TAMO GDE JE VREME STALO

Meteori, kamenje koje lebdi i vizantijski manastiri na njihovim vrhovima jedan su od najveličanstvenijih prizora Grčke. Legenda kaže da se jednom davno ispod planine Pindos na obodu tesalijske ravnice, čovek po imenu Athanasios uzneo na krilima moćnog orla do visoke stene Plathi Lithos i sagradio manastir izmedju neba i zemlje…

Tesalija

U srcu Grčke, zemlje satkane od istorije, legendi i snova leži Tesalija, najveća i najplodnija  grčka ravnica. Okružena je planinama Pindos, Orthis, Pilion, Ossa, Olimp i Agrafa. Ravnicom krivudavim tokom protiče reka Pinios presecajući je na više mesta.  Na severu prolazi kroz uski klanac Tembi iznad koga se uzdiže vrtoglavi Olimp, stanište 12 Bogova, uvek prekriven snegom.

Olimp

Tembi

Tembi se nalazi oko 30 kilometara severno od grada Larise. Medju drvoredima stoletnih platana nad rekom Pinios priroda je stvorila jedan od najživopisnijih predela u Grčkoj. U klancu izviru bistri izvori ledene vode nazvani po boginji lepote Afroditi.  Veruje se da ko se umije ovom vodom zauvek ostaje mlad. Ovde je nekad postojao i Apolonov hram stariji od onog u Delfima. Danas se tu nalazi kapela Svete Petke sakrivena duboko u steni. 

Tembi

Arheološki nalazi potvrdjuju da je Tesalija bila naseljena jos pre 100 hiljada godina. Naseljavali su je Minojci, Mirmidonci, Grci i mnogi drugi. Razarali su je  Rimljani, Albanci i Turci a u 14. veku bila je i deo srpske srednjevekovne drzave! Zanimljivo je da su Tesalci tokom ratova izmedju grčkih gradova-polisa ostajali nezavisni. Mnogi tesalski gradovi obogatili su se tokom peloponeskih ratova prodajući poljoprivredne proizvode i konje i Atini i Sparti.

Tesalija

 Meteori-kamenje koje lebdi

Kada od grada Larise  krenete ka zapadu proći ćete kroz Trikalu.Trikala je  simpatičan gradić sagradjen na mestu starog grada Trikis posvećenog bogu medicine Asklepiju. Čuven je  i po rasnim konjima. Kroz beskrajna polja žita i bujno zelenilo doći ćete do  Kalambake a posle 3 kilometra i do sela Kastraki. Kastraki je  živopisno naselja od tvrdjave i seoskih kuća iznad kojih se uzdiže planina Pindos.

Meteori

Tu, na obodu tesalijske ravnice počinje beskrajno prostranstvo vertikalnih   stena  koje svojom visinom od skoro 500 metara zatvaraju horizont. Isprepletane su  i razbacane po nepreglednom zelenom moru sa neobičnim gradjevinama na svojim vrhovima. U čudnoj ljubičastoj svetlosti koju zrače izgledaju kao da lebde negde izmedju neba i zemlje i da su ovde stigle iz nekog drugog vremena i sveta. Zato su i nazvane imenom Meteori-kamenje koje lebdi.

Meteori

Legende i istorija

Prema jednoj legendi  tu gde je Tesalija nekada je bilo more. Peščane stene iznikle iz morskog dna vekovima su  oblikovane vetrovima, kišama, snegovima, zemljotresima i vrelim grčkim suncem. Bile su idealno utočiste za askete koje su okretale  ledja svim ovozemaljskim radostima i slabostima. Ovde su tražile  put ka nebu i Bogu. U skrivenim pećinama nalazile su mir, provodeći svoj život u odricanju i molitvi. Prvi stanovnici Meteora došli su još u 9. veku kada nastaju i izdvojene, usamljene ćelije-skiti. U njima  je svako od njih u samoći tražio odgovore na večita pitanja ljudske duše i uma.

Meteori

Nastanak manastira

Vizantijski manastiri na stenama sagradjeni su dolaskom  grčkih monaha sa Atosa koji su se ovde sklanjali  pred najezdom Turaka krajem 13. i početkom 14.veka. Kako bi sačuvali gole živote i očuvali pravoslavlje izabrali su nepristupačne stene iznad Kalambake, prepune pećina, rupa i gnezda orlova.

U tišini i osami  ovde su našli duhovni mir i sagradili moćnu i jedinstvenu zajednicu  u kojoj su nastali manastiri koji u sebi čuvaju relikvije od neprocenjive vrednosti. Zbog strmog terena i visine stena na kojima se  manastiri nalaze pristup je  bio  moguć samo merdevinama.  Za snabdevanje su korišćene ogromne mreže koje su se konopcima spuštale i podizale, što je ova mesta učinilo neosvojivim i potpuno zaštićenim od pljačkaša i osvajača.

Uspon na Meteore je spektakularan.Put vijuga ivicom ponora obraslog zelenim šumama i prastarim mrkim stenama iz kojih se pravo u nebo izdižu drevni manastiri stvarajući prizor nezemaljske lepote.  Duboko pod nama crvene se  krovovi gradića Kalambaka i zeleni čitava tesalijska ravnica. Osećaji straha i divljenja pred pravim čudom prirode i ljudske snage mešaju se sa željom da se nastavi dalje do svakog od manastira i tajni koje se u njima kriju.

Od prvobitna 24 do danas je ostalo samo 6  manastira. Kada se oblaci nisko spuste izgledaju kao da lebde u praznom prostoru izmedju zemlje i neba. Bezbroj planinskih staza i uklesanih stepenica vodi do svakog od njih. Manastiri Svetog Stefana, Ruslan, Varlaam, Sveta Trijada, Sveti Nikola i Veliki Meteori  već više od 6 vekova svedoče o snazi i moći vere i ljudske istrajnosti. Ovo mesto je najveća monaška zajednica u Grčkoj posle one na Svetoj Gori Atosu.

Manastir Svetog Stefana

 Sagradjen je u 15. veku oko male crkve na širokom platou povezanim mostom sa putem kojim dolazimo. Ktitor i prvi stanovnik manastira je bio monah Antonios . Monah Filotheos u 16.veku podiže crkvu posvećenu Svetom Stefanu sa veličanstvenim oltarom u duborezu. Druga crkva je posvećena Svetom Haralampiju i sagradjena je u 19. veku a zidove je oslikao majstor Joanis. Manastir je bombardovan tokom Drugog svetskog rata kada je razrušen i opusteo.  Sredinom 20. veka ponovo je obnovljen i danas u njemu živi sestrinstvo od 28 monahinja.

Rusanu

 Drugi manastir u kome žive monahinje je Rusanu posvećen Svetoj Barbari. Podigli su ga sredinom 16.veka monasi Joasaf i Maksimo iz Janjine.U manastiru koji pokriva vrh čitave stene koja se vertikalno uzdiže nad ponorom danas živi 13 monahinja. Divno uredjena dvorišta, bašte negovanog cveća, mir i spokoj koji ih okružuju ostavljaju utisak skrivenog raja. Odavde  se samo jednim pogledom može obuhvatiti skoro cela Tesalija.U manastirskim riznicama mogu se videti rukopisi, ikone, kandila i brojni drugi predmeti iz života monahinja . Zidovi crkava ukrašeni su živopisnim freskama koje su delo majstora iz škole čuvenog Teofanosa sa Krita.

Varlaam

Za manastir Varlaam se veruje da ga je osnovao monah Varlaam u 14.veku a kasnije su došli braća Teofanis i Nektarios iz Janjine. Drugi je po veličini i nalazi se nasuprot manastira  Veliki Meteori. Krajem 16. i u 17.veku u njemu je postojala najorganizovanija i najveća radionica za izradu ikona na Meteorima. Do danas su sačuvane  kuhinja, trpezarija i bolnica. Do manastira se stiže usponom od 195 stepenica uklesanih u stenama. U okviru manastira nalaze se dve crkve koje je oslikao Frangkos Kathelanos iz Thive.

Agia Triada

Manastir Agia Triada-Sveto trojstvo nalazi se na jednoj od najimpresivnijih stena na Meteorima do koje se stiže uz 140 strmih stepenica. Osim crkve sagradjene u 15.veku u dvorištu se nalazi nekoliko kuća za posetioce. Pogled koji se pruža na cele Meteore i Kalambaku je zaista impesivan.

Manastir Svetog Nikole

Sagradjen je na vrhu tanke stene i izgleda kao da je prosto iz nje iznikao jer su zidovi spojeni sa stenom. Zidove crkve je oslikao Teofanos sa Krita a u blizini se mogu videti ostaci nekoliko napuštenih manastira.

Manastir Veliki Meteori Metamorfozis (Preobrazenje)

Najstariji je  i najveći manastir na Meteorima, prava neosvojiva tvrdjava do koje se dolazi stepenicama izmedju visokih zidova. Osnovao ga je Sveti Atanasije sa Atosa koji je tvorac organizacije i ustrojstva monaškog života na Meteorima. Drugi ktitor je bio monah Joasaf, sin  Simeona, brata cara Dušana koji je u to vreme upravljao ovim prostorima iz Trikale.

Crkva posvećena Preobraženju Hristovom, sagradjena je u 16.veku. Oslikana je najlepšim vizantijskim freskama divnih boja. U manastirskom kompleksu se nalazi bogat muzej sa rukopisima, ikonama i relikvijama ogromne vrednosti. Originalna monaška trapeza-trpezarija sa stolom na kome su monasi obedovali kao i kuhinja iz 16.veka sa svim posudjem, ognjištem za pečenje hleba i zidovima još crnim od dima dočaravaju atmosferu života monaha.

Život monaha

Monaški život na Meteorima organizovan je po uzoru na Atos, kao i arhitektura svih manastira. Monasi i monahinje će vas dočekati sa osmehom i ispričati vam priču o nastanku manastira i svom životu i počastiti vas lokumima i kafom. Dok sa njima razgovarate na visini od oko 1800 metara, sa pogledom na bajkoviti predeo nad kojim kruže usamljeni orlovi sve što ste do tada naučili i videli nekako postaje malo i nevažno. Osećate da ste veoma blizu Bogu i nebu, na vrhu sveta, iznad svih ovozemaljskih briga i patnji. Ovde je vreme stalo i traje u jednom veličanstvenom i neprolaznom trenutku u kome ćete sigurno poverovati da su čuda moguća.

Meteori se  mogu posetiti tokom cele godine ali je najlepši period proleće. Tada, bujna vegetacija sa svih strana ovaj nestvarni predeo učini još lepšim i potpuno vanzemaljskim. Pre nego što krenete , svakako se raspitajte o vremenu kada su manastiri otvoreni.  Neki od njih se pojedinim danima ne mogu posetiti, a stroga pravila odevanja prilikom posete moraju se poštovati.

Kalambaka

Putevi su dobri a  udaljenost od auto puta Solun-Atina je oko 200 kilometara. U selu Kalambaka možete naći odličan smeštaj ukoliko želite da doživite lepotu veličanstvenog svitanja nad pindskim planinama. I pre nego što odete, obavezno svratite u radionicu ikona na izlazu iz Kalambake. U njoj ćete moći da naučite još mnogo toga o životu monaške zajednice sa Meteora kao i o tehnikama izrade i skrivenim moćima predivnih ikona koje ćete poneti sa sobom.

Meteori, Grčka maj 2011.

pročitajte još

ZAŠTO KADA KAŽEM LETO MISLIM NA GRČKU