Tamo gde teku rumunske reke Nera i Beu, vreme je davno prestalo da teče! Zaustavljeno je u nekom drevnom, prastarom dobu kada su šumama hodali vilenjaci a u rekama se kupale zelene Neraide. Tu vas sa svakog kamena posmatraju čudni likovi i čak i  drveće ima oči koje vas stalno prate.Tu živi i i onaj čije ime samo ponekad, šapatom, izgovore najhrabriji…drakul!

Nera nacionalni park 

Toliko nestvarnih prizora i boja na samo jednom mestu i u jednom danu nisam mogla ni da zamislim! Znala sam odavno za Neru i njen kanjon a svi koji su mi o njemu pričali, pričali su sa osmehom. Ono što nisam znala je činjenica da je Parkul national cheile Neire Beusnita jedan od najvećih i najlepših nacionalnih parkova Rumunije. Prostire se ispod Aninskih planina na jugozapadu zemlje, na čak 36 hiljada hektara.

Nacionalni park Nera

Nera izvire na planini Semenik u rumunskom Banatu, duga je 124 kilometra od kojih poslednjih 14 teče kroz Srbiju do Stare Palanke gde se uliva u Dunav. Čitavo područje Caras Severina poznato je po kraškom terenu i bigrenim naslagama, pećinama, gustim šumama i kristalnim i brzim rekama nestvarno zelene boje. Od Beograda je udaljena samo 130 kilometara a najkraći put je preko Bele crkve i graničnog prelaza Kaludjerovo.

Rumunija put ka nacionalnom parku Nera

Rumunija put ka nacionalnom parku Nera

Rumunija

Kada se dugo maršira mora se ustati ranom zorom i poneti laka oprema! Jer put do vilinske  zemlje nije nimalo lak. Rumunija je lepa zemlja-prva mi je misao dok posmatram zatalasana zelena polja prošarana crvenim makovima. Čudno je to, mislim dalje, čim predjes državnu granicu tražiš razlike! Da li bi, da granice nema znala da više nisam u svojoj zemlji?Saobraćajni znaci nahereni i pomalo zardjali. Raspeće pokraj puta…Drum krivudav, sirotinjski  i uzak toliko da se dva vozila ne mogu mimoići. Po njemu poskakujemo kao na toboganu jer na svakom metru postoje bar dve rupe!  Ali je zato pejzaž uokviren moćnim lancem Karpata u daljini toliko drevan i nestvaran da postade potpuno neodoljiv!

Nacionalni park Nera-reka Beu

Na 20om kilometru ukazaše nam se krovovi dva sela na dva šumovita brežuljka… Sasca Romana i Sasca Montana. Pa zar ne zvuči čarobno? Tako i izgleda-trošno i oronulo i obraslo u divlje  puzavice.Veselo i nagizdano na šarenim  fasadama dveju kuća pored glavnog puta. Blistavo u porti crkve u centru sela. Tužno i napušteno u ruševinama nečijih domova, misteriozno na velikim kapijama koje krase svaku kuću. Čak i moderno u gradjevinama na kraju sela pored kojih se spuštamo ka reci Neri..

Viseći most na Neri

Viseći most na Neri

Nera viseći most

Nera je šira je nego sto sam mislila, brza i pomalo divlja ali ne i opasna.  Nekako deluje pitomo. Nad zelenom rekom treperi viseći most od dasaka i čeličnih užadi. Dopada mi se. Jedva čekam da zakoračim na njega iako cele noći oka nisam sklopila misleći na ovaj čas….I na tunele koji nas čekaju. Ja imam nekoliko strahova koje lečim ceo život. Visina, dubina i zatvoren prostor! Sa prva dva se suočih istog časa dok hodam na visini od 15 metara iznad zapenušane planinske reke. Most je širok, stabilan i lep iako se pomalo njiše sa svakim korakom. Prelazimo jedan po jedan na odstojanju od nekoliko metara. Ispod nas Nera govori, smeje se i poskakuje, čas mutna, čas zelena.

Šuma u kanjonu Nere

Šuma u kanjonu Nere

Kanjon

A onda smo krenuli uzvodno obalom Nere kroz gustu šumu blistavu od jutarnje rose. Mirišu trave i bagremovi, zuje insekti i šuškaju gušteri po kamenjaru. Na tren se udaljimo od reke a već sledećeg koračamo tik uz njene zelene virove i moćne brzake. Preskačemo debela stabla koja leže oborena na puteljcima, uspinjemo se i spuštamo sve vreme praćeni hukom Nere čak i kad je izgubimo iz vida. I tada, sasvim neočekivano izbismo na stazu široku jedva metar uklesanu u stenama.

Staza u kanjonu Nere

Staza u kanjonu Nere

U dubini od skoro 50 metara valja se Nera u svoj svojoj slavi a od visine i lepote sve se vrti! Iza ledja samo  zid od kamena visok do neba! I opet dva moja najveća straha zajedno, ruku pod ruku pitaju bez srama-možeš li to? Ovo je bio rimski put, uklesan u steni pre 2000 godina. Naravno da mogu. U kamenom zidu gvozdena sajla, kao ruka spasa, stežem je čvrsto i hodam nogu pred nogu i ne gledam dole! Krajičkom oka u čarobnom zelenom pejzažu već naslućujem još jednu noćnu moru-tunel! Prvi je visok i veoma kratak, vidi se nebo sa druge strane. Drugi malo duži i malo niži pa onda treći

Tunel u kanjonu Nere

Tunel u kanjonu Nere

Ne znam koji je po redu bio ali kad spazih još jedan mračni prolaz bez tračka svetla kojim htela ili ne moram proći krv mi se uzvitla i srce poče da preskače! Ćutim i savijam grbu i kao da mi nije ništa ulazim u mrak. Pod nogama voda, nad glavom kaplje dok pratim svetlo baterijske lampe. Deset metara na otvorenom nije ništa, ali u krivudavom i niskom tunelu negde u rumunskim planinama može biti čitava večnost!  Iz koje izadjoh na svetlost dana u jednom komadu srećna zbog pobede.
Tačno na mestu gde se reka Beu uliva u Neru izbismo na širok kolski put. Odatle je sve bilo pesma. Ili bolje reći bajka.

Reka Nera

Reka Nera

Reka Beu-Beušnica

Iako je ceo nacionalni park nazvan po reci Neri svu slavu je za sebe prigrabila njena pritoka reka Beu. Krenuli smo lagano prateći reku stazom bez prepreka, opušteno i opčinjeno njenom zelenom bojom. Oko nas je šuma koja se strmim stranama spušta niz obale. Stoletne bukve, hrastovi, lipe, lijane, kamenje obraslo zelenom mahovinom.Sve izgleda kao prizor iz nekog davno prošlog vremena u koji ljudska noga još nije kročila.

Reka Beu

Reka Beu

Reka Beu

Reka Beu

Teško je odvojiti pogled od te zelene, prozirne vode koja svojim hukom umiruje i priziva…. Boja reke Beu je nestvarna, čas zelena, čas plava, čas mirna čas zahuktala i bučna. Preliva se preko stena, praveći penušave bele slapove pa se onda umiri….U odsjaju sunca trepere zelene krošnje na dnu reke u svim mogućim nijansama zelene i plave boje…

Huk najavljuje nešto neočekivano posle prvih 2 kilometra. Na drvenoj tabli pored puta  piše Kaskade La Vaioaga. Uskim puteljkom izmedju stena i tankih stabala sišli smo pravo u raj!

Kaskada La Vaioaga

Kaskada La Vaioaga

Sa visine od nekoliko metara rasprskava se blještavi slap vode koji pada u smaragdnozeleno jezero! Boje su čarobne, zvuk vodopada nadjačava sve a prastara stabla nad jezerom u vodi stvaraju čudesne oblike…

Kaskada La Vaioaga

Kaskada La Vaioaga

Ako malo bolje pogledate kamene gromade ili se zagledate u oborena stabla koja plutaju videćete na njima likove šumskih bića ..I hiljade očiju!Šuma vas posmatra i prati!

Nimalo se ne biste iznenadili da iz vode izroni kakva nimfa ili da se na puteljku pojavi šumska vila ili trol jer ovo mesto izgleda baš tako. Prizor iz bajki i noćnih priča u kome caruju čudna bića i tajanstvene senke.

Reka Beu

Reka Beu

Jezero i kamp

Iznad kaskada Beu se stišava, smiruje, prestaje da huči i poskakuje. Tu je reka pregradjena malom branom koja je divlju  planinsku lepoticu ukrotila i pretvorila u pitomo jezero. Na obalama se gnezde barske ptice, iz trske šuškaju divlje patke a cela šuma gleda vas  iz dubine kristalno prozirnog jezera.

Brana na reci Beu

Brana na reci Beu

Tu se planine razdvajaju i prave ogroman slobodan prostor  na obe obale. Na zelenoj travi razapeti su šatori a u lepo uredjenom parku čak postoje i dve zgrade planinarskog doma gde se može prespavati. Tu je i mala kantina sa prostorom za odmor gde možete pojesti odličnu pastrmku i osvežiti se nekim napitkom. Iza kantine pod samom planinom ribnjaci. Ne znam im broj ali ih ima mnogo. Voda u njih dotiče direktno iz reke pa ribe žive kao kod svoje kuće.

Jezero na ulazu u kamp-Nera

Jezero na ulazu u kamp-Nera

U kampu smo zastali, prezalogajili i odmorili. Do tada smo prešli već blizu 10 kilometara pa je umor pomalo počeo da nas stiže. Neki su odlučili da ostanu u kampu i sačekaju one koji će ići na poslednju etapu do vodopada Beušnica. Ako dodjete do kampa moram da vam kažem da nikako, ama baš nikako ne ostanete u njemu! Jer ono što vas čeka na  delu puta koji sledi je  spektakl kakav niste mogli ni da naslutite!

Reka Beu uzvodno od kampa

Reka Beu uzvodno od kampa

Reka Beu vodopadi

Staza najpre vijuga prateći reku koja postaje sve plića i zelenija. Mir koji lebdi iznad vode uzima vas pod svoje, grli i mami u sve  dublju šumu… Kamenje u reci postaje sve belje a voda tako prozirna i bistra da se svaki kamen može izbrojati . I taman kad se potpuno prepustite i počne da vas hvata lagani dremež od umirujućeg žubora reke pred očima pukne prizor blještavih kaskada kao naslikanih na slikarskom platnu!  Tu reka Beu izgleda kao nevesta spremna za susret sa izabranikom svoga srca. Možda ipak jedna stara priča koja se već vekovima u ovom kraju  prepričava i jeste tačna?

Vodopad na reci Beu

Vodopad na reci Beu

Begovo oko 

Legenda kaže da se sin jednog turskog bega zagledao u lepu rumunsku pastiricu. A zabranjene ljubavi za sobom uvek ostavljaju legende i veličanstvene prizore! Od tuge za ženom koju ne može da ima mladi beg je prolio reku suza i isplakao svoje oči. Od suza nastade jezero u boji begovih očiju a od mlade pastirice reka Beušnica.. Samo nekoliko koraka od belih slapova izmedju stabala dopire fluorescentni sjaj. Pridjete li blizu, ostaćete širom otvorenih očiju i usta od čarobnog prizora sakrivenog medju stablima. Ako su begove oči stvarno bile ove boje i ja bih ga volela!

Jezero Begovo oko

Jezero Begovo oko

Kažu da ako dugo ostanete na ovakvom mestu možete čuti glasove. Da igra senki i svetlosti iz modrih dubina može prizvati likove. Da usamljene putnike ovde vrebaju šumske vile božanske lepote…I da tu živi onaj čije ime samo ponekad, šapatom, izgovore najhrabriji…drakul!

Jezero Begovo oko

Jezero Begovo oko

Iznad kaskada božanska Beu kao mlada, plahovita devojka svom silinom se survava niz okomitu liticu pravo u susret Begovom oku. Huči i tutnji, lomi i ruši i najjača stabla luda od ljubavi! Korak nam je sve sporiji, uspon sve veći a dah ponestaje….A onda se odjednom sve utiša  i put se izgubi na  zelenom proplanku pa opet iskrsne iz duboke šume… Od one bučne, plahovite devojke ostade samo mirna i tanka rečicadevojčica.

Vodopad Beušnica

Na putu od ušća u Neru lepa Beu nas je svojim žuborom, vodopadima, zelenim i plavim jezerima već potpuno zaludela! Mislili smo da smo njenim čarobnim moćima odoleli i da više nema opasnosti posle Begovog oka….I prevarili se! U šumi nikad ne veruj iznenadnoj tišini… 

Vodopad Beusnica

Vodopad Beusnica

Poslednji i najspektakularniji prizor čarobnice Beu vodopad Beušnica ukazao nam se kao prividjenje iz koga izbija čista, divlja i neodoljiva magija! Sa visine od 10 metara, preko kamenih gromada obraslih mahovinom sliva se na stotine blistavih slapova. Neka čudna toplota izbija sa svih strana.

Vodopad Beusnica

Vodopad Beusnica

Ispod zapenušanih slapova s kamena na kamen može se proviriti u skrivenu pećinu uokvirenu zelenom mahovinom. Voda reke Beu je ovde toliko čista da može da se pije, a kasno proleće je najbolje vreme za posetu jer je tada najviše vode. U vrelim letnjim mesecima dešava se da vodopad presuši ali kažu da i tada izgleda potpuno nestvarno.

Vodopad Beusnica

Vodopad Beusnica

 Sunce se već polako spuštalo ka zapadu kada smo se oprostili od ovog divnog mesta. Valjalo je preći isti put ponovo i stići pre mraka u selo Sasca Romana. Praćeni hukom reke koja je u ovom danu svojom lepotom učinila da ne osećamo ni trunku umora, još jednom smo uživali u svakom brzaku i slapu.

Begovo oko

Begovo oko

Boje su u prvom sumraku postale još čarobnije, a prvi zvuci šumske noći podsetiše  nas na priče iz davnina…. Bližio se čas kada iz vode izlaze šumske vile, a iz varljive polutame šapuću čudni glasovi… Možda nam se samo učinilo da nam je u prolazu, svojim dubokim plavetnilom šeretski namignulo Begovo oko…

**************

Poseta nacionalnom parku Kanjon reke Nere Beušnica realizovana je 26.maja u organizaciji udruženja Explore Serbia. Odlična organizacija i sjajni vodiči i netaknuta priroda kojom smo bili okruženi učinili su ovaj dan nezaboravnim. Sve programe ovog udruženja možete naći na sajtu www.explore-serbia.rs

Kanjon reke Nere, Rumunija

maj 2019.