad mesta gde se nekada nalazio oltar vidi se Bogorodica sa detetom u krilima. Na apsidi iznad stuba figura Arhandjela sa licem.

Galerija i stub andjela

Na sredini dvorane nalazi se mesto krunisanja vizantijskih careva a čitava dvorana okružena je galerijom do koje se stiže uskim prolazom iz predvorja. Sa ove galerije može se doživeti istinska magija Aja Sofije.  Zraci  sunca  se prelamaju kroz prostor iznad dvorane u tišini koju s vremena na vreme prekinu lepetom krila zalutale lastavice. 

Na galeriji se nalaze imperijalna mermerna vrata kroz koja su prolazili carevi i članovi Sinoda. Na zidovima još nekoliko divnih mozaika a kroz male  prozore koji gledaju na trg Sultanahmet vide se minareti i kupole Plave dzamije.

U donjoj dvorani, pored vrata koje vode na galeriju u jednom od stubova postoji otvor. Prema predanju u otvor treba staviti palac i okrenuti se zajedno sa njim ukrug kako bi se ispunila neka želja. Prema jednoj legendi u ovom stubu je sakriven andjeo koji će odatle izaći onog dana kada Istanbul ponovo postane hrišćanski grad.

Arasta Bazar

Odmah pored Aja Sofije nalazi se i hamam koji je po zelji sultanije Rokselane, žene Sulejmana Veličanstvenog sagradio Mimar Sinan. Samo malo dalje u ulici ispod Plave džamije je Arasta bazar sagradjen u 17.veku. Poznat po tome što se na njemu prodaju odredjene vrste robe u dućanima rasporedjenim u dva niza. U ulicama oko  bazara može se popiti kafa ili čaj u tradicionalnim restoranima. U blizini je i  muzej mozaika u kome se mogu videti najlepši rimski i grčki mozaici iz vizantijskog doba.

Kumkapi

Ako nastavite niz ulice ispod Arasta bazara doći ćete i do Teodosijevih  zidina i izaći na obalu Mramornog mora. Prateći zidine  možete stići čak i do  ribarske četvrti Kumkapi. U njoj  se i danas  nalazi pijaca na kojoj se prodaje sveže ulovljena riba sa ribarskih brodića na doku. Ribari se okupljaju u krčmama na časicu razgovora uz rakiju , meze i muziku. U nekom od ribarskih restorana možete se počastiti ribom a usput ćete videti i neke od najlepsih primera osmanske arhitekture u drvenim raznobojnim kućama na više spratova.

Vizantijska cisterna

Na Sultanahmet trgu postoji jedno mesto koje me potpuno očaralo. Na uglu, tačno prekoputa Aja Sofije nalazi se mala četvorougaona prizemna zgrada ispod koje je skrivena jedna od najlepših podzemnih palata iz vizantijskog vremena. Jerebatan, vizantijska cisterna sagradjena je u doba Justinijana I i služila je za snabdevanje vodom centra grada.

U cisterni dugoj 140 i širokoj 70 metara nalazi se 336 mermernih i granitnih dorskih i jonskih stubova. Izmedju njih se možete kretati drvenim stazama iznad vode osvetljene skrivenim svetiljkama. U vodi plivaju ribe a prigušena svetla u kombinaciji sa vitkim stubovima visokim oko 10 metara stvaraju romantičnu atmosferu podzemne palate. Na kraju  se nalaze i dva stuba sa postoljima od glava mitološkog bića Meduze.

Topkapi palata

Izlazak iz palate na svetlo dana vodi nas pored Aja Sofije u pravcu nekadašnje rezidencije osmanskih sultana Topkapi palate. Topkapi se nalazi na najlepšem delu starog grada koji gleda na Bosfor i na Zlatni rog. Kompleks zgrada pokriva  preko 500.000 kvadratnih metara. Sagradjen je odmah nakon osvajanja grada na mestu gradskih vrataKonstantinopolja koja su razrušena turskim topovima.

Otuda i potiče ime Topkapi. Sastoji se od palate i nekoliko dvorišta u kojima su bile smeštene džamije, bolnice, pekare, kovačnice, kuhinja, upravne i druge zgrade. Prva kapija na ulazu zove se Carska kapija. Odmah posle nje pored široke staze izmedju stabala platana i jasenova   nalazi se  crkva Sveta Irini. Sveta Irini  je  starija od Aja Sofije i sa njom  je tokom vekova uvek bila povezana. Svaki put kada bi Aja Sofija stradala u požarima ili pobunama sedište Patrijaršije selilo se u ovu crkvu.

Topkapi unutrašnjost

U Topkapi palatu smo usli kroz Kapiju pozdrava koja vodi u široko dvorište. Čitavu desnu stranu zauzimaju zgrade u kojima je nekada bila kuhinja. Sa leve strane staza vodi ka Kapiji čednosti i ulazu u Harem. Pravo u sredini i danas stoji kamen na kome su izvršavane smrtne kazne nad neposlušnim podanicima i vojnicima. Na tom mestu su i sultani dočekivali strane izaslanike, tu su se odigravale ceremonije prilikom stupanja u janjičare kao i ispraćaji prilikom odlaska u osvajanja. Raskošna dvorana pozdrava u kojoj je zasedao Divan ukrašena je zlatom.

U stotinama prostorija unutar palate mogu se videti vredni primerci carskog nameštaja, oružja, nakita, odeće, porcelana i brojnih dragocenosti koje su se slivale u carske riznice vekovima. Dvorišta palate ukrašavaju paviljoni, fontane, cvetne aleje… Iz privatnih prostorija koje su služile za boravak i odmor vladara izlazi se na široke balkone sa kojih se pruža divan pogled na Bosfor.

Topkapi palata je bila centar osmanlijske moći iz koga su preko 400 godina vodjeni svi državni poslovi i koji je predstavljao grad za sebe. Pored carskih porodica u njoj je  živelo više hiljada ljudi-robova, konkubina, službenika medjusobno povezanih poslovima i tajnim i zamršenim intrigama.Tek  početkom 19.veka  sultan se  seli u novu palatu na Bosforu.

Stari Istanbul

Kada izadjete iz Topkapi palate strmom ulicom pored Arheološkog muzeja proći ćete pored najlepšeg istanbulskog parka Gulhane, zasadjenog jasenovima i javorima, zelenim travnjacima i ružama.Ovde ćete   izaći na ulicu koja će vas odvesti do železničke stanice Sirkeči, poslednje stanice vozova u Evropi i čuvenog voza Orijent ekspres i do pristaništa Eminonu na obali Zlatnog roga.

Šetnja ovom ulicom koja počinje kod zidova Aja Sofije i krivuda sve do Nove džamije na trgu ispred Galata mosta ostala mi je u sećanju kao slika starog Istanbula zaustavljena u vremenu. Stoletni platani  je natrkriljuju sa obe strane. Žene u belim maramama  na niskim okruglim stolovima razvijaju testo u izlozima restorana dok zvuk zvona istanbulskog tramvaja odjekuje izmedju visokih zidova….

Eminonu

Na pristaništu Eminonu njišu se replike sultanskih barki. Nekim od  malih i velikih brodova odavde  možete krenuti na plovidbu Bosforom ili se prevesti do drugih pristaništa u gradu. Odavde se kao na dlanu vidi cela Galata i Bejoglu sa druge strane Zlatnog roga.  Na širokom trgu ispred Nove džamije još jedna upečatljiva slika Istanbula. Hiljade ljudi koji se kreću u svim pravcima i prodavci djevreka. Miris sveže ispečene ribe koji obavija sve i jata velikih galebova koji se na pločniku bore oko zalogaja…

Egipatski bazar

Na ovom mestu se nalaze i dve najstarije i najpoznatije prodavnice ratluka u Turskoj Ali Muhidin Hadzi Bekir i Hafiz Mustafa čiji su ratluci i drugi slatki proizvodi dostigli svetsku slavu. Ovde počinje Misir čaršisi-Egipatska pijaca začina,  mirišljava tržnica na kojoj se na štandovima unutar i ispred bazara mogu kupiti začini, čajevi, sirevi, ratluci i na hiljade drugih proizvoda. Egipatski bazar je nastao u 16.veku i na njemu su se nekada i prodavali samo začini. Vremenom asortiman je  proširen na skoro sve druge vrste robe i na čitav kvart a štandova koji prodaju začine ostalo je jako malo.

Iako malobrojni oni su najlepši prizor na ovom bazaru. U  velikim jutanim vrećama mogu se naći  raznobojni prahovi poznatih i nepoznatih imena. Crvene, zelene, plave i crne kupe tajanstvenih začina iz još tajanstvenijih mesta, mirišljave mešavine od cvetnih latica… Čitava mala brda pistaća, lešnika, oraha i bajkovito poredjanih ratluka svih mogućih boja i sa ukusima ruža, voća, kokosa, badema…

Kapali čaršija

Strmom krivudavom ulicom od Egipatskog bazara, kroz metež od bučnih kupaca i prodavaca penjemo se i do najvećeg istanbulskog bazara–Kapali čaršije. Na turskom jeziku kapali znači pokriven ili zatvoren. Od tržnice nastale u 15.veku, dodavanjem, povezivanjem i pokrivanjem nastao je bazar koji sa svojih 4.500 hiljade radnji, 22 ulaza i preko 60 ulica danas zauzima drugo mesto po veličini na svetu odmah posle bazara u Tabrizu u Iranu.

Na Kapali čaršiji nikada ne znate odakle ste ušli i kuda ćete izaći niti u kom smeru se krećete!!! Ispod orijentalnih lukova oslikanih arabeskama i kroz lavirinte uskih prolaza izmedju trošnih zidova izaći ćete na blistave široke ulice. U njima  blješte izlozi krcati srebrom i zlatom a dalje senastavljaju  avenije kože i krzna svih mogućih boja. U  čitavim četvrtima  tkanina od svile i kašmira  možete provesti sate i sate u razgledanju, traženju i cenkanju sa neumornim prodavcima.

Kupovina

Cenkanje na orijentalnim bazarima je deo tradicije i podrazumeva se pa nemojte ni pokušavati da ga izbegnete. Opustite se i uživajte u igri koja uključuje ispijanje čaja i razgovor o svemu i svačemu sa veštim trgovcima. Kad se umoprite, prosto zastanite i odmorite u nekom od hanova u kojima možete popiti kafu i osveženi nastaviti avanturu po velikom bazaru. Čak iako niste imali nameru da nešto kupite, odavde sigurno nećete izaći praznih ruku.

Skrivena moć ovog bazara satkana od umetnički aranžiranih izloga, divnih stvari svih mogućih vrsta i boja i beskrajnog šarma prodavaca toliko je velika da ćete na kraju ipak nešto potrošiti i otići nasmejani i zadovoljni. Sa Kapali čaršije, posle tri uzastopna dana ispijanja čajeva, priča o sličnostima izmedju Turaka i Srba, pregovora i cenkanja otišla sam nasmejana sa nečim što nisam ni sanjala da ću kupiti a što mi i danas posle toliko godina izmami osmeh i divna sećanja na moju prvu posetu Istanbulu.

 U nastavku-Galata, Bejoglu, Bešiktaš, Ortakoy, Bosfor.. 2.deo

ISTANBUL U STAMBOLU NA BOSFORU 2.deo