U LIJEPOM STAROM GRADU VIŠEGRADU…

Ovo je priča o jednom od najlepših delova naše nekadašnje zemlje.  U njoj ću vas povesti na mesta koja pamtim sa djačkih ekskurzija i prvih odlazaka na more. Višegrad, kanjon Sutjeske, Trebinje, Dubrovnik, Mostar i Sarajevo. Gradovi opevani u pesmama koje sam kao dete slušala vratili su me u vreme kada smo se manje odmeravali a više voleli i praštali. Bosna je zemlja izuzetne prirode, visokih planina i zelenih reka. 

Ja sam iz jedne od onih generacija koje su rasle uz filmove o Sutjesci i Neretvi i o Valteru koji brani Sarajevo. Putovanje kroz vreme, sećanja i detinjstvo na kome se prepliću legende, istorija i stvarnost ostavilo je u meni nostalgičan trag.

Visegrad

Posle više od 20 godina ponovo sam prošla putem od Višegrada do Trebinja. Čudno je da pamtim Gacko polje, Bilećko jezero i trebinjske platane sa osećanjem iskonske tuge. Ali Hercegovina je takva-pusta i kamenita a u isto vreme moćna i neuništiva. Dubrovnik ponovo blista starim sjajem a sa starog mosta u Mostaru neki novi junaci skaču u ledenu Neretvu. Sarajevo me pomalo razočaralo… Hercegovina se nije promenila iako je njome protutnjao rat. Ili se meni samo tako čini…

Dobrun

Kiša je lila kao iz kabla od Beograda do Zlatibora ali skoro da je nisam ni primetila slušajući priču mladjanog Miljana, rodjenog Trebinjca koji nam je ovo putovanje učinio posebnim. Zavadjeni srpski junaci i užička tvrdjava, lažno kremansko proročanstvo i voz koji je putovao od Užica do Višegrada satima !!!

Manastir Dobrun

Na mestu gde se danas nalazi granica izmedju Bosne i Srbije nekada je postojao utvrdjeni grad Dobrun. Grad je po predanju 1440. godine sagradila prokleta Jerina. Do tada neosvojiva tvrdjava najzad je pala u ruke Turcima  zahvaljujući tradicionalnom sredstvu u svim epohama i  narodima-izdaji.

U znak zahvalnosti izdajnik je dobio kuću i imanje i na istom podigao svoju zadužbinudžamiju da ga pokoljenja upamte. Priroda ovog kraja je divna- zeleni kanjon reke Rzav  i visoke planine. Iza njih se posle par kilometara uzdiže manastir Dobrun jedan od najstarijih srpskih manastira na području današnje Bosne i Hercegovine.

Dobrun

Manastir je osnovao za vreme vladavine cara Dušana župan Pribil. U crkvi posvećenoj Uspenju Presvete Bogorodice mogu se videti freske cara Dušana, njegovog sina Uroša i carice Jelene. Iznad crkve na visokom brdu stražari beli krst i spomenik srpskom Voždu Karadjordju Petroviću podignut 2004. godine. Tada je povodom 200.  godišnjice Prvog srpskog ustanka otvoren i muzej posvećen ustanku i Voždu. Manastir je rušen i obnavljan mnogo puta a danas pripada opštini grada Višegrada

Višegrad

Kada se izmedju tesno stisnutih planina obalom reke Rzav vijugavi put probije i izadje na čistinu  potpuno neočekivano ukaže se prizor  male varoši  razbacane  po zelenim brežuljcima. Da nije nekoliko višespratnica u pozadini lako bi se  čoveku učinilo da je ovde vreme davno stalo i prestalo da teče. Prvi pogled na Višegrad i danas  sasvim odgovara Andrićevom opisu zaboravljene  kasabe na obodu bosanskog vilajeta. A onda se za samo jedan tren java pretvori u san koji oči  ispuni veličanstvenim prizorom zelene i  široke Drine. Izgleda  kao da Drina  “baš tu  izbija celom težinom svoje vodene mase zelene i zapenjene iz prividno zatvorenog sklopa crnih i strmih planina.” Usred te slike kao prividjenje trepere skladne linije i beli lukovi kamenog mosta.

Most na Drini

Lijepi stari grad Višegrad,  lep kao  u pesmi  u kojoj  pevaju slavuji na brdu Bikavcu dočekuje nas i pozdravlja.  Jedinstven je  po svojoj sudbini koja se sva isplela oko ovog mosta koji je prvi spojio obale neukrotive Drine, istok i zapad, Bosnu i Srbiju. Most je srce grada i njegova duša, mesto gde sve počinje i traje, gde se zastaje, sevdiše i divani i gde se sve završava. Gde god da podjete u Višegradu neka tajna sila vas vuče ka mostu. Gde god da sednete opet pogledom tražite most. I nema te priče, slike ili sećanja ako u njima nema njega i legendi koje su ga pratile za svih 5 vekova postojanja. I zato, prve korake u Višegradu pravimo na čuvenoj ćupriji na Drini, mostu koji je po odluci velikog vezira Osmanlijskog carstva Mehmed Paše Sokolovića sagradjen na mestu sa koga je poslednji put video svoju zemlju.

Visegrad sa mosta

Na Drini ćuprija

Istorija Višegrada počinje na brdu iznad Drine gde je nastalo prvo naselje pod imenom Pavlovina. Zbog položaja iznad (više) grada  kasnije je i celo naselje u kotlini  nazvano  imenom Višegrad. Široka i plahovita reka mogla se tada preći samo čamcima ili skelom. Tom istom skelom je u jednom od surovih danaka u krvi početkom 16.veka zauvek otišlo i dete Bajica rodom iz sela Sokolovića. Ono što je usledilo zapisale su sve istorije sveta. Dete je postalo janjičar a zatim i Veliki vezir najvećeg turskog sultana Sulejmana Veličanstvenog i još dva sultana posle njega. Briljantan državnik i najuticajnija ličnost svoga doba nije zaboravio Drinu i svoju postojbinu. U najvećem graditeljskom poduhvatu toga vremena obale reke spojene su veličanstvenim mostom sa 11 lukova.

Na Drini ćuprija

Most je gradjen od 1571. do 1577.godine od bosanskog kamena a  po nacrtu mimara Sinana najvećeg osmanskog arhitekte. 9 masivnih stubova  izranja iz smaragdnozelene Drine. Na njih  se naslanja most širok 6 i dug 179 metara koji kao da je  potpuno srastao  sa obalama koje spaja. Iz zelenih dubina zapenušane reke i iz pocrnelog kamena izbija energija svih sudbina koje je ovaj most promenio. Legende o Radetu neimaru i vili koja noću ruši što se za dan sagradi, priča o nesrećnom Radisavu koji je svoju neveru skupo platio, kockanje sa djavolom, svatovi i sahrane, ljubavi i tuge…

Natpis na mostu

Mostovi

Dok koračam ćuprijom na Drini ne mogu a da se ne setim briljantnih opisa Ive Andrica i njegove opsesije mostovima:“Od svega sto čovek u životnom nagonu podiže i gradi ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradjevina i ne služe ničem sto je tajno ili zlo.”

Na sredini mosta je proširenje koje Višegradjani zovu kapija sa kamenom sofom i divnim pogledom na ceo Višegrad , Drinu i zelene bregove. Na jednom zidu kapije tamna linija pokazuje nivo do koga je Drina dospela tokom velike poplave 1896. godine koja je uništila veći deo Višegrada.

Rasplakaše me svojim umećem dva višegradska  derana od 10-ak godina koji nam pročitaše  natpise na mermernim pločama ispisane  arapskim jezikom. Pesnik Nihadi u jednom od njih kaže da “Mehmed Paša sagradi most kome na svijetu ravna nema”. Veliki vezir nikada nije video svoju zadužbinu.

Tri sreće u Višegradu

Kada ste u Višegradu postoje samo 3 stvari koje morate uraditi. Prva je šetnja mostom, druga plovidba Drinom a treća ispijanje prave bosanske kave u kafani sa pogledom na most i Drinu. Ako samo jedna od njih nedostaje, propustićete momente neopisive sreće. Čudno je ali istinito-Višegrad, kasaba od samo 6000 stanovnika na raskršću istoka i zapada, često zaboravljana i prepuštana nemaru ima u sebi tu skrivenu snagu da putnika namernika usreći!

Drina

Sa žutog brodića ne većeg od orahove ljuske pogled kroz lukove mosta je potpuno nov i drugačiji. Na obali se njišu žalosne vrbe a sa svih strana nas okružuje zelena voda, ukroćena i pitoma tu pred preprekom od kamena.

Ispod mosta

Voda reke Drine je zelena od velikih količina krečnjaka zbog čega je u staro vreme u narodu zvana Zelenika ili Zelenka. Reka je duga 346 kilometara i nastaje od Pive i Tare u Šćepan polju u Crnoj Gori. Svojim tokom čini prirodnu granicu izmedju Srbije i Bosne. Reka je plovna velikim delom toka a na njoj postoje i tri hidrocentrale. Svake godine na njoj se održava čuvena drinska regata a splavarenje njenim kanjonom je veličanstveno. Ovde kod Višegrada, Drina izlazi iz kanjona i u širokoj kotlini medju visokim planinama pretvara se u mirno zeleno jezero.

Višegrad

Zaplovili smo uzvodno ka mestu iz koga reka ” izvire”. Na desnoj obali se vide ostaci utvrdjenja nekadašnjeg starog grada ispod koga su vidljiva udubljenja u kamenu ravnomerno rasporedjena kao tragovi konjskih kopita . Sa tog je mesta kaže srpska legenda bežeći iz tamnice u tvrdjavi Kraljević Marko na svom Šarcu preskočio Drinu jer se tragovi kopita nastavljaju i na drugoj obali. Ovo je srpska verzija a Višegrad i Bosna ne bi bili to što jesu  da nema i tumačenja druge strane-muslimanske. “Pa otkud Vlahu i kopilanu takva sila i takav konj??? To su tragovi kopita krilate bedevije Alije Djerzeleza. “

Andric grad

Na ušću Rzava u Drinu

Izmedju lukova mosta visokih 11 metara zaplovili smo i niz reku ka mestu gde se Rzav uliva u Drinu. Na levoj obali odmah pored mosta nalazi se kuća u kojoj je neko vreme živeo Ivo Andrić. A na desnoj poredjana po zamisli Emira Kusturice šarena zdanja kamenog kompleksa posvećenog jedinom srpskom Nobelovcu-Andrić grad. Kada se zastane nasred ušća Rzava u Drinu, tačno iza bele crkve na bregu Andrić grada i pogleda ka mostu “ izgleda kao da iz širokih lukova belog mosta teče i razliva se ne samo zelena Drina , nego i ceo taj župni i pitomi prostor sa svim što je na njemu i južnim nebom nad njim.” (Ivo Andrić, Na Drini ćuprija)

Andric grad

Andrić grad

Iskrcali smo se na doku Andrić grada, naselja nastalog 2012.godine. Gradjevinama različitih stilova-vizantijskog, otomanskog, renesansnog i austrougarskog na jednom mestu sačuvana jeprikazana različitost i povezanost svih kultura koje su živele na ovom prostoru. Tu su replike starih hercegovačkih kuća od kamena i austrougarska zdanja šarenih fasada. Na centralnom trgu dominira spomenik Petru Petroviću Njegošu iza koga se na malom bregu uzdiže bela crkva posvećena Knezu Lazaru i kosovskim junacima. U glavnoj ulici koja nosi ime Mlada Bosna nalaze se kujundžijske radnje, suvenirnice, barovi , restorani, muzeji, galerije, bioskop Doli bel, a na fasadama se mogu videti zanimljivi murali.

Glavna ulica Andric grad

Ceo kompleks inspirisan je životom i radom Ive Andrića i njegovim neprolaznim delima a posebno romanom Na Drini ćuprija. Za izuzetan doprinos svetskoj književnosti jedinstvenim stilom kojim je oslikao jednu kompletnu epohu u zemlji prepunoj kontrasta Andrić je nagradjen Nobelovom nagradom. U Višegradu se danas nalazi i spomen učionica posvećena piscu kao i mermerni spomenik odmah pored mosta. Ispred Andrić grada na obali Drine podignut je 2012. godine i prvi spomenik Mehmed Paši Sokoloviću. Bronzani lik Velikog vezira gleda u pravcu mosta ka kome vode svi višegradski putevi.

Kafana Anika

Višegradjani su otvoreni i neposredni ljudi čiji se sav život oduvek odvijao na mostu i oko mosta. Ponikli na mestu koje je uvek bilo raskrsnica istoka i zapada i naviknuti na promene koje je takav položaj nosio od davnina ih je pratio glas da su bezbrižni i pomalo skloni sanjarenju i melanholiji. Tako je i danas u gradu na Drini, živi se skromno sa rekom i od reke i od putnika namernika. Dočekuju ih i ispraćaju sa blagim osmehom koji prati ona stara narodna da je “svaki novi dan i nova nafaka.”

Pogled iz baste Anike

Odmah pored ćuprije u srcu grada nalazi se kafana Anika sa širokom baštom u senci platana i visokih borova. Nema lepšeg mesta niti lepšeg pogleda u Višegradu! Iz ove bašte most se vidi izbliza u svoj njegovoj lepoti sa svih 11 lukova i sa širokom “kapijom kao krunom u sredini.” Crkva rodjenja Presvete Bogorodice beli se iznad  zelenih bregova sa kojih se  u slapovima  prema Drini razliva višegradska čaršija. U njoj skoro svaki kamen, ulica, kuća i kapija podseća  na Andrića i njegove junake… U zelenom odsjaju duboke Drine ćuprijom promiču jedan za drugim Lotika, Avdaga,  crni Arapin…. A mi grabimo i svoju treću sreću u gradu Višegradu uz kafu i ratluk u bašti kafane koja nosi ime nesrećne Anike! Opraštamo se od starog mosta na sarajevskom drumu i krećemo uz kanjon Drine u susret Hercegovini .

Višegrad, april 2017.

u nastavku kanjon Sutjeske, Trebinje

NOSTALGIJA 2.deo