“A sutra cu poći na planinu, neka mi se oči napiju visina i daljina, da s ovim sjajem pođem prema teškim danima.”
Verovatno svi znate da je Kopaonik kraljica zimskih radosti ali da li ste nekada posetili najpoznatiju srpsku planinu u letnjem periodu? Ja nisam nikad ni u jednom ni u drugom sve do ovog leta. Da li zbog nesnosne vrućine kojom je Srbija gorela tih dana ili zbog nestvarne lepote prirode kojom je blagosloven Kopaonik mi je te večeri i jutra izgledao kao san. A u snovima se događaju čuda, bolesni ozdrave, tužni se razvesele a neupućeni i neznalice kao ja otvore oči i progledaju….
Kopaonik
Kopaonik krov Srbije
Kopaonik je najduži planinski masiv u Srbiji koji se prostire dužinom od preko 70 kilometara. Njegov najviši deo pomalo liči na kuću ravnog krova pa je zbog toga nazvan Ravni Kopaonik a planinu zbog njene visine često zovu krovom Srbije. Zahvaljujući velikom broju vrhova i idealnoj klimi sa preko 200 sunčanih dana godišnje Kopaonik se razvio u najveći zimski sportski centar u Srbiji.
Dolina sportova Kopaonik
Brojna skijališta, žičare i sportski tereni okruženi su hotelima, apartmanima, vilama, odmaralištima i planinarskim domovima sa različitim pratećim sadržajima za svačiji ukus i džep. Središte turističkih zbivanja na Kopaoniku je upravo Ravni Kopaonik gde se i nalaze najveći i najzanimljiviji sadržaji na nadmorskoj visini od 1780 metara.
Kopaonik
Kopaonik ima čak 11 vrhova visine preko 1700 metara, a najviši vrh nalazi se na visini od 2017 metara i dobio je ime po slavnom prirodnjaku Josifu Pančiću koji je po sopstvenoj želji tu i sahranjen. Zahvaljujući veoma burnoj prošlosti u kojoj su na ovoj planini postojali rudnici srebra i drugih ruda Kopaonik je često nazivan imenom Srebrna planina ili Kopalnik odakle i potiče današnje ime. Na obroncima Kopaonika nalazi se srednjevekovno utvrdjenje Koznik koje se vezuje za rasinskog junaka Rajka od Rasine, mada ga narodno predanje često pripisuje i prokletoj Jerini.
Kopaonik
Nacionalni park
Od 1981.godine područje od čitavih 11.810 hektara sastavljeno od 12 rezervata sa preko 1500 biljnih vrsta proglašeno je Nacionalnim parkom. Prepoznatljiv kopaonički pejzaž su guste četinarske šume smrča i jela medju kojima živi i veliki broj životinjskih vrsta. Iako je Kopaonik kao zimski skijaški centar postao veoma poznat i van naše zemlje, poseta tokom letnjeg perioda je poseban doživljaj. Netaknuta priroda, guste četinarske šume, planinski izvori, šumski plodovi, lekovito bilje i vrhovi i vidikovci sa kojih pogled puca na veći deo Srbije privlače ljubitelje pešačenja, planinarenja, ekstremnih sportova kao i sve one koji vole prirodu i osećaj slobode koji ona nudi.
Kopaonik
Kopaonik prvi put
Nebo se otvorilo, a gromovi i munje parali nebo kada smo se uputili ka Kopaoniku. Uvek strahujem od uspona na planinu i višestrukih zmijastih krivina pod kojima kao čeljusti vrebaju provalije. Kopaonik je na našem putu planiran samo kao usputna stanica na kojoj ćemo prenoćiti i nastaviti dalje. Dok pokušavam da ne gledam kroz prozor i da ne mislim na krivine sunce se probilo kroz oblake i svom silinom obasjalo Srbiju.
Kopaonik
Zablistaše borovi i jele kao smaragdi rasuti po vrhovima Srebrne planine, Sunčane planine ili Kopalnika kako su ga naši stari zvali. Na proplancima koji promiču čitave livade raskošnih žutih i ljubičastih cvetova i niskog trnovitog zbunja prepunog plavih bobica. Ovako izgleda ulazak u raj, pomislih. Na oštroj krivini na oko kilometar od ulaska u centar na ravnom Kopaoniku sa leve strane puta postoji vidikovac. Tu sam prvi put osetila šta znači kada te planina zagrli.
Vidikovac
Vidikovac
Kada sa 38 stepeni izadjete napolje na visinu od 1700 metara shvatite šta znače reči blagoslov ili zahvalnost. Napolju je čarobnih 16 stepeni, vazduh opija i miriše na zdravlje, svežina otvara oči i puni pluća kao da nikad pre toga niste disali. Sa tog vidikovca prvi put u životu gledam i osećam Kopaonik. Pogled leti preko planina i brda, preko kamenitih vrhova i vitkih borova, uzleće i pada, obrušava se i uzdiže. Pokušava oko da sagleda i da sažme sve ono što vidi, da zapamti i zabeleži, da ponese u duši.
Vidikovac
Čini mi se da rukom mogu dodirnuti nebo iznad Srbije i zagrliti modre planine sve do Makedonije. Gledam ljude oko sebe i njihova ushićena lica. Planina na sve nas deluje isto-hrani, leči i ozdravljuje. Samo minut kasnije svi gazimo kroz žbunje na proplanku. Prvi put u životu berem borovnice. Plave sočne kuglice čiji sam sok toliko puta pila a nikada ih eto nisam videla na mestu gde rastu. Već volim Kopaonik a još ga nisam ni upoznala.
Borovnice
Veče na Kopaoniku
Spavamo u starim Jatovim apartmanima. Od radosti zbog prvog susreta sa Kopaonikom nije nas briga ni da su nas smestili u šatore, mada apartmanima baš ništa ne fali. Bacamo stvari i izlazimo napolje, planina nas zove! Dolina sportova nas je dočekala beskrajno zelena, umivena kišom a nad njom se u svim pravcima njišu gondole. Tišina je, malo je posetilaca pa svako ima za sebe celu planinu. U centru postavljaju binu, sutra ujutru će tu Žika voditi jos jednu Šarenicu.
U prohladnom julskom predvečerju uživamo u pogledu na ski staze i vrhove i šunjamo se izmedju tihih hotela u kojima izgleda ni nema gostiju. Izlazimo na put koji obodom vodi u pravcu Pančićevog vrha. I ponovo jedan divan vidikovac, čitavo polje od roze cvetova biljke čije ime ne znam.
Kopaonik
Ima je svuda, raste kao šuma u svakom mogućem kutku planine. Zalazak sunca na krovu Srbije sa pogledom koji seže do u beskraj preko planina i dolina dole ka Brzeću i još dalje sve do Stare planine ne da nam da nastavimo. Mrak nas hvata na pola puta do Pančićevog vrha pa odlučujemo da se vratimo. Spuštamo se prateći žičaru, skijaškom stazom, kroz travu do kolena i planinsko cveće, krtičnjake i rastaviće.
Jutro na planini
Budimo se u 6, cupkamo kada ce svanuti. Kroz otvoren prozor dopire hladnoća, napolju je samo 7 stepeni. Nije nas briga. Oblačimo ono što imamo i izlećemo u blistavo jutro. Kada usred leta dođete na planinu a nemate mnogo vremena imate samo dve mogućnosti:da spavate do podne i da vas ceo dan boli glava ili da ustanete sa prvim petlovima i izadjete napolje.
Kopaonik
Kopaonik je čaroban u rano julsko jutro. Skoro svi hoteli u naselju gradjeni su u stilu starih kopaoničkih kuća sa detaljima od drveta sa svodovima i kosim krovovima. Ima i onih neobičnih vila sa krovovima sve do zemlje i preprekama koje zaustavljaju sneg. Svuda se gradi i dograđuje, pa su majstori jedini koje srećemo tako rano na ulicama.
Kopaonik
Sa namerom da se popnemo do Pančićevog vrha krećemo uzbrdo prateći jednu žičaru. Zagledamo biljke i cvetove dok udišemo punim plućima ledeni planinski vazduh. Planina nas mami i zove, a misli lete brzinom svetlosti kao da im snagu daje energija koja zrači iz svake biljke i kamena.
Karamani
Penjemo se korak po korak sve do malog Karamana a onda do drugog do koga stižemo stazom kroz gustu borovu šumu. Dok hodamo izmedju stoletnih borova pitam se da li na Kopaoniku žive vukovi? Izbijamo na jednu čistinu odakle se vidi Pančićev vrh. Odmeravamo uzbrdicu i procenjujemo ima li vremena da se popnemo. Sprema se kiša.
Kopaonik
Odnekud dopire muzika. Na jednom malom proplanku nalazimo divnu brvnaru-bar sa fantastičnom terasom, ležaljkama i drvenim foteljama. Pogled puca na sve strane a ljubazni konobar nam kuva kafu i ćaska sa nama o kiši i vukovima. Zamišljam ciču zimu i sneg do kolena i toplu vatricu u ovoj brvnari kada skijaši svrate posle spusta. Još ću i zimu zavoleti na ovom Kopaoniku!
Karaman
Markov kamen
Kiša nam ubija svaku nadu da ćemo stići do vrha pa se spuštamo prateći drugu žičaru pored Mašinca čuvenog starog odmarališta. Oko njega su divne planinske kuće sa velikim balkonima koje krase žbunovi ruža i begonija. Iz Doline sportova dopire muzika i već čujemo Žiku i zvuke Šarenice. Nemamo vremena za zabavni program, trčimo u hotel da ugrabimo doručak i bukvalno se davimo u pršuti i siru, omletu i kiselom mleku. Ne znam da li smo od planine ogladneli kao vukovi ali doručak na Kopaoniku je bio bogovski!
Kopaonik
Od trga ispred Jatovih apartmana vodi na jednu stranu šumska staza kroz gustu i veoma staru borovu šumu. Šuma me podseća na Finsku, granitne stene izviru ispod naslaga mahovine. Posle 800 metara nailazimo na prave gromade granita, čitave blokove od ko zna koliko tona.
Markov kamen
Na jednom mestu čitava grupa gromada velikih kao kuća naslagane su i poređane nekim čudnim i neshvatljivim redosledom. Markove stene je legenda pripisala Kraljeviću Marku koji je, kažu, ovde odmeravao svoju snagu, malo se zaneo i zaboravio pa je zato zakasnio u kosovski boj. Otuda i ona narodna “kasno Marko na Kosovo stiže”.
Markove stene
Pančićev vrh
Dok hitamo nazad ka Dolini sportova Kopaonik je već budan. Lete paraglajderi i kaskaju konjići, prolaze biciklisti i zvrckaju telefoni. Načuli smo da će ako kiša stane u 9 sati proraditi žičara. Tiskamo se u redu za karte da ugrabimo svoja mesta jer radi samo jedna. Ona koja će nas odvesti na Pančićev vrh, koji od jutros nikako da osvojimo.Volim žičare i gondole iako se plašim visine i umirem od straha ali svaki put kad mogu ukrcam se i poletim!
Uspon na Pančićev vrh
I evo nas, sa očima prepunim radosti i lepote gde letimo iznad borova i jela pravo u susret krovu Srbije! Pored nas promiču Veliki i Mali Karaman, zelene se pašnjaci i proplanci, smeše nam se i mašu putnici koji se vraćaju. Na Pančićevom vrhu duva veoma jak vetar i hladnije je za nekoliko stepeni.
Pančićev vrh
Ali se zato od pogleda sa visine od 2017 metara u koji staje ceo Kopaonik i barem još pola Srbije sve vrti ukrug! Tu “duša i oči traže da se napiju visina i daljina, da sa tim sjajem krenu dalje ka teškim danima.”
Pančićev vrh pogled
Teška srca se ukrcavamo i spuštamo prateći pogledom sve vrhove Kopaonika, ski staze i hotele i planinske kućice medju jelama. Opraštamo se od planine i pokušavamo da upijemo svu tu lepotu koja nam je sasvim slučajno poklonjena na samo jednu noć i pola dana. Bio je ovo moj prvi ali potpuno neodoljivi letnji hop na Kop u kome sam se zaljubila u Srebrnu planinu.
Kopaonik, jul 2019.
************
Poseta Kopaoniku bila je deo dvodnevnog putovanja u organizaciji agencije Boreas travel, na kome smo posetili Đavolju varos, Kopaonik, vinariju Nika u Aleksandrovcu i Vrnjačku banju. Odličan program i sjajni vodič Stefan učinili su ovo putovanje posebnim!
Šta još možete videti u kopaoničkom kraju?
Ostavite komentar