Ne pamtim da je te zime bilo ledenije noći  ni jače snežne mećave. Sedele smo u nekom malom avionu  na aerodromu u Varšavi, nas tri, avionci koje je Lot častio putovanjem u Krakov, čekajući da se odmrzne pista. Dušica je dremala, Tanja opušteno čavrljala sa nekim lepotanom na susednom sedištu a ja sam se pravila da mi nije ništa….  Tri puta je naš aviončić kretao i vraćao se na startnu poziciju dok sam se ja u sebi molila da uopšte ne poleti. Izgledao je tako mali i smešan  da sam bila ubedjena da će nas ako ikad  poleti vetar oduvati kao od šale!  

Ulica u Krakovu

Tako nam i treba kad po ciči zimi nemamo pametnija posla nego da letimo u grad čija je oznaka KRK! Poletesmo iz četvrtog pokušaja. Ni većeg kijameta ni mirnijeg leta! Ni bajkovitijeg grada okovanog snegom i ledom u koji zakoračismo šibani severnim vetrom i zavejani krupnim pahuljama…

Krakov snežna mećava

Zmajevo gnezdo

Kažu da je u davna pradavna vremena a u doba znamenitog kralja Krakusa u pećini ispod brda  Vavel živeo strašni zmaj. Bljuvao je vatru obalama Visle i  proždirao sve  živo sto bi mu se na putu našlo a kao dezert šta drugo nego kakvu prelepu gospu iz obližnjeg sela. Dosadilo kralju  zmajevo šenlučenje pa pre nego što mu proždere sve podanike ponudi ruku svoje kćeri junaku koji savlada zmaja.

Vavel Krakov

Nije pobedila ni snaga ni viteška veština već praktična mudrost jednog seoskog obućara. On je zmaju kao žrtvu ponudio jedno jagnje čiju je vunu natopio sumporom. Zmaj je jagnje progutao u jednom zalogaju, a da utoli silnu žedj popio celu reku naduo se i eksplodirao! Obućar je postao kraljevski zet, a kralj više nije brinuo za nove cipele….Čiča miča i gotova priča!
Iako je krakovskim ulicama zavijao orkanski vetar bacajući nam u oči pregršti snega probile smo se do jedine krčme koja je još radila. Put ne vidimo, prosto gazimo u stope našeg domaćina nekad Beogradjanina a sad Krakovljanina… Profesionalac, visok kao div, priča o zmaju i prti nam stazu svojim džinovskim stopalima.

Rinek glavni gradski trg

“Restauracija”  ili restoran

Napolju vitlaju pahulje veličine kruške, a vatra u kaminu se povija pod udarima vetra  o drvene zidove. Oko nas je sve  od drveta-drveni stolovi i klupe, pod od balvana , krov od debelih greda. Iz drvene činije puši se čuvena poljska supa od krastavaca čiji mi se ukus nije dopao. Ćuretina je mirisala lepo i bila je garnirana suvim šljivama. Vino je bilo dobro. Kao i priča o zmaju.  Kaže da je došao u  Poljsku pre 20 i kusur godina. Navikao se, zavoleo, oženio… Poljakinja ga je napustila  ali mu je ostavila Kristinu, crnokosu i dugonogu  ćerku lepoticu od 18 leta.  Pomaže tati u borbi sa  turistima iz belog sveta koji opsedaju Krakov, grad iz zmajevog gnezda.

Krakov

Krakovska noć je ledena. Ne pamtim ime hotela ali pamtim da je izgledao kao pomalo oronulo zdanje u posedu nekog vickastog grofa. Visoki prozori sa bar 10 malih okana, zaogrnuti zavesama od crvenog somota.Škripavi patos u hodnicima ispod crvenog tepiha. Krckanje prozorskih dasaka pod nanosima  snega koji su se do jutra zaledili. Tonem u san u kome srećem zmaja i lepu Kristinu…

Krakov kraljevski grad

Svanulo je. Kao da se budim bar 3 veka ranije. Zidovi visoki 3 metra i jelkice od leda na staklima! Očekujem da čujem kucanje batlera koji mi donosi doručak, zatvaram oči i čekam… Džaba! Kad ih otvorim vidim Tanju u krevetu preko puta mada bi se smela zakleti da tu sinoć nije bila. Pa i nije, kaže. Došunjala se noćas u neko doba jer joj je bilo hladno. Ovde kod mene je toplije!  Otvaram prozor i izbacujem glavu pravo u ledeno decembarsko jutro! Od prvog udara vetra izgubih dah, a kad se povratih izgubih ga ponovo!

Vavel kraljevski zamak

Sneg je prestao da pada i prvi put tu sa uskog prozora u ulici sa imenom nekog poljskog heroja vidim Krakov! Izgleda Pa… kao kraljevski grad! Zdanja gizdava, visoka, naslanjaju se jedno na drugo zaogrnuta snegom. U prozorima žmirkaju božićne svetiljke. Iz gostionice preko puta izlaze neki veseli gosti. U blistavoj belini nedostaje samo da zazvone praporci i da projure sanke sa 10 irvasa. U podzemnoj kuhinji brzo i halapljivo jedemo omlet i kobasice,  zalivamo jogurtom i garniramo štrudlom od višanja… Čuje se jedno “gooong” iz predvorja grofovskog konačista. To nas nas div od Krakova poziva u šetnju zmajevim gradom.

Krakov kočije na trgu Rinek

Krakov prekinuta melodija

Kaldrma stara 13 vekova. Nad njom tornjevi katedrala, crkava, sinagoga.Odnekud zazvoniše praporci i začu se bat konjskih potkovica. Protrljah oči da se uverim da ne sanjam-bela kraljevska kočija sa dva bela konja protutnji pored još belje crkve Svetog Adalberta! I samo što stadosmo ispred bele crkvice da čujemo da je stara 1000 godina  zatrubi truba sa tornja crkve Device Marije.  Tako je u doba tatarskih najezda sa najvišeg prozora trubač upozoravao na opasnost.

Gradske kapije bi se zatvarale a prva poljska prestonica je ostala neosvojena čak i kada je jednom, samo jednom, kobna strela  doletela i pogodila trubača pravo u grlo. Melodija je prekinuta na vrhu tornja do koga vodi 239 stepenika. Od tada svakoga dana, svakog punog  sata zagrmi truba iznad Rineka najvećeg sredjevekovnog trga Evrope. I naglo se prekine na istom mestu, da podseti na vreme kada je Krakov bio kraljevski grad.

Trg Rinek

Rinek najveći srednjevekovni trg Evrope

Rinekom šiba ledeni vetar od koga nam oči suze i dah nam se ledi. Beskrajan je i toliko širok da nam je trebalo pola dana da   zavirimo u svaki njegov deo. 4 hektara kaldrme okruženo je bajkovitim šarenim zdanjima i crkvom Device Marije iz 13.veka sa dva vitka tornja i divnim drvenim oltarom. Zovu je i crkvom posvadjane braće gde “jedan tudj ljubavi ubi drugoga.” Monumentalno zdanje hale  Sukienice ispred koga stoji spomenik pesniku Adamu Mickjeviču zauzima celu jednu stranu trga.

Avionci u Krakovu

Zaludesmo se i izgubismo medju starim zidinama, opijeni galerijama, slikama, božićnim ukrasima i jelkama.. Na desetine drvenih kućica okićenih borovim grančicama zaposelo je prostrani trg. Cvrče i mirišu kolenice, butovi, klobase, ražnjići a vino i pivo  iz ogromnih bačvi potocima se sliva po kaldrmi. U Krakovu su kolači kraljevski, vino je kraljevsko, vazduh je kraljevski u decembru…

Kolači i poslastice

Prevalilo podne  a sunca još nema. Nadvili se nad gradom tamni oblaci, miriše na novi sneg.
“Velička”, komanduje div! “Da vas odvedem dok ne počne sneg pa posle sedite i rujno vino pijte dame moje!” Kraljevska se ne poriče, skupismo skute pa pravac palata…Na 200 metara ispod zemlje!

Vjelička rudnik soli

Vjelička rudnik soli

Stojimo u redu od više stotina ljudi. Blindirana vrata se otvoriše, pa nagrnusmo  ko pravi rudari zeljni kopanja. Drvene stepenice na 9 nivoa vode u podzemni svet. Spuštamo se i spuštamo, dok bat koraka odzvanja i odbija se o tamne zidove. Plašim se podzemlja i dubina, ne volim stešnjene i uske prolaze. Čitam na zidovima –100 metara, 120, 150…200!  Još jedna vrata pred kojima čekamo stešnjeni u mrklom mraku.

Naslega soli rudnik Vjelička

Hladno je kao u grobu ali je vazduh kristalno čist i pluća se zahvalno pune. A onda spektakl! Blistavi hodnici, poduprti teškim drvenim stubovima, široki i beli svetlucaju kristalnim sjajem! Na zidovima reljefi i šare od okamenjene soli, zeleni, crveni, beli i plavi. Dodirujem ih i ližem prste, slano!!!  Gde god pogledaš svetli i sija, šta god dodirneš i okusiš shvatiš da je čista okamenjena so!

Rudnik soli

Duh iz rudnika

Hodamo kroz blistave palate od soli i kamena izmedju kipova svetaca i andjela, princeza i kraljeva…  Sa tavanica vise lusteri od soli ukrašeni kristalima. Sa zidova nas gledaju likovi svetaca i razapetog Isusa ispred monumentalnog oltara od čiste bele okamenjene soli…

Tajna večera rudnik soli

Na 210 metru sanatorijum, prirodna slana soba u koju su oboleli od astme dolazili bolesni a izlazili potpuno izlečeni. Dva kristalna jezera svetlucaju u mraku dok  fosfornim sjajem iznad njih tepere zvuci Šopenovih melodija. Kada biste hteli i mogli u podzemnom kraljevstvu Vjelička komotno biste mogli živeti! Bistre vode i soli u izobilju, vazduh koji miriše na čisto zdravlje, božanska atmosfera kapela i dvorana, čak i pravi pravcati restoran sa specijalitetima poljske kuhinje!  Kao da hodate obalom mora u rano majsko jutro….

Figure od soli rudnik Vjelička

Kažu Vjeličke legedne da njihov rudnik ima još jednu božansku moć. Ako primetite u nekom uglu teperavu plavu svetlost  ne bojte se podzemlja i mraka. To je samo rudnikov Duh, njegov zaštitnik i čuvar koji vam tako daje znak da je uvek tu, da vas čuva i posmatra! Samo sam na njega i mislila u povratku kad se ukrcasmo u tesni rudarski lift. 15 ljudi, stešnjenih kao sardine da poželeh u prvi mah da izadjem i  kažem da ću nazad stepenicama. Ali avaj! Vrata se zatvoriše i ruka u unifomi kliknu na start. Preživeh vožnju zahvaljujući rešetkama umesto zidova i plavom Duhu iz rudnika Vjelička.

kristalna dvorana rudnik soli

Krakov snežna oluja za prvim stolom

Kad ponovo ugledasmo svetlo dana i krenusmo nazad za Krakov, spusti se olovno nebo do same zemlje. Ponovo se razludeše pahulje i vetar i dok si dlanom o dlan zatrpa sneg pola Evrope. A mi navukosmo sve što smo imale u koferima i izgubismo se u krakovskoj noći.

Rinek

Bila je to najledenija i najčarobnija zimska noć koju pamtim. Tumarale smo krakovskim tržnim centrima kad se smrznemo da se ugrejemo, zavirivale u galerije i pivnice, kupovale suvenire, “pieroge” i medene kolače.

Krakov

Na Ryneku kupismo vrele kobasice i zasedosmo za sto u prvom redu. Sneg veje kao lud i zasipa pahuljama kobaje i vrelo kuvano vino kojim ih zalivamo. A pored nas jedan brka  sa metlicom uredno čisti naš sto od snega svakih 5 minuta!

Krakovske djakonije

Svidja mi se ovaj Krakov više nego što sam očekivala! U jednom divnom restoranu okrepismo se pravim italijanskim kapućinom i zagrejasmo smrznute prste pre spavanja…

“Restauracuja” na poljskom restoran

Vavel kraljevski zamak iznad zmajevog gnezda

Jutro nas je obasjalo suncem na minus 15 stepeni!  Uputili smo se bez straha na Vavel, pravo u zmajevo gnezdo! Prošetali  se kraljevskim odajama i muzejima, divili se lepoti katedrale Svetog Vaclava i Svetog Stanislava biskupa. Na Vavelu su živeli poljski kraljevi a na obali Visle ispod samog brda naselio se i onaj strašni zmaj u doba kralja Krakusa. Mahnusmo u prolazu njegovom kamenom liku koji i danas ponekad bljuje vatru u doba velikih svetkovina.

Vavel

A tu na okuci Visle, ušuškana ispod zmajeve pećine  dočeka nas i jedna od najlepših krakovskih četvrti stari Kazimierc. Ispunjen je  nekom iskonskom setom i nostalgijom koja zrači iz natpisa iznad starih jevrejskih dućana i iz   vremenom nagriženih zidova obraslih puzavicama. Kaldrmom odjekuje bat koraka izmedju prastarih sinagoga i divnih starinarnica, muzeja, galerija, pivnica. Jedan sasvim drugi svet autentičan i svoj i prepun mira i tišine koja hipnotiše...

Krakov crkva

Zaboravismo na vreme i na ledeni zimski dan. Kad na nekom starom satu izbi 12 udaraca klatna shvatismo da nam je vreme isteklo. Bajka se završila ispred našeg hotela- grofovskog zdanja čijeg imena se nikako ne mogu setiti. Poslednja krakovska sreća dolepršala nam je u obliku lepe vodičeve kćeri Kristine čiji je zadatak bio da nas otprati do aerodroma. Izljubila nas je kao rodjene i na tek naučenom srpskom poželela srećan put. Čekala nas je Varšava i još jedna snežna mećava…

Krakov, decembar 2013.