“Me lene papou!” (Zovu me deda). Bilo je to prvo što je izgovorio okrugli i brkati čovečuljak od jedva metar i po, rumen kao ruža! Kada je rekao da ima 75 godina ja razrogačih oči! Ne bih mu dala više od 50. Iskrcali smo se na ostrvu Naksos posle neprospavane noći i plovidbe od celih 5 sati, potpuno slomljeni. Iako je jutro u Pireju obećavalo sunčan i topao dan, čim smo isplovili zaduvao je meltemi. Brod se toliko ljuljao i poskakivao da je čak i meni pripala muka iako obično lako podnosim plovidbu. Duvalo je takvom silinom da sam mislila da će more potopiti i brod i nas i cele Kiklade!

Naksos Hora

Vetar i vrata

Na limanu nas niko nije čekao osim tog ludačkog vetra. Ugledah nasip koji spaja Horu i Palatiu na kojoj se bele masivna mermerna vrata- pliva u peni talasa od dva metra! U Kikladima je sve u znaku vetra i vrata, pomislih. Porta, portara, portica… Ima jedno mesto usred mora tamo negde ispred Parosa koje grčki mornari od davnina zovu “portes”. Vrata. Tu se često dogadjaju čudne stvari, more se otvara, struje se sudaraju a brodovi udare u stene i potonu. Na Parosu postoji Ekatopoliani crkva sa sto vrata, a ovde na Naksosu Portara, masivna vrata od mermera….

Portara Naksos

Kada smo se dogovarali na koje ćemo ostrvo na odmor ja sam htela Paros a on je hteo Naksos. Popustila sam da izbegnem kavgu kad je obećao da ćemo ako nam se ne dopadne otići na Paros posle nekoliko dana. Već mi se ne dopada, mislim u sebi dok vučem koferčinu po mokroj ulici i posrćem pod naletima vetra.

Halki Naksos

Janis Valetas

Janis Valetas je rekao da dolazi za 5 minuta. I došao je. Od limana do kuće ispričao nam je celu istoriju Naksosa, pokazao sve ulice u Hori, iskrcao naše kofere i odneo ih do sobe, sipao svakome po rakiju i seo i sve to za ukupno 5 minuta!!! Iza prozora uokvirenog bugenvilijama  smešila se sredovečna  Grkinja, prava lepotica! Bugenvilije su izvirale sa svih strana natkriljujući svaki balkon trospratne kuće ušuškane na kraju ulice… Ime mu je Janis. Janis Valetas…Valetas..Valetas…Ponavljam dok tonem u san….u kome želim da zaboravim Naksos. Nešto je čudno u tom prezimenu…

Rena Valeta studios

Rena Valeta i kir Janja

Valetas? Z vuči..pa kao Valeta, la Valeta glavni grad Malte. Rena Valeta tako se zove naša nova kuća na ostrvu Naksos. Našla sam je na bukingu kao najjeftiniji mogući smeštaj na celom ostrvu. ( https://www.valetta.gr/). U zadnji čas, dva dana pre polaska. I to ne malo nego duplo jeftiniji! Dopale mi se slike. Spolja. Kuća od bugenvilija. I pomišljala sam tada da tu ima nekog vraga jer  kako može biti da je ceo Naksos lud a samo naš kir Janis ne voli pare???!!!  Kir Jani tako smo ga nazvali te prve večeri. U mojoj glavi to je zvučalo kao Kir Janja …

Halki

I stiže mi već sutradan prvi znak za uzbunu koji u vidu g-maila kaže-“draga Jasmina, zbog greške u našem room sistemu obaveštavamo vas da ćete tokom vašeg boravka morati jednom da promenite sobu. Ako vam to ne odgovara slobodno otkažite rezervaciju a mi ćemo vam novac vratiti.” Nikad ne pristaj na samo jednom jer gde je jednom može biti još mnogo puta. Ja pristadoh!

I preselismo se mi Bogami ne jednom već dva puta i isprobasmo čak tri Kir Janisove sobe, sve idući odozgo nadole! Poslednja je bila u prizemlju, pored ulice pa mu u šali rekoh jednog dana da nas malo pomalo izbacuje napolje a mi nikako da odemo. A slučaj je hteo baš to-da ostanemo duže nego što smo nameravali.

Rena Valeta studios

Romansa

Otvaram oči posle hiljadu godina! Barem mi je izgledalo da je toliko prošlo odkad sam zaspala. Krevet je  toliko blizu plavih žaluzina na balkonu da samo pružih nogu i vrata se otvoriše. I tog časa povukoh u sebi sve što sam pre samo tri sata pomislila o Naksosu, ono  da je ružan i tako to. Mili Bogo, naš  deda Janis ima najromantičnije balkončiće u Hori a možda i na celom ostrvu!!!! 

Balkon Rena Valeta

Uza zid se kao zmija uspinje bugenvilija i širi svoju raskošnu krošnju iznad celog balkona. Slapovi crvenih cvetova slivaju se niz zidove. Rasule se po belom mermeru pregršti crvenih latica, po belom stolu i stolicama, onako nemarno, slučajno opale i donešene vetrom…. Nisam izdržala, nego ustadoh i zagazih bosa posred ove romantike!  20 godina dolazim u Grčku, čak sam se i udala za Grka a prvi put imam balkon posut cvećem! Okrenut zapadu! Sa pogledom na more! U senci bugenvilije.!!!!

Portara

Šta da vam kažem, na Naksosu opasno duva! Duva svaki dan od jutra do mraka, vitla i zavija, ljulja i zasipa peskom sve što se zasuti može! Istina, duva na celim Kikladima, negde više negde manje ali na Naksosu čini mi se najviše. A možda je to zato što je Naksos najveće kikladsko ostrvo pa kad je već tako daj da i vetar bude najjači. Taj isti vetar je davno jednom pre pamtiveka doneo junaka Tezeja baš ovde na brdo Palatia. Legenda kaže da je Tezej ubio strašnog  minotaura a onda našao put iz lavirinta uz pomoć lepe Ariadne. Zajedno su pobegli sa Krita i sakrili se na Naksosu.

Portara

I baš na tom mestu 5 vekova pre Hrista tadašnji gospodar ostrva odluči da sagradi najveći hram na svetu! Ne znam kako i zašto počeo je od vrata. Dovukao 12 tona mermera i naslagao ih nebu pod oblake u slavu Boga Apolona. A onda je izbio rat pa od hrama ostadoše samo vrata i to ne bilo kakva već ogromna, čudesna, divovska vrata ili  porta-Portara! 
Evo me dok koračam nasipom ka Portari. Plivam ustvari jer talasi prebacuju preko nasipa. Svi su ovde, ceo Naksos je svake večeri na tom brdašcetu izbezumljen i lud od vetra.

Veče kod Portare

Na kamenu sedi jedan svirač sa mandolinom i ispunjava želje.. “Matia vurgomeeeena paraponemeeenaaa…” pevam zajedno sa njim već potpuno obuzeta ludilom ovog mesta. Portara svetli mermernim sjajem okupana suncem koje žuri ka Delosu, tamo gde se rodio Apolon. I podlegoh opštem ludilu, pomislih čak 3 želje sve zagledajući kamenje i Portaru i misleći– ah Ellada mu, opet ćeš me zaludeti!

Malteški vitez

Naš Kir Jani je malteški vitez. Nisam to znala sve do jedne večeri kada se ohrabren Marijinim vinom opasno raspričao. Došao je kaže pre neznamtijakolko godina neki njegov praprapradeda nazad u svoju postojbinu. Zvao se naravno Janis a pošto je stigao pravo iz Valete prekrstiše ga Heleni u Valetas. Išao jednom jedne zime tragom svog praprapradede pravo na Maltu. I našao jednog dalekog rodjaka.

Halki

Ali viteška krv proradila je u njemu mnogo pre toga kada je kao stasiti vojnik, 25-ogodišnjak na ostrvu Rodosu, pobegao sa svog sopstvenog venčanja! Duga je to i zamršena priča, hteli da ga žene neki dobročinitelji svojom bogatom kćerkom jedinicom koju baš i nije mnogo ljubio. Ali čast je čast, pa put pod noge i pravac na Naksos po blagoslov stare majke da sve bude po redu i Božjoj volji.

Hora Naksos

I tu se zbilo ono što u takvim prilikama biva. Probode mu srce Amorova strela u dućanu na pristaništu, odapeta iz oka jedne devojčice od jedva 15 godina. “Sećaš se Marija?” Namiguje i šeretski se smeje dok je gleda pogledom iz koga zrači samo ljubav 50 godina kasnije.Ukrao je, kaže, iz tatinog dućana i odveo svojoj kući. Došla policija, sjatila se familija i jedna i druga dospeli i pred sudiju ali sve džaba!

Crkva u Halkiju

Epilog. Septembar 2019. Na balkonu ispod bugenvilije odzvanjaju smeh i poljupci dok jedan po jedan pristižu sinovi. Trojica ih je, svi lepi i stasiti na Mariju. Imaju i Renu, ćerku lepoticu i tri snahe i buljuk unučića koji se utrkuju koji će prvi poljubiti dedu … Sam Bog nas ovde poslao mislim u sebi dok posmatram sreću na njihovim licima. Svi govore u isto vreme, smeju se na sav glas i svi piju vino…

Agios Prokopios

Rajske plaže

Čeka nas svakog jutra na balkonu još od 7 sati, pravi nam plan i program! Sipa rakiju, kuva kafu, tera me da pojedem kolač koji je Marija juče umesila…. Vetar nas odnosi u pravcu Plake. Od Hore na severu pa sve do Pirgakija na jugu ima skoro 25 kilometara. Da nije mernernih i granitnih gromada na nekim mestima mogli bi svih 25 prepešačiti po najfinijem zlatnom pesku! 

Mikri Viglia

Agios Georgios, Agios Prokopios, Agia Ana, Agios… Sahara, Plaka, Mikri Viglia, Kastraki, Pirgaki.. Čitava zapadna obala Naksosa je jedna beskrajna peščana plaža. More od smaragda i dijamanata  pa prosto ne znaš gde bi na toj  rajskoj obali stao. Ali avaj…Lete peškiri, šeširi i suncobrani a frape ima ukus peska! 

Mikri Viglia

Pregundjasmo sve kilometre sludjeni vetrom dok ne nadjosmo mesto na Agios Prokopiosu gde manje duva. Posle je sve bilo pesma. Kad se umorimo od peščane kiše koja sve vreme kao iglicama bombarduje po ledjima zaronimo u vodu plavlju od safira. Plivamo do iznemoglosti  jer nam u vodi vetar ništa ne može!

Uveče nas sačekuje na balkonu, ispituje gde smo sve bili, šta nam se svidelo, šta smo jeli i koga smo sreli. Preneo nam sve stvari u novu sobu 1 sprat niže. Letim nagore kao vetar da vidim novu mermernu odaju. Balkon je duplo veći i ima još dve bugenvilije! Viteški, nema šta!

Kuća od bugenvilija

Ujutru ga zatičem na balkonu, zabrinutog. Kaže kucao nam na vrata da nas probudi da ne zakasnimo. Divni kir Jani o svemu brine. Spremila mi Marija rizogalo, božanski sutlijaš sa vanilom i cimetom. Već razmišljam da zauvek ostanem u ovoj kući od cveća i bosiljka od  dva metra u saksijama. Kuću je  kupio pre 30 godina za šaku drahmi i nije rekao nikome. Ni Mariji. Priznao posle godinu dana kad je već posadio bugenvilije. Bila na kraju sela, niko je nije hteo.

Filoti

Već 20 godina isti mu gosti dolaze. Fancuzi, Nemci, Australijanci… Svako već ima svoju sobu i svoj termin u godini. Imao kaže jednog Francuza koga je voleo kao brata. Poslednji put došao prošlog leta da se oprosti. Boluje od teške bolesti pa je želeo još jednom da vidi svog druga i Naksos. Popio 5 litara rakije za jednu noć i otišao. Više se nisu čuli. Francuz se nije ovog leta pojavio a on se boji da zove. Zna da je otputovao…

Naksos Hora

Bogovi i mermer

Na Naksosu je sve od mermera! Ima ga toliko da se ne bi potrošio ni za još hiljadu godina a možda i dve. Mermerni podovi, zidovi, pločnici, saksije, kašike, Apoloni…Ovih poslednjih ima toliko da neki već hiljadama godina leže zaboravljeni po ćoškovima! Skupilo se tu mnogo Bogova još od kad je Reja pobegla od Hronosa i sakrila svog tek rodjenog Zevsa baš na Naksosu. Eto gde je odrastao  strašni gromovnik igrajući se mermernim igračkama.

Mermerni suveniri Naksos

A ona lepa Ariadna kada je Tezej napustio ne izdrža dugo tugu i samoću. Utešio je ni manje ni više nego Dionis čuveni vinopija za koga se i udala mada se šuška i da ga nije volela.Tu je i Demetra svakog proleća svraćala da sačeka svoju ćerku Persefonu kada je iz podzemnog sveta pusti Had …

Agia Apostoli Naksos

Pa kad se svim ovim bogovima i boginjama toliko svidjao Naksos kako se zaboga meni nije mogao dopasti????!!! Kako sam samo pogrešila ne znajući da smo upravo kročili na ostrvo Bogova! Neka vas ne zavara trošna i oronula  slika venecijanske tvrdjave iznad Hore kada se iskrcate na limanu. Ni bučno i zakrčeno šetalište po kome stalno tumaraju turisti i kloparaju koferi. A ponajmanje taj ludi vetar koji vam stalno vitla oko glave…. Kada izadjete iz Hore i krenete u brda razumećete istog trena zašto je genijalni Nikos Kazancakis, koji je stvorio legendarnog grka Zorbu, Naksos nazvao svojim sopstvenim rajem!

Idemo u brda

Penjemo se u brda. Pejzaž preslikan iz Biblije, pomoranže i limuni, masline i vitki čempresi. Dolina zelena, rajska,  rasprostrla se od Hore do Zasa visokog preko 1000 metara. Nek se zna gde je rastao  vrhovni Bog. Svratismo u jednu radionicu gde nam vešti majstor za tili čas napravi posudu za vino. Glinenu, na  sa sve krivinama i drškama. Priča nam o vinu, o čuvanju i pijenju, o Pitagorinoj časi i Dionisu….

Tumaram kroz veseli i šareni brlog iz koga izviru činije i krčazi, šarene ribe i mermerni Dionisi i Afrodite. Mislim o Bogovima i o vinu. Znate li koliko sela postoji na Naksosu? 54! Dobro, neka su mala i nemaju više od nekoliko kuća a neka…Nisam videla svih 54 , naprotiv možda samo 5 ali mi morate verovati na reč da sva izgledaju božanstveno! Halki, Filoti, Apirandos, Koronos, Apolonas… Ne mogu da odlučim koje mi je lepše!

Posude za vino

Halki

Stara prestonica i administrativni centar Naksosa. Može vam se učiniti da ste kročili u Vizantiju, zalutali u Veneciju iza ćoška a onda se vratili u helensko doba. Kapućino ravan rimskom, elegancija bečka a gostoprimstvo i otvorenost 100 posto helenski! Galaktobureko u jednoj radnjici na ćošku sedam jezika govori. Ulazim da platim i ostajem bez reči. 

Halki

Stari radio od drveta, petrolejka, fildžani za kafu.. A na zidu prepunom slika, jedna starovremenska ona na kojoj svirač mandoline stoji pod balkonom zanosne gospe. Ista kakvu  smo imali pre celog jednog života u našoj staroj kući. Deža vu. Svuda žive ti jednostavni, sasvim obični ljudi i svuda imaju iste sreće i tuge. Čak i iste slike.

U jednom izlogu sedi žena i na razboju niže sitne niti. Ne izdržah, podseti me na moju majku koja je divne ćilime tkala udjoh da joj kažem dobar dan i srećan rad! Sa vrata iznad kojih piše Valindras, pozvaše nas da probamo rajski nektar kitron. Probasmo sve tri verzije, belu, zelenu i žutu. Ima ukus leta koje zauvek traje…

Kitron Naksou

Iz Halkija nas ispratiše zvona sa Bogorodičine  crkve. Krajičkom oka spazih sveštenika koji povlači konopce. Zvuk se razleže meko, toplo i nekako drevno kao da nije ni prošlo već 2 hiljade godina. Na putu za Filoti pejzaž koji odjekuje kao sećanje. Masline i kedrovi, limuni i čempresi. Podseća na jednu drugu dolinu  kojom sam jednom hodala na putu do Jerusalima…

Filoti

Apirandos

Na Zasu kažu ume i sneg da zabeli. Tu, sa vrha  planine koja nosi ime moćnog gromovnika sa Olimpa vidi se ceo svet! Kikladski. Dok se uspinjemo umirem od straha i molim Zevsa da se ne vraćamo istim putem. A volela bih….
Zamišljam sneg i zimu u Apirandosu. Svaki ali ama baš svaki sokak popločan je mermerom! 

Apirandos

Toliko glatkog i isklesanog mermera ne videh nikad do sada. Osnovali su ga doseljenici sa Krita koji i dan danas govore istim dijalektom. Naksos je u centru Kiklada ali liči na Krit kao brat blizanac! Ovde su i crkve drugačije nekako vise krićanske. Nema onih plavih kupola tipičnih za Kiklade.

Apirandos

Koronos i Apolonas

U dramatičnom i fantastičnom klancu na dve strmoglave litice dočeka nas Koronos. Kruna. Nije moglo biti ni lepše ni prikladnije ime. U Koronosu su kuće poredjane stepenasto u nizovima jedna iznad druge. Ne postoje ulice već samo stepenice pa njegovih 500 stanovnika čitav život provode u penjanju i silaženju! Kažu da su veoma vitalni i da žive i po 100 godina a kako i ne bi! 

Koronos

Apolonas, posvećen a kome nego Bogu svetlosti. Ribarsko seoce ušuškano u zalivu,  najsevernije na ostrvu. Ko ovde letuje pitam se dok silazimo preko 7 brda i dolina ???? Lepo je. Ima nekoliko crkava i nekoliko kuća ima  čak i peščanu plažu i liman a ima i fantastične restorane sa najukusnijom ribom na Naksosu.

Apolonas

Kouros

Iznad Apolonasa na jednom brdu leži Kouros. Kouros je grčka reč za nagog muškarca. U antičko doba širom Grčke izradjivane su  statue božanstava male i velike. Kouros Apolonas je jedna od najvećih. Izradjen je od jednog komada mermera teškog preko 80 tona! Visok je 11 metara i i dan danas leži tamo gde je i napravljen.

Kouros

Verovalo se da predstavlja Apolona ali je kasnije zaključeno da je to ipak Dionis koji se rodio na Naksosu. Ovakvih Kourosa ima na Naksosu na više lokacija a veruje se da je ostao nezavršen zbog nemogućnosti transporta tako masivnog kipa. Ili su se graditelji oko nečega posvadjali ili prosto zapili i zaboravili na njega.. Mermera je ionako bilo na pretek kao i Bogova!

Egares i Filoti

Egares, najplodnija i najveća ravnica na Naksosu koja izgleda baš onako kako je nazvao Kazancakis-paradisos! Vinogradi i maslinjaci, plantaže limuna pomorandži i kitrona, beskrajni zeleni predeo u kome život buja kao da je svet tek juče stvoren! Jedan deo svoje mladosti pisac je proveo u Egaresu i zauvek ostao opčinjen bujnošću i plodnošću ove ravnice.

Egares

Divni Filoti, najveće selo na Naksosu. Filoti u kome smo našli  Tesaliju, Makedoniju, Krit i Kiklade zajedno! Platan na glavnom trgu, taverna pod svetiljkama koje vise sa njegovih grana… Sokakia, sokaci, uski i krivudavi koji se uspinju do samog neba. Dremaju mačke na prozorima i muškatle u saksijama.

Filoti

Jedna veličanstvena crkva u kojoj nas baka od 80 leta pozdravlja i pita odakle dolazimo. Smeši se toplo kad kažem da sam iz Srbije. “Ortodoksi”, kaže, valjda joj milo. Pita da li nam se svidja Naksos. Uvek se obradujem kad sretnem najstarije stanovnike ostrva koji razumeju svrhu modernog turizma. I primenjuju je!

Filoti crkva

Rastanak ili ostanak?

A onda je zaduvalo jače! Uzjogunilo se i poludelo more, a na našem balkonu mermer pocrveneo od opalih  latica. Nameravali smo da krenemo dalje narednog jutra. Na Paros. Jorgos nam sprema večeru, razmenjuje recepte sa Marijom, našli jedno drugo u zajedničkoj strasti. Opraštamo se tako mi od Marije i Janisa, pozdravljamo njenu sestru Fotini a Jorgos na rastanku kaže “ne govori adio Fotini, imam neki osećaj da ćemo se i sutra videti!” Jorgos je veštac. Ume da oseti i predoseti.

Filoti

Budimo se u našoj trećoj sobi, broj 1 u prizemlju. Čujem Kir Janisa sa balkona kako nekome objašnjava da brodovi neće ploviti do daljnjeg. Zabranjeno je, vetar je prešao 8 čvorova. Kad u Kikladima predje tih 8 staje sve, čak i najveći feriboti bace sidro i ne mrdaju dok vetar ne uspori. Ko je otplovio, otplovio a ko nije nek sedi tu gde je! Čestitam Jorgostradamusu na proročanstvu i mirim se sa sudbinom. Ne da nam Naksos da ga ostavimo, zavoleo nas je. A i mi njega!

Halki

A sad stvarno rastanak

Kir Jani nam sprema večeru u znak izvinjenja za poslednju selidbu. Stradalo je više kilograma barbuna i jastoga i nekoliko litara vina. Ne da da mu se pomogne sve će on sam, kaže. Provedosmo jedan dan u izležavanju i spavanju, potpuno neubičajeno. A uveče se opet okupismo na našem novom balkonu kao prava porodica.

Hora Naksos

Ostadosmo na Naksosu jos taman toliko da pretabanamo svaki sokak u Hori. Da uživamo u noći punog meseca na vrhu Sanudove tvrdjave i da još jednom zapevamo u zalasku sunca ispod Portare. Da se izležavamo na mojoj omiljenoj plaži Mikri Vigla i da se siti najedemo verovali ili ne krompira! Krompir na Naksosu je najukusniji krompir na svetu a svaki ima barem pola kila!

Na plaži Pirgaki nas uhvati peščana oluja, pobeže nam poslednji autobus pa se posvadjasmo, a onda se pomirismo stopirajući usred nedodjije…Počesmo da zaboravljamo da ikada treba da odemo slušajući priče iz mladosti našeg malteškog viteza i sa njim nazdravljajući za dobro zdravlje i neko novo leto…doksa to Theo!

Ispratio nas je u podne devetog dana do našeg broda na limanu. Izljubismo se na rastanku brzo i bez mnogo reči. Žuri da dočeka neke nove goste…

Budimo se sledećeg jutra na Malim Kikladima usred jednog rajskog vrta na našem novom ostrvcetu. Pogledamo se i shvatamo da nam ipak nešto nedostaje. Jedan okrugli brkati čovečuljak od jedva metar i po rumen kao ruža.  Kir Janis Valetas. Po njemu ćemo još dugo, dugo spominjati Naksos…. Po dobru!

Naksos, septembar 2019.

************************************

Još jedna priča sa Kiklada

KUFONISJA SVE NIJANSE PLAVE I ZELENE

************************************

Nekoliko korisnih informacija za one koji žele da posete Naksos

***Naksos je najveće ostrvo u Kikladima sa preko 20 hiljada stanovnika. Zahvaljujući visokim planinama koje zaustavljaju kišonosne oblake, ostrvo ima dovoljno vode,  izuzetno je zeleno i plodno što je neubičajeno za Kiklade. Zbog toga Naksos “sam sebe hrani” a hranom i vodom snabdeva i mnoga okolna ostrva

***Naksos je imao veoma zanimljivu i burnu istoriju u kojoj su se kao vladari smenjivali Rimljani, Vizantija, Mlečani, Osmanlije i naravno Grci koji su i danas većinsko stanovništvo. Tragovi svih osvajača i kultura  se i danas mogu videti na ostrvu:antički hramovi i svetilišta, vizantijske crkve, venecijanska tvrdjave i gradjevine, kao i predivna sela sa mešavinom kikladske i krićanske arhitekture i kulture.

***Peščane plaže, kristalno čisto more, zahvalna i blaga klima i idealna pozicija u centru Kiklada čine Naksos veoma privlačnim stotinama hiljada turista tokom cele godine. Pored mermera najpoznatiji proizvod na ostrvu je krompir a zasadi maslina i vinove loze spadaju medju najveće u Grčkoj.

***Na ostrvu postoji aerodrom pa se do njega može stići redovnim linijama Egean Airlinesa iz Atine , a tokom letnjeg perioda i brojnim low cost kompanijama iz cele Evrope

***Iz Atine do Naksosa svakodnevno saobraća veliki broj brodova. Brzim brodovima se stiže za oko 2  sata a onim sporijim za 3-4 sata plovidbe. Od Atine je udaljen oko 170 kilometara.

***Naksos je idealna polazna tačka za posetu okolnim ostrvima Siros, Paros, Mikonos, Delos , Mali Kikladi do kojih se može stići nekim od lokalnih brodova koji svakodnevno plove ka ovim ostrvima.