Kablar me dugo čekao. Gledala sam ga mnogo puta  u prolazu, odozdo sa puta, jednom sa zelene  Morave a jednom sa vrha Ovčara. Izgledao mi je zastrašujuće sa onim odvaljenim stenama nad rekom i nekako više divlji i strmiji od Ovčara.

Pesma o Moravi

Jutro je, početak juna. Danima su lile kiše pa silna vlaga izbija iz klisure. Morava mutna, valja drvlje i kamenje, nikad je pre nisam videla takvu. Možda je od kiše a možda je istina ono što je jednom davno naš dragi pesnik napisao:

“…A mora ne bi bilo pričaju kiridžije
da nije Morave niz koju sve naše patnje teku.
Niti bi bilo slano da Srbijica nije
oduvek mnogo plakala u svoju najveću reku…
Moraš da vidiš Moravu bar triput u svom veku!”…    Dobrica Erić Moram da pevam o Moravi

Evo me dragi Dobrice, klanjam se tvojoj divnoj pesničkoj mudrosti i ispunjavam obavezu! Treći put u svom veku gledam u tako mutnu  Moravu da ti stvarno verujem da niz nju  sve naše patnje teku! A odozgo, zgodni i zeleni stari zavodnik  Kablar mi namiguje i zove me ka sebi.

Kablar

Kablar

Vera i nevera

Da li da odustanem? Pomišljam dok gubim dah na prvoj uzbrdici ka manastiru Blagoveštenje. Nisam kukavica niti se bojim uspona a volim i da hodam. Ali ovo je prvi put posle loma ruke u avgustu prošle godine da sam ponovo na planini. Brine me klizav teren i strah od ponovnog pada. A nešto mi i srce preskače u poslednje vreme.
Tu ispred manastira u kome se zamonašio  najdraži srpski patrijarh, razmislih još jednom o veri i neveri. O pogledu sa najlepšeg srpskog vidikovca i mutnoj Moravi. Kukavice se boje, pametni mudruju a hrabri i uporni pobedjuju. Moram da vidim Moravu….

Na putu ka Blagoveštenju

Na putu ka Blagoveštenju

Spartanci i komarci

Koračam bez reči blatnjavim putem kroz šumu. “Idemo najlakšom stazom”, kaže naš vodiš prekaljeni planinar iz čačanskog kraja. Ako je ovo najlakša , mislim se u sebi, dok proklizavam na strmini uz koju gmižem kao uz blatnjavi zid, kakva li je tek najteža? Ugrejalo sunce neočekivanom silinom pa komarci jurišaju na nas  u hiljadama kao Persijanci na Spartance kod Termopila! Sva sreća, borićemo se u hladovini”, dobaci neko mudre reči spartanskog generala. Jedna starija gospodja odlučuje da odustane i da se vrati nazad, za nju je ovo previše a ja zaključih da još nisam za staro gvoždje.

Kablar početak uspona

Kablar početak uspona

A selo je moje cela Šumadija!

Jeste li znali da Kablar pripada Šumadiji a Ovčar dinarskom predelu? Ja nisam. Nisam znala ni da skoro do samog vrha postoji asfaltni put kojim se lenjivci mogu dovesti i odšetati do vidikovca. Ali u čemu je onda čar i izazov? Do lepote nije nikad lako doći a ako se meri predjenim kilometrima bilo ih je malo u poredjenju sa lepotom kojom smo bili okruženi!
Čim se predje prva deonica kroz šumu izbija se na proplanak sa koga puca pogled uz klisuru tamo u pravcu Užica. Svetluca Morava izmedju stešnjenih stena i gudura a cela klisura blista od svežine i neke iskonske i zelene radosti!

Kablar pogled ka klisuri

Kablar pogled ka klisuri

Tu nas dočekaše i pravi šumadijski prizori-nahereni kućerci medj sljivama i jabukama i ograde od prošća povezanog vrbovim prućem.Uvek me taj pogled na ostavljeni i zardjali plug pod orahom kraj kapije ispuni setom i podseti na detinjstvo. Odnekud se čuje blejanje ovaca i udarci čekića po nakovnju.To možda neki vredni Šumadinac, priprema svoju motiku ili kosu, leto je, posao zove. Hej, pa na Kablaru se živi, pomislih, kada  tu usred šume, na jednoj strmini začuh plač deteta iz avlije u kojoj dremaju muškatle i šeboji…

Kablar kućerak

Kablar kućerak

Na jednoj krivini, gde se  kroz granje pogled može probiti sve tamo do Ovčara plava stolica! Lepa, drvena, stabilna skoro nova. Izgleda da se neki mudri i vickasti domaćin dosetio i sebi namestio odmorište na najlepšem mestu. U svojim emotivnim izlivima radosti nad lepotom kablarskih staza i bespuća zaboravih da me boli noga i shvatih da sam prodisala. Široko i duboko onako punim plućima. To planina i šuma i Kablar i Šumadija vraćaju moju snagu i izdržljivost.

Kablar

Kablar

Ljubav na Kablaru

Zaboravih i na moje saputnice, moje drage drugarice Snežu i Katarinu koje čavrljaju negde na kraju kolone . Sve dok u jednom momentu ne uhvatih krajičkom oka zadivljeni pogled jednog zgodnog momčića koji merka našu Snežu! Biće ovde nešto, pomislih. Planina je to. Nikad ne znaš gde ljubav vreba i iz kog će žbuna iskočiti!

“I think this is the begining of one beautiful friendship” došapnem Kati u prolazu. Kako znaš? Iščudjava se i smeje… Pa šta ima da znam mislim se ja, vidiš da je gleda kao mačak slaninu a i nek je gleda, lepa je i mlada… Ostavih mladunce da cvrkuću jer mi pogled privukoše veliki plavi zvončići pored puta. Kablar je osim guste sume prepun ovih neobičnih i divnih cvetova čije ime ne znam.

Cveće sa Kablara

Cveće sa Kablara

A kad smo već kod imena saznadoh usput od našeg vodiča odkud Kablaru to neobično ime. Veruje se, kaže, da je ime poteklo od reči “kabao” koja se u srednjevekovnoj Srbiji upotrebljavala kao merna jedinica za  žitarice i za razne druge stvari. Pametni i dobri vodič ispriča mi još zanimljiviju priču.

Mapa planinarskih staza

Mapa planinarskih staza

Ispod samog vrha Kablara postoji jedan predeo koje lokalno stanovništvo zove veoma čudnim imenom Pilopać. Kažu da je u srednjem veku negde u Metohiji postojalo mesto istog imena pa se veruje da su ga otuda doneli doseljenici. Druga verzija je vezana za manastire u klisuri koje su osnovali monasi sa grčkog Atosa. Zadivljeni lepotom i raskošnom prirodom Kablara nazvaše ovaj predeo “Filopati“što na grčkom jeziku znači lep i ugodan za šetnju. U srpskoj verziji “filopati” postade “pilopać” u kome priroda i zdravlje caruju od pamtiveka do današnjih dana.

Kablar

Kablar

U društvu sa Bogovima

Kod putokaza zastadosmo iznenadjeni kad shvatismo da smo na samo 150 metara od vrha Kablara. Tu je ono mesto do koga sa druge strane planine vodi asfaltni put. I tu se put račva na još dve strane-jedan vodi ka kamenu sa crvenim znakom na kome piše  889 metara. Tu je zvanično Kablar najviši. Drugi se probija kroz šiblje nekoliko metara niže i vodi do mesta  na kome se nalazi prostrana drvena platforma.

Ovčar pogle sa Kablara

Ovčar pogled sa Kablara

Jeste li ikada videli neku planinu odozgo, celu od vrha do dna? Jeste li ikada videli Srbiju od Užica do Kraljeva, od Čačka do Kragujevca u samo jednom trenu? Jeste li ikada gledali Šumadiju sa neba, ispod oblaka, iz božanske perspektive? Jeste li ikada barem jednom videli Moravu sa vrha Kablara ili Ovčara?
Ako niste, morate otići i popeti se na Kablar. I nemojte ići kolima, nemojte se bojati planine. Krenite šumom, korak po korak kao pravi hodočasnici ka ovom božanskom mestu. Verujte mi na reč, pogled sa vidikovca na Kablaru je pogled Bogova!

Ovčar pogled sa Kablara

Ovčar pogled sa Kablara

Moraš da vidiš Moravu….

Kada iz gustog šiblja staza izbije na vrh oivičen stenama ceo svet se izokrene naopako i čak i običnog smrtnika bar na tren pretvori u besmrtnika! Klisura duga 22 kilometra sa svim njenim brežuljcima, gudurama i vrletima kao raskošna zelena dolama rasprostrla se od neba do zemlje. Nad njom šumoviti i prkosni Ovčar, piramida  od 986 metara u čiji vrh gledate kao na dlanu. Tamo desno beli se na proplanku manastir Sretenje a u dubini sve prateći reku raširila se Ovčar banja.

Ovčar banja sa Kablara

Ovčar banja sa Kablara

A Morava, najveća srpska reka  probija se i proseca sebi svoj krivudavi put izmedju dva diva Ovčara i Kablara. I tu, posle mesta gde kažu da je klisura samo 100 metara široka odjednom pravi zaokret, širi se i raste praveći divne i neponovljive meandre uklještene izmedju dva gorostasa.
Morava je danas mutna, mutnija nego ikada a kako i ne bi kad je kiša lila skoro 2 meseca! Ne usudjujem se da kročim ka mestu sa koga se meandri vide najlepše, stojim kao ukopana na ivici i posmatram svu tu lepotu zadivljena i opčinjena! Ovčar se odatle može rukom dodirnuti a cela klisura sa sve meandrima staje u samo jedan pogled koji bi mogao trajati zauvek.

Menadri Morave Kablar

Meandri Morave Kablar

Epska reka, Aleks i pivo

I skupih hrabrost na kraju, čvrsto se držeći za Katarininu ruku da sidjem na stenu i sednem na kamen tačno iznad Morave! Mogla sam u tom času i umreti što od ipsofobije što od svih mogućih fobija i kukavičluka na svetu ali ne bih ni za živu glavu propustila taj divni trenutak. I tražeći prave reči da opišem taj veličanstveni momenat naidjoh na predivnu pesmu Dobrice Erića “Moram da pevam o Moravi.” Ovo je samo jedan mali stih

”…Blješti vodena ala usred Srbije pala, glava joj na Dunavu a rep pod Šar planinom!..”

Nadjite je obavezno i pročitajte celu!

Drugarice Kablar

Drugarice Kablar

U hladu iza vidikovca čavrljamo o planini i zmijama, o usponu i visini o… šta ti ja znam…Ugledah devojku, lepa i vesela, raspričala se o nekom svom ranijem putešestviju i shvatih da je znam. Čitala sam njen putopis koji dan ranije na njenom blogu https://www.aleksputuje.com/ I tako, upoznah dragu Aleks tu na vrhu Kablara. I pomislih u sebi , pa eto čemu sve služe putovanja…

Meandri Morave Kablar

Meandri Morave Kablar

Ako ste mislili da je uspon na planinu najteža stvar, e pa prevarili ste se! A ako mi ne verujete samo probajte jednom da sidjete niz Kablar sa one druge strane putem koji se spušta do planinarskog doma. I gledajte da to bude posle neke velike kiše. Da nije bilo obećano pivo na kraju puta i da Kablar nije okićen onim plavim zvončićima pristala bih još jednom da se popnem do vrha samo da ne idem nizbrdo! 

Pivo je bilo staro dobro zaječarsko i dobro ohladjeno u kanti moravske vode. Hladovina debela, Morava široka i tiha a srce se umirilo i skoro zaspalo od neke tihe zajedničke sreće.

Manastir Nikolje Kablar

Manastir Nikolje Kablar

U manastiru Nikolje okrepismo dušu ledenim vodom iz bunara, obidjosmo krug oko bora, zapalismo sveće… A onda podjosmo najlepšim delom puta kroz kablarske  tunele pored Morave koja od sunca na zalasku poče da se boji u zlatno…

Morava

Morava

Čini mi se da sam u prvom sumraku videla one moje mladunce Snežu i momčića zagrljene… Dalje nisam ni htela da gledam, zagrlih i ja svoju Katarinu jer što je sigurno, sigurno je!

Kablar, jun 2019.

******************

Nekoliko korisnih informacija za one koji žele da posete Kablar

****Kablar se nalazi oko 15 kilometara zapadno od grada Čačka gde zajedno sa planinom Ovčar gradi živopisnu Ovčarsko kablarsku klisuru. Klisurom protiče reka Zapadna Morava koja je ovde formirala jedinstveni prirodni fenomen uklještene meandre.

****Zbog bogatstva biljnim i životinjskim svetom, mikroklime i raskošne prirode, čitavo područje klisure proglašeno je predelom izuzetnih odlika. U Ovčar banji, naselju na obali Morave izviru termalne vode, od davnina poznate po lekovitim svojstvima.

****Kablar je visok 889 metara a na 884. metru nalazi se veoma lep vidikovac sa pogledom na meandre Morave, susedni Ovčar i celu klisuru. Do vidikovca se može stići markiranim planinarskim stazama sa visinskom razlikom od oko 600 metara. Ukupna dužina staze kojom se mi popeli   je oko 5-6 kilometara i prelazi se za 2-3 sata laganog hoda. 

****U Ovčar banji postoji veoma lep mali  hotel Kablar u kome se može prenoćiti koji poseduje i bazen sa termalnom vodom.

**** U Ovčarsko kablarskoj klisuri nalazi se 10 pravoslavnih manastira smeštenih na obroncima Ovčara i Kablara pa je čitavo područje klisure u narodu poznato pod nazivom “Srpska Sveta gora”

Pročitajte još

SKRIVENA SRBIJA-OVČARSKO-KABLARSKA KLISURA 1.deo

SKRIVENA SRBIJA OVČARSKO KABLARSKA KLISURA 2. deo