Kufonisia, neobični mali arhipelag od 4 ostrva za koja možda nikada niste ni čuli nije baš lako opisati! Na najmanjem žive samo galebovi, na dva srednja poneko ili skoro niko a na najvećem ama baš niko! Zovu se Keros, Glaronisi, Kato i Pano Kufonisi a Grci ih jednim imenom zovu Kufonisia. Ime koje u prevodu znači ostrva rupa ili gluva ostrva ne obećava baš mnogo zar ne? E pa prevarili ste se!
Pano Kufonisi
Znate ona mesta koja vas na prvi pogled toliko opčine i zalude da na njima poželite zauvek da ostanete? Ona na kojima odmah zaboravite da postoji internet, televizija, automobili, avioni i telefoni jer vam više uopšte ne trebaju? Tu se ponovo setite da dišete i hodate, da slušate tišinu, da osetite miris mora i premerite širinu neba i da prebrojite sve zvezde na nebu kada uveče nestane struje. Ostrva Kufonisia su ušuškani, tihi i potpuno neodoljivi mali raj usred Egejskog mora okružen svim mogućim nijansama plave i zelene boje.
Kufonisia
Kako smo saznali za Kufonisia?
Od Grka. U Grčkoj uvek pitajte lokalno stanovništvo gde je najbolje. Sećam se priče jednog prijatelja Grka od pre mnogo godina u kojoj mi je sa oduševljenjem pričao o ostrvcetu na kome nema automobila i gde do svake plaže možeš stići sopstvenim nogama. Zamišljala sam ga tada na nekom egzotičnom nenaseljenom parčetu kopna na kome kao Robinson Kruso jede pomorandže i peca ribu koju sam peče na nekoj vatrici.
Hora Pano Kufonisi
Grčka je puna takvih mesta. Zbog udaljenosti masovni turizam do njih uglavnom još nije stigao pa su ostala onakva kakva su oduvek bila. Sa malim, belim kamenim kućama, uskim sokacima i brkatim starinama sa kojima razgovarate nadugačko i naširoko kao sa starim dobrim prijateljima.
Hora Pano Kufonisi
Kako smo stigli na Kufonisia?
Sa Naksosa. Naksos je najbliže veliko ostrvo sa koga svakog dana tokom leta plove brodovi do Malih Kiklada. Mali Kikladi su grupa ostrva koju čine Amorgos, Kufonisia, Shinusa, Donusa i Iraklija. Lokalna brodska kompanija Skopelicis povezuje sva ostrva Malih Kiklada sa onim velikim kao što su Naksos, Paros, Milos, Santorini. Do ostrva Kufonisja možete stići i direktno iz Pireja odakle se stiže za samo 4 sata velikim i veoma udobnim brzim brodovima Cosmotela ili Blue stara.
Kufonisia
Ali pre nego što smislite svoju ostrvsku avanturu obavezno pričajte sa Grcima. Kada su nam jedne večeri na Naksosu rekli da će vetar za dva dana promeniti pravac znala sam da već sutra moramo isploviti ako želimo da vidimo Kufonisia. Tako je to u Kikladima. Možete vi planirati koliko hoćete, ali kada ćete doći ili poći odlučuje samo on, vetar. Ako je dobar imate sreće ali ako je odlučio da se malo poigra i zabavi nema vam mrdanja, ostajte tu gde jeste i čekajte da mu dosadi!
Pano Kufonisi
Naksos-Iraklija-Kufonisia
Od Naksosa do ostrva Kufonisja stiže se za oko sat vremena i prolazi pored ostrva Iraklija. Jeste li čuli nekada za Irakliju? Pravi biser Malih Kiklada, nebrušen i skoro netaknut agresivnim sredstvima masovnog turizma. Na Irakliji nema hotela ni bučnih barova i klubova, nema svetlećih reklama, preglasne muzike ili nasrtljivih prodavaca. A nisu nam ni trebali. Jedino što nam je trebalo bile su čarobne peščane plaže u senci borova, dobro vino i izvrsna hrana a toga ima u izobilju! Ima i nasmejanih i ljubaznih stanovnika i toliko mira i iskrene i jednostavne lepote kojoj se kao hodočasnik morate do zemlje pokloniti.
Iraklija
Iraklija je najveće ostrvo Malih Kiklada površine oko 17 kvadratnih kilometara i sa samo dva naselja–Agios Georgios gde je i glavna luka i Panagija (Bogorodica) u središnjem delu ostrva. Najneobičnije i najveće pećine u Kikladima nalaze se na Irakliji gde živi samo 141 stanovnik! U našoj kratkoj poseti prošetali smo pustim sokacima Agios Georgiosa. Iz polusrušenih zidova rastu čuvarkuće, origano i kapari a jedini zvuk koji se čuje je šum vetra u krošnjama borova.
Iraklija
Paradoksi grčkih ostrva ne prestaju da me iznenadjuju. Boja vode u zalivu Agios Georgiosa je smaragdnozelena a a pesak na plaži mekši od somota. Muškatle su jarko crvene i rastu kao iz vode na mestu gde vode uopšte nema! U restoranu u kome smo bili jedini gosti pojeli smo najbolji dakos u životu!
Dakos
Na Irakliji se čini da vreme stoji i da nikoga nije ni briga koji je vek ili godina. I iako izgleda kao izgubljeno i zaboravljeno parče nečijeg davno prošlog života Iraklija zrači lekovitim spokojem i mirom koji pruža savršen osećaj slobode daleko od celog sveta. Toliko da zaboraviš gde si uopšte pošao!
Iraklija
Pano Kufonisi
Iako ih ima 4 kada kažu Kufonusia, Grci najčešće misle na Pano Kufonisi, jedino ostrvo koje je naseljeno. Pano Kufonisi je ostrvce od svega 4 kvadratna kilometra. I iako ga možete prepešačiti uzduž i popreko za manje od jednog sata a da na tom putu ne sretnete skoro nikoga, Pano Kufonisi je najnaseljenije ostrvo u Kikladima. Ima čak 350 stanovnika.
Kufonisia Pano Kufonisi
Dok smo uplovljavali u njegovu luku moja predstava o divljem ostrvu na kome zive Robinzoni raspala se u paramparčad. Pred nama je blistala tirkizno plava laguna a oko nje nizovi elegantnih kuća belih kao sneg. Morem se njišu bele barke, pesak je beo, bele su i tri patke koje lenjo plove u plićaku. Sve je belo osim mora. Ako slučajno ne znate koliko nijansi ima plava boja samo idite na Kufonisi. Tu ćete shvatiti da se sve nijanse plave nikada ne mogu izbrojati!
Pano Kufonisi
Megali Amos
Veliki pesak, tako se zove “gradska” plaža na ostrvu Pano Kufonisi. Na prvi pogled ništa posebno, nekoliko četinara i nekih 200 do 300 metara belog peska utabanog kao beton. Tu prolazi glavna ulica koja spaja Horu, jedino selo na ostrvu sa manjim naseljem na obali. Nek vas ne zavara prvi pogled!
Pano Kufonisi Megali Amos
Megali Amos je jedna od najlepših plaža Kiklada a na ostrvu možda i najlepša! Zlatasti pesak na žalu i boja mora koja se u svim nijansama plave preliva kao dijamant sa moćnim ostrvom Keros na horizontu! Od svih plaža u Grčkoj na kojima sam bila (a bila sam na mnogima) jedino na plaži Porto Katsiki na Lefkadi boja mora je bila slična. Ali još lepša.
Kufonisia Megali amos
Hora
Najmanja Hora koju sam posetila, ali zato najveselija, najnovija, najelegantnija i iznenadjujuće snabdevena svim što vam je potrebno. Istina, nije vam potrebno skoro ništa ali u Hori sam videla veoma lepe i moderne barove, restorane, šarmantne balkone, otmene izloge nekoliko prodavnica, turističku agenciju, nekoliko lepih crkava.
Hora Pano Kufonisi
U Hori je i najveća crkva na ostrvu, posvećena Svetom Djordju. Pošto se nalazi na jednom uzvišenju iz Hore možete videti celo ostrvo, Kato Kufonusi , Keros i Glaronisi. Keros je potpuno nenaseljeno ostrvo koje se nalazi pod zaštitom države. Na Kerosu su otkriveni veoma vredni arheološki lokaliteti iz doba kikladske civilizacije, pa se može posetiti samo u pratnji vodiča i specijalizovanih turističkih agencija.
Hora
Od plaže Megali Amos kroz blještavo belo naselje vodi širok popločan sokak sa čije se obe strane nižu apartmani. Sve kuće su nove, u tradicionalnom kikladskom stilu, sa plavim kapijama i prozorima. Da nismo tog dana prošetali ovim sokakom možda se ne bi ni vratili na Kufonisia.
Pano Kufonisi
Na kraju sokaka na jednoj drvenoj tabli piše Galina spitakja. Plave kućice. Ušuškane pod granama vinove loze i raskošnim bugenvilijama izgledale su mi kao rajsko naselje negde na nekom dalekom karipskom ostrvu. Nisam tada ni slutila da ću već posle nekoliko dana imati tu sreću da se probudim usred ovog cvetnog raja. Pošto se mogu rezervisati samo direktnim kontaktom evo telefona.
Galina spitakja kontakt
Ali neka mesta su vam prosto sudjena. Posle samo 4 sata provedena na ostrvu Pano Kufonisi, potpuno nas je osvojilo pa smo odlučili da se vratimo. A plave kućice su izgledale toliko romantično da smo morali da ih isprobamo.
Galina spitakja
Galina spitakja
“Galina spitakja” ili plave kućice je bajkovito naselje koje je pre 20 godina počeo da gradi jedan Adonis, umetnik i pustolov. Ukupno 15 posebnih kućica od kojih svaka ima veliku sobu, kuhinju, kupatilo i balkon u hladu bugenvilije sagradio je u tipičnom kikladskom stilu od kamena, drveta i mermera.
Galina spitakja
Bezbroj raznih vrsta biljaka okružuje kućice, u centru je i mala plava crkva a sa svih balkona puca pogled na Egejsko more i okolna ostrva. U kućicama nema televizije, veoma su udobne i prostrane, na balkonu vas svako jutro čeka mačka a mir, tišina, cvrkut ptica i romantične noći pod sjajem punog meseca prava su carolija.
Plave kućice
Na limanu nas je dočekao Florijan, stasiti momak koji brine o naselju. Nije moglo biti prikladnije ime mislim se, kao cvet. Naša kućica se zove “tis jajas”. Babina ili kod babe. Druge imaju malo romantičnija imena kao ”iliovasilema” zalazak sunca ili “paradisos”-raj.
Galina spitakja
Ključ kojim se otvaraju vrata težak je bar pola kila, pravi gvozdeni starinski kalauz! Sa balkona puca pogled na Keros i na ostrvo iz mojih snova dragi Amorgos koji nikada neću zaboraviti. Egejsko more se plavi, vetar je stao, čuje se samo zujanje pčela. Jutro u raju!
Plaže
Iz tog raja vodi prašnjavi put pravo na obalu kojom za oko 45 minuta hoda možete stići do najudaljenije plaže na ostrvu Pori. Ali kakvih su to 45 minuta!!! Pravi spektakl od kamenih mostova, podvodnih pećina, prolaza, pravih pravcatih bazena u stenama i takvim spektrom zelene i plave boje od koga će vas uhvatiti vrtoglavica!
Kufonisia
Sitan beli pesak na plažama koje se prosto nastavljaju jedna na drugu ili se kriju izmedju kamenih lukova izbušenih stotinama rupa. Na ostrvu su zabranjene ležaljke, pa hteli ili ne preostaje vam ležanje na pesku ispod tankih četinara ili u svom sopstvenom privatnom zalivu izmedju dve pećine.
Đavolje oko
Možete hodati goli i bosi niko neće ni trepnuti ali će vam svako koga sretnete uredno reći dobar dan i nasmešiti se. Možete ostaviti sve svoje stvari i pola dana lutati od plaže do plaže, kupati se u toplim malim bazenima koje zovu djavolje oko ili zaroniti u zelenu vodu neke podvodne pećine.
Kufonisia
Možete i zaspati na nekoj plaži i blaženo spavati sve do mraka kao što se meni desilo. Ako vas mrzi da hodate, sa glavnog pristaništa više puta u toku dana polaze čamci kojima možete stići do svake plaže na ostrvu – Fanos, Italida, Platia Punda, Harakopu, Pori.…Na koju god da se iskrcate, nećete pogrešiti!
Kufonisia
Glaronisi
Do ostrva Katho Kufonusi možete stići brodićima koji kruže od plaže do plaže pa tako možete izaći i probati više njih u jednom danu. Najlepši deo na tom putu je minijaturno ostrvo Glaronisi, jedna veličanstvena prirodna skulptura sastavljena od mostova, pećina i prolaza i više malih izolovanih plaža koje izgledaju potpuno nestvarno. Voda je prozirna a plaže skrivene od pogleda, pa su idealne za hrabre i one željne samoće i avantura.
Kufonisia
Kato Kufonisi
Katho Kufonisi je baš onakvo mesto kakvo sam zamislila kada sam prvi put čula za Kufonisja. Kamenito, pusto i skoro nenaseljeno ako se ne računa nekoliko letnjih vila zaljubljenika u tišinu i po koja mala crkvica na obali. U tišini koja hipnotiše odjekne s vremena vreme klepet zvona na vratu nekog jarca pa za njim protutnji čitavo stado prašnjavih žutih koza.
Kato Kufonisi
Na plažama se mogu naći zanimljiva gradjevinska dela nekih prethodnih Robinzona, kolibe od palminih grana, dekorisani kamenčići ili ugašena ognjišta. Nije neobično da vas dok ležite na suncu onjuši neka koza koja je sišla na plažu ili da vidite njenog dragog kako visi sa stene baš iznad vaše glave!
Kato Kufonisi
Ako dodjete na Katho Kufonisi nikako ne smete propustiti uživanje u hrani za koju vam tvrdim da je fantastična. U taverni Venetsanos u pravom malom domorodačkom selu na obali ješćete za stolovima na kaldrmi “glavne ulice” sa osećajem da ste zalutali u vreme dece cveća.
Kato Kufonisi restoran Venetsanos
Uslužiće vas neki dugokosi Jorgos ili Hristos koji i izgleda kao dete cveća ali njegov profesionalizam će vas ostaviti bez reči. Pozvaće vas u kuhinju da sami izaberete jelo koje želite. Verujte mi da nećete lako izabrati jer će vam ponuditi najmanje 10 jela koja sva mirišu kao da su sad izašla iz bakine kuhinje.
Kufonisja
Poslužiće ih u zemljanim posudama koje ćete bukvalno olizati a i dalje nećete biti sigurni šta ste ustvari pojeli. A i koga je briga. Ko je jednom došao na Kufonisia, moraće da se vrati ili će poželeti da nikada i ne ode. Jer kako reče naš domaćin, dete cveća-”zašto bih bilo gde išao kada sam ovde već u raju!?”
Kufonisja, septembar 2019.
*****************
Još priča sa Kiklada
Ostavite komentar