TREBINJE GRAD SUNCA I PLATANA

Kada kažem Trebinje prvo pomislim na sunce i platane i na stare  hercegovačke kuće od kamena. Ima u njima toliko sete da bi putnik  “plak’o večno plak’o i nikad se utešio ne bi…”A onda se odnekud  prikrade miris nara zbog koga slutim da je more blizu i zablista sunce iznad Leotara koje otera tugu i izmami osmeh…Trebinje-grad Jovana Dučića, fantastičnih vidikovaca, dobrog vina, najsladjeg meda i blagih i dobrih ljudi dočekao nas je širom otvorenog srca! Ali krenimo redom.

Stihovi Jovana Dučića

Put kanjonom Drine

Ostavili smo Višegrad sa zelenim odsjajem Drine u očima. Putevi kroz Bosnu su vijugavi i uski ali ne i previše opterećeni. U kanjonu Drine ima preko 30 tunela a na izlazu iz svakog zablista zelena reka uklještena izmedju visokih litica. Na obalama dremaju vikendice i čamci dok pored nas promiču minareti džamija iz malih sela na brdima. Iz jednog od njih je i Bajica Sokolović graditelj mosta na Drini čija neverovatna sudbina odzvanja u bosanskim vrletima.

Jedna stara priča kaže da je kada su Turci odvodili srpsku decu iz ovih krajeva u Stambolu postojao test sa kašikama. Namera je bila da se testira inteligencija i da se od dovedene dece izdvoje najbistrija. Svakom detetu dali bi zdelu hrane i kašiku takve dužine da se njome nije moglo jesti. Posle nekoliko trenutaka deca bi bez ijedne reči zahvatala iz zdele i kašikom hranila dete preko puta sebe. Zapanjeni ovom snalažljivošću Turci bi tako decu izdvajali i dalje upućivali na školovanje i obuku.

Priča o mostu na Drini i gradu Višegradu

NOSTALGIJA 1.deo

Detalji sa hotela Platani u Trebinju

Bosna

U Bosni danas postoje dva  tzv. entiteta-Republika srpska i  Bosanska federacija. Vidljive granice ne postoje pa ćemo tako na putu do Trebinja i nazad više puta prelaziti iz jedne u drugu “državu.” Teško je u Bosni razdvojiti pravo od krivog i ucrtati granice jer kako ispraviti krivu Drinu kad je sve pomešano i kuva se u istom bosanskom loncu? Tragovi prohujalog rata ponegde se još mogu videti na zidovima kuća izbušenih rupama od metaka. Grad koji je tokom rata najviše stradao Goražde, mesto je gde ulazimo na teritoriju federacije. Nema nikakvih oznaka ali po plavo žutim zastavama koje vijore sa jedne strane puta zaključujemo gde žive Srbi a gde Bošnjaci. Nekada razvijen industrijski grad danas je nažalost jedan od najsiromašnijih u Bosni. Već posle Goražda ponovo smo na teritoriji srpske republike kojom ćemo preko Gacka i Bileće stici do Trebinja.

Trebinje

Sutjeska

Izmedju planina Volujak i Tovarnica zastajemo pred prizorom zastrašujuće lepote koji je i najspektakularniji pejzaž koji smo na našem putu videli. Tesno pribijeni vrhovi crnih planina sa oštro odsečenim stranama na kojima se beli sneg vertikalno se spuštaju ka Tjentištu i kanjonu reke Sutjeske.

Planine oko Sutjeske

Na ovim prostorima odigrala se jedna od najtežih bitaka u Drugom svetskom ratu poznata kao peta ofanziva ili bitka na Sutjesci. Različiti izvori navode različite podatke od onih da je bilo 20000 partizana i preko 100000 Nemaca i Italijana do onih koji kažu da je taj broj bio znatno manji. Svi se ipak slažu u tome da je odnos snaga bio neravnopravan posebno što se radi o veoma nepristupačnom terenu. Partizansku vojsku je pratila i kolona od više hiljada ranjenika a i sam vrhovni komandant Tito ranjen je u borbi. Posmrtni ostaci oko 3000 hiljade boraca prikupljeni su i sahranjeni u zajedničkoj grobnici. Ovde su poginuli Sava Kovačevic, Peko Dapčevic, Olga Dedijer, Ivan Goran Kovačić i mnogi drugi a ukupni gubici se procenjuju na preko 7 hiljada.…..

Tjentište

Tjentište

Put se vrtoglavo spušta ka mestu gde se nekada nalazio divan hotel na zaravni nedaleko od Tjentišta. Hotel je tokom rata opljačkan i zapaljen a pocrnele ruševine stoje i danas netaknute. Iako je prošlo više od 20 godina pamtim ovo mesto i divna jutra  kada smo  sedeli na balkonu hotela ispijajući kafu na putu ka moru. Na zelenom proplanku 1971.godine podignut je spomenik herojima sa Sutjeske, rad autora Miodraga Živkovica . U februaru ove godine zemljište se pokrenulo pa je klizište odnelo dobar deo brda ispod spomenika ali  spomen kosturnica i sam spomenik nisu oštećeni.

Na izlazu iz kanjona Sutjeske

Od Tjentišta pratimo Sutjesku putem koji vijuga izmedju strmih i stenovitih litica visokih skoro 1000 metara i obraslih usamljenim borovima. Predeo nadzemaljske lepote preseca brza planinska reka smaragdnozelene boje!!!! U kanjonu Sutjeske se nalazi najstarija prašuma u Evropi Perućica u kojoj žive retke biljne i životinjske vrste.

Čitavo područje zakonom je zaštićeno kao nacionalni park a kažu da se ovde lako mogu sresti vukovi i medvedi. Kruži priča o čoveku koji je golim rukama zadavio medveda jer je toliko bio uplašen da nije popuštao stisak oko njegovog vrata sve dok medved nije izdahnuo!
Zastali smo na izlazu iz kanjona u usamljenoj kafanici na bregu iznad Sutjeske da popijemo kafu i rakiju sa pogledom na reku i planine iznad nje. A onda izlazimo u siroko Gatačko polje okruženo snegom pokrivenim planinama pravo u zagrljaj Hercegovine!

Hercegovački pejzaž

Hercegovina

Hercegovina ili stara srpska zemlja Hum predeo je koji se danas  prostire od Foče na severu sve do Jadranskog mora na jugu. Nekada je obuhvatala i delove Crne gore a na zapadu zahvata područje reke Neretve. Smatra se da je prirodna granica izmedju Bosne i Hercegovine na prevoju Ivan sedlo nedaleko od grada Konjica.Tipičan hercegovački predeo su pusta kraška polja sa razbacanim kamenim gromadama do unedogled. Potpuno neočekivano iz njih se na nekim mestima protežu niska zelena polja vrlo često pokrivena vodom.Zbog visokih planina koje je sa svih strana okružuju Hercegovina ima specifičnu klimu jedinstvenu po vrelim letima i blagim zimama sa velikom količinom kiše. Kažu da nema toplijeg leta od hercegovačkog kada kao u staklenoj bašti temperatura ni noću ne pada ispod 30 stepeni. Niti hladnije zime od one kada bez trunke snega ledeni vetar šiba ovim poljima.

Hercegovački pejzaž

Od Gacka do Trebinja

Gradovi Gacko i Bileća jedina su veća naselja na putu do Trebinja. U Gatačkom polju se nalazi najstarije jezero na prostorima Bosne i Hercegovine – Klinje,  koje su Austrougari gradili više od 100 godina. U blizini grada Bileće je i najveće veštačko jezero na Balkanu. Legende o potopljenim selima i prastarim crkvama i o junaku Hasan Paši Predojeviću kruže i danas hercegovačkim kršem. A pre svih njih o Svetom Savi i njegovom stolovanju u ovim krajevima.

Iz samotnog  kamenog pejzaža  izbija iskonska tuga. Male  kuće od kamena usamljene na brežuljcima i stare crkvice koje izranjaju niotkuda ostavljaju osećaj samoće i trpljenja. Kada  umorni  putnik iz ove  kamene pustoši izbije na krivinu podno Leotara oči mu ispuni nestvaran prizor širokog i zelenog trebinjskog polja. Daleko na horizontu visoke planine zatvaraju vidik i grade amfiteatar kojim vijuga plava reka Trebišnjica. Pod zracima zalazećeg sunca, ušuškan medju čempresima i vinogradima kao biser svetli grad Trebinje. 

Trebinje

Jutro pod Leotarom

Jutro u Trebinju miriše na more, na lovor i limune. Kada prvi zraci sunca obasjaju reku ispred hotela Leotar iz nepomične vode kao iz kristalnog ogledala  oživi kameni most i kuće na drugoj obali. Ova slika Trebinja na zelenom dnu nalikuje starim bajkama. Reka je sa ove strane oivičena niskim zidom sve do mosta koji vodi ka crkvi u centru grada. Kažu trebinjski momci da ako im se svidja neka devojka ne moraju ići u grad da bi je sreli jer svi putevi vode ovom ulicom. Samo sedneš na zidić i čekaš jer pre ili kasnije ona mora proći.

Jutro u Trebinju

Kameni most je podignut 1953. godine. Nešto dalje uz reku u naselju Gradina nalazi se mnogo stariji Perića most ili kako su ga ranije zvali Arslanagića most po nekom Arslan agi koji je naplaćivao mostarinu. Taj most je podigao Mehmed Paša Sokolović u znak sećanja na svog sina 1574.godine a služio je kao trgovačka veza izmedju Herceg Novog i Dubrovnika.Sa druge strane kamenog mosta nastavlja se jedna od najlepših trebinjskih ulica. U njoj su sa obe strane divne  kamene  kuće na sprat sa zelenim žaluzinama na prozorima. Sve kuće su renovirane a u jednoj velepnoj staroj vili odnedavno je otvoren i najnoviji hotel u Trebinju. Iza hotela se nalazi najstariji  trebinjski trg okružen kućama šarenih fasada.

Trg u Trebinju

Gradski trg i pijaca

U centru trga je vitka zelena statua žene a na suprotnoj strani spomenik herojima koji su stradali tokom ratova za oslobodjenje. Ovaj široki trg se svake subote pretvori u veselu pijacu  na kojoj se može videti, probati i kupiti sve što u Trebinju raste ili se proizvodi. Čajevi od planinskog bilja, čuveni tvrdi sirevi, vina,  pršute, med,  hercegovački duvan, voće i povrće, razne rukotvorine i suveniri…. Trebinjci su nasmejan i ljubazan svet pa se tako dok šetate ovom pijacom siti možete ispričati sa ljudima, pitati za zdravlje ili probati neki od proizvoda. U Trebinju posle 2 sata popodne nećete sresti nikoga. Ulice opuste sve do ranih večernjih sati jer kako kažu-valja sad malo i ćutati!!! 

Hotel Platani

Gradski park

Paralelno sa velikim trgom prostire se prelep park zasadjen raznovrsnim stablima iz različitih podneblja. U njemu rastu čempresi i borovi, breze, platani i palme koje je kažu svome gradu zaveštao Jovan Dučić. Na ulazu u park podignut je spomenik najpoznatijem Trebinjcu pa se tako licem u lice gleda sa Petrom Petrovićem Njegošem sa druge strane ulice. Kroz aleje parka došli smo i do veoma lepe trebinjske crkve posvećene Preobraženju Hristovom. Ispred nje se nalazi i jedini postojeći spomenik srpskom Patrijarhu Pavlu. U Trebinju danas postoji 15 pravoslavnih i dve katoličke crkve i jedna džamija.

Kada se okrenete ispred crkvene kapije i pogledate ispred sebe videćete drugu upečatljivu sliku i simbol ovog grada. 16 kolosalnih platana u dva paralelna reda sa obe strane trga u čijoj dubini se uzdiže divno zdanje prvog i najstarijeg trebinjskog hotela Platani.

Platani

Kafa pod platanima

Bašta pod platanima je srce ovog grada i njegov kultni deo. Ko je bio u Trebinju a nije bar jednom  popio kafu i lozu pod platanima kao da nije ni bio. Platane je kažu zasadio jedan austrougarski baron u znak sećanja na svoju preminulu kćer tako da danas imaju preko 100 godina.

Našu prvu kafu u Trebinju popili smo baš tu u bašti hotela Platani i zalili je odličnom lozom. Ne treba ni da spominjem da nam se ispijanje kafe na ovom mestu toliko osladilo da smo to uradili još nekoliko puta. Da li zbog rustičnog zdanja hotela ili zbog mira koji se oseća dok posmatrate ljude koji prolaze  tek, na ovom mestu čovek najbolje shvata zašto Trebinje zovu gradom sunca i platana. U zimu i rano proleće dok platani još ne olistaju ovo je najsunčanije mesto a u vrelim letnjim danima nema deblje hladovine od one pod platanima.

Ulica u starom gradu

Stari grad

Odmah pored platana ulazi se u stari grad.  Na glavnom trgu se uzdiže Osman begova džamija jedina u Trebinju. Sagradjena je po naredbi Osman pase Resulbegovića trebinjskog kapetana u 18.veku. Iza džamije se može doći do ulaza u ostatke tvrdjave iz austrougrskog vremena. Na zidu sa ulične strane nalazi se mala spomen ploča u znak sećanja na Jelenu Anžujsku. Kraljica je rado dolazila i boravila u Trebinju. Nažalost ostaci ovih zidina danas su pomalo zapušteni i obrasli korovom jer njihova rekonstrukcija traži ogromna sredstva.

Andjelkina kapija

Lavirint ulica staroga grada odveo nas je do Andjelkine kapije i kuće u kojoj je prema priči iz romana Ranjeni orao devojka živela tokom svog boravka u Trebinju. Trebinjski stari grad je sav od uskih ulica i starih kuća od kamena koje su delimično u fazi renoviranja. Ipak veliki broj ih stoji zapušten i prepušten propadanju. Jedan od najlepših delova je kvart u kome je nekada živelo muslimansko stanovništvo koje se posle rata iselilo iz  Trebinja. Fasade njihovih kuća su obojene žutom i zelenom bojom a izmedju kapija se može izaći i na obalu Trebišnjice.

Crkvina

Vijugavim trebinjskim ulicama popeli smo se do Crkvine brežuljka usred grada. Na njemu je 2000.godine podignuta Hercegovačka Gračanica verna  kopija mnogo veće kosovske crkve. Zaravan na brdu svojom lepotom potpuno očarava-nizovi vitkih čempresa iza kojih blista hram sagradjen po poslednjoj želji Jovana Dučića.

Hercegovačka Gračanica

Pogled sa Crkvine

Posmrtni ostaci pesnika posle više od 50 godina preneti su iz Amerike i sahranjeni u crkvi. Na grobnoj ploči stoji njegovo ime ali nema godine rodjenja pa je tako veliki zavodnik ostao veran svojoj strasti čak i posle smrti. Opsesija ženama i brojne ljubavne avanture obeležile su život čoveka koji je Trebinje prema sopstvenim rečima voleo iznad svega.

Kada izadjete iz Gračanice shvatite i zašto. Ni jedan, ni sto, ni hiljadu pogleda nije dovoljno da opiše lepotu prizora koji se sa platoa ispred crkve otvara pred očima. Sa jedne strane moćni Leotar sa svojih 1200 metara visine a pod njim romantični hercegovački grad Trebinje sa svim svojim mostovima, rekom i kućama. Dokle god pogled dopire prostiru se plodna zelena polja u ravnici sve do planina iza kojih je Jadransko more…  Kao da se jedan ogromni raznobojni  talas  razbio o zidove arene i ostavio za sobom živopisnu sliku nekog veštog majstora. 

Pogled sa Crkvine

Manastir Tvrdoš

Trebinje je čuveno po svojim tvrdim  sirevima jedinstvenog ukusa. Čuveno je i po kvalitetnom duvanu koji se gaji u trebinjskom polju a još čuvenije po odličnim vinima iz manastira Tvrdoš. Na samo 4 kilometra od grada putem niz reku Trebišnjicu stigli smo do Tvrdoša. Divna stara crkva iz 16.veka posvećena je Uspenju Bogorodice. U njoj se čuva ruka Jelene anžujske. Veruje se da je manastir izgradjen na temeljima mnogo starije crkve koju su podigli Car Konstantin i carica Jelena. Sačuvani ostaci mogu se videti kroz staklene otvore u podu današnjeg manastira.

Manastir Tvrdoš

Vino i med

U vinariji Tvrdoš svake godine se proizvede toliko dobrog vina da je prva po proizvodnji ne samo u Hercegovini već i u celoj državi. Putem kroz Popovo polje kroz setne pejzaže malih hercegovačkih sela stigli smo i do sela Mrkonjići. U njemu se prema legendi rodio Vasilije Ostroški a na mestu gde se nalazila njegova kuća nedavno je podignuta crkva. Sela na putu prema Ljubinju poznata su po proizvodnji veoma kvalitetnog meda.

Veseli Hercegovci za skoro svaki dogadjaj imaju svoju verziju pa tako jedna priča kaže da je jednom i sam austrijski car došao da obidje zemlje koje je osvojio. U selu čuvenom po dobrom medu u znak dobrodošlice meštani su caru poklonili med i preporučili mu da ga konzumira zajedno sa orasima. A pošto se radilo o najboljem medu na svetu car je pojeo čitav poklon i veoma brzo posle toga rodio se i prestolonaslednik. Tako Hercegovci kažu, da nije bilo njihovog meda da ne bi bilo ni sarajevskog atentata ni prokletog rata….

Crkva u selu Mrkonjići

Trebinje stari grad

Trebinje je veoma star grad. Veruje se da je nastao još u 7. veku pre nove ere i da su prvi stanovnici bili Iliri. Rimljani su došli u 3. veku p.n.e. pa iz rimskog doba potiče i ime grada (tribunus-zapovednik jedinice rimske vojske).

Cela oblast pod rimskom vlašcu zvala se Travunija. U 6.veku dolaze Sloveni pa drugo verovanje kaže da je grad dobio ime od slovenske reči “treb” što znači žrtva. Od 12. veka pa sve do pada pod tursku vlast ovo je bila zemlja Nemaćića. Nakon Turaka krajem 19.veka dolaze Austrougari. 

Grad je okružen brdima i planinama a trebinjsko polje zbog veoma plodnog zemljišta često je nazivano i vrtom Hercegovine. Blizina mora, blaga klima  i niska polja zbog iznenadnih poplava i nanosa postalajala su  veoma plodna. U Popovom polju kao u delti Nila čak i po 2-3 žetve je bilo moguće u jednoj godini. Zato su hercegovačka sela oko Trebinja sva smeštena u brdima kako bi se što više plodne zemlje otelo od kamene pustoši.

Trebinjčica

Trebišnjica ili Trebinjčica nekada najpoznatija reka ponornica duga je oko 97 km. Nastaje u bilećkom polju od reke Mušnice  i teče Popovim poljem ka Jadranskom moru.Trebišnjica danas više ne ponire jer je izgradnjom dva veštačka jezera i betonskog korita kroz celo Popovo polje reka ukroćena pa je nestalo ponora i čestih poplava. U reci Trebišnjici živi najukusnija pastrmka na svetu. Na samo par kilometara od grada u naselju Gorica na obali reke nalazi se restoran Studenac čuven po svežoj pastrmci. U pravom domaćem ambijentu sa šarenim ćilimima na podovima  probali smo tvrdi sir, pršut,  pastrmku na žaru i trebinjski šardone.

Vrhunska usluga, božanski ukus hrane i divna priroda koja okružuje ovo mesto jedan su od najlepših utisaka koji smo poneli iz Trebinja. Jedino što nismo probali je čuvena hercegovačka jagnjetina u selu Mosko na obroncima Leotara. Kažu da na celom svetu bolje nema!!!

*****************

Putovanje po Hercegovini realizovano je u organizaciji agencije Hallo turs iz Beograda za vreme Uskršnjih praznika u aprilu 2018.godine. Ceo program je sadržao tri noćenja u odličnom hotelu Leotar u Trebinju i posete gradovima Višegrad, Dubrovnik, Mostar i Sarajevo. Izuzetno dobra organizacija a posebno perfektni vodič Miljan učinili su ovo putovanje posebnim. Lokalne legende navedene u tekstu samo su mali deo divnih priča koje smo čuli od Trebinjca Miljana, kome upućujem čestitke i zahvalnost.

Trebinje, april 2018.