Ako ste se ikad zapitali zašto su grčka ostrva tako lepa odgovor je samo jedan-zato što su ih stvarali Bogovi. Razlog je najčešće bio a šta drugo nego ljubav! Tako je jednom Bog mora Posejdon udario svojim trozubcem po Krfu i stvorio raj za sebe i svoju lepu ljubavnicu ostrva Paksos i Antipaksos

Paksoi

Grci ih obično zovu samo jednim imenom Paksoi pa ćete često čuti -”pame stous Paksous!” A kada Grci kažu Paksoi to je u množini i znači da to nije samo jedno ostrvo nego više njih. I to je istina , pored Paksosa i  Antipaksosa tu su i minijaturna ostrva Mongonisi, Agios Nikolas i Panagia. Iako najmanja grupa ostrva u Jonskom moru zbog lepote prirode, jednostavnosti  i neke vrste izlovanosti i zaštićenosti od masovnog turizma Paksi i Antipaksi su omiljeno mesto medju onima koji žele nešto sasvim posebno.

U Posejdonovom raju rastu samo masline i groždje i piju se najbolja vina a u celom Jonskom moru nema ni manjih ostrva ni plavljeg plavetnila! Ako ikada budete imali priliku da  ih posetite makar i na jedan dan , verujte mi na rečzažalićete! Što tamo niste došli ranije i što niste mogli ostati bar malo duže….

Paksos i Antipaksos

Ostrva Paksos i Antipaksos najbliža su Krfu a skoro podjednako su udaljena i od Parge oko 30 minuta plovidbe. Zato je izlet iz Parge  idealan način da ih barem na kratko  vidite. Paksi ima oblik trapeza pa otuda i njegovo ime na grčkom jeziku. Ostrvo je dugo svega 8 i široko oko 4 kilometra.

Kontrast izmedju stenovite zapadne obale sa fantastičnim prirodnim skulpturama, pećinama i monolitnim stenama i bujnim zelenilom obrasle pitome obale na istoku stvara nestvarnu sliku divljeg i netaknutog raja. Na ostrvu ne postoji aerodrom pa se do njega može doći samo brodom sa Krfa ili iz Igumenice. Nešto više od 2000 stanovnika živi u tri naselja. Laka, Logos i Gajos ušuškani  su medju maslinjacima i vinogradima.

Iz njih  proviruju otmene vile a na obali se nižu raznobojne ostrvske kuće koje podsećaju pomalo na svaku imperiju koja je ovuda kroz istoriju prošla…Ima tu od svega pomalo-Venecije, Turske i Francuske ali najviše one čarobne helenske usporenosti i tipične mediteranske sanjivosti…

Oluja

Tri  dana su  nad Pargom tutnjali gromovi i sevale munje a orkanski vetar zavijao ulicama. Tri dana smo obletali oko luke nadajući se da ćemo ugledati katarku nekog broda. Uzalud. Kada u Pargi more pobesni i zaduvaju vetrovi svi ribarski brodići se sa glavnog pristaništa presele u marinu Valtos. Ne bi tada nijedan kapetan ni za živu glavu izvezao svoju barku.   I kada je već izgledalo da je svaka nada izgubljena u smiraj trećeg dana pojavi se prvi brod. Ni manje ni više nego Kapetan Kuka!  Tako smo se poslednjeg dana letovanja ukrcali na Kukin brod i krenuli pravo u Posejdonov raj. Stous Paksous!

Posle nekoliko dana kiše i bure more je  još uvek delovalo pomalo preteće pa je naš  strašni Kapetan Kuka poskakivao s talasa na talas dok smo mi klizili s kraja na kraj palube smejući se malo od sreće a više od straha! Volim u Grčkoj  te male ribarske barke nakrcane turistima koji do kraja plovidbe  uz frape i uzo sa grčkim mornarima  svi razumeju jedni druge iako govore različite jezike…

Paksos zapadna obala

Obala ostrva Paksos je pravo umetničko delo prirode kojim se od severa do juga nižu uvale, pećine, tuneli , mostovi -na hiljade nestvarnih oblika u hiljadama boja….  Može vam se učiniti da na njima vidite ljudske likove, morske sirene ili čitave male gradove isklesane na oštrim i nepristupačnim hridima…

Proći ćete pored pravih pravcatih terasa izlivenih od najčvršćeg betona, pored fantastičnog kamenog mosta  i pored preko 50 metara visokog  kamena koji zovu Ortholithos.

Iz potpuno nestvarne tirkizne vode mamiće vas otvori podvodnih spilja i prolaza. Plave pećine u koje čak neki manji brodovi mogu i uploviti verovatno će vas skroz zaludeti! Pred njima se skoro svi brodići  okupe i zaustave pa u opštoj euforiji svi zajedno posmatraju ulazak i izlazak najmanjeg medju njima u plave pećine. A onda , jedan po jedan zaplove ka vratima raja koja se otvaraju  na ostrvu Antipaksos.

Antipaksos

Ulazak u najplavlju lagunu na kojoj se bele usidrene barke i blistava  plaža Voutumi okružena zelenilom izgleda baš tako-rajski! Ovde je voda toliko kristalna, prozirna  i mirna da možete videti  utrobe brodova koje lebde iznad morskog dna.

Ne znate šta najpre uraditi-da li samo sedeti pogleda prikovanog za beskrajno plavetnilo koje prosto izvire sa svih strana i upijati njegovu čarobnu moć ili odmah skočiti u tu vodu i samo plutati na površini zauvek! Možete i otplivati do obale i barem nakratko se izvaliti na belom pesku  i uživati u pogledu na prispelu flotu.


A onda smo zaplovili kroz slikoviti kanal koji deli Paksos i ostrvce Mongonisi. Na zelenom brežuljku uzdiže se prastari svetionik ispod koga smo zastali da još jednom zaronimo u beskrajno plavetnilo. Kada se iz tog  plavetnila  zaplovi kroz uzani zaliv izmedju ostrvaca Panagia i Agios Nikolaos potpuno vas iznenadi  ružičasta romantika  prestonice ostrva Gajos. 

Gajos

U širokom zalivu zaklonjenom sa svih strana od vetrova ljuljuškaju se luksuzne jahte i ribarski brodići. Na obali se nižu šarene fasade veoma lepih starih i novih kuća, taverne i barovi… Na vetru leprša opran veš na konopcima razapetim izmedju prozora. Na prvi pogled Gajos je lep a na drugi prosto čaroban!


Pomalo oronule fasade obojene su pretežno ružičastom, žutom ili roze bojom. Na njima su prozori sa plavim i zelenim kapcima do kojih se uspinju žbunovi procvetalih bugenvilija.

Na glavnoj promenadi koja vodi duž pristaništa s kraja na kraj sela ima divnih restorana sa veoma ukusnom hranom. Tu je i ostrvski muzej i stara gradska kuća kao i spomenik heroju ostrva mladom Jorgosu Anemojanisu. On je u vreme turske najezde u 19.veku zapalio njihove brodove usidrene u luci i tako spasao ostrvo.

Romantika

Na Paksosu se nigde ne žuri i nema se ni zašto. I iako mi nismo baš imali tu sreću da nigde ne žurimo jer nam je vreme bilo ograničeno zauzeli smo počasna mesta sa pogledom na more ispod vinove loze jedne lepe taverne. Poručili tek ulovljenu ribu i neko ostrvsko vino i prepustili se  ostrvskoj lenjosti…

Stigli smo i da prošetamo  uskim uličicama iza glavnog trga i  da se divimo procvetalim bugenvilijama koje rastu do najviših prozora… Zavirili smo u nekoliko lepih prodavnica sa zanimljivim suvenirima i nagazili na nekoliko mačaka koje dremaju na pločnicima…Nigde nisam  videla toliko lepih zvonika u kombinaciji narandžaste i bele boje. 

Onako usput da okušamo sreću pitali smo za bar jednog davno izgubljenog prijatelja …Čuli smo da živi na Paksosu. I shvatili da je svet mnogo manji nego što inače mislimo.

Prijatelji

U jednom od najlepših barova na obali sa pogledom na luksuzne jahte i brodice dočekali su nas Maria i Hristos. Svratili smo da im prenesemo pozdrave od jednog Koste a dočekani smo kao najrodjeniji.

Uz kafu i uzo Hristos nam je ispričao puno toga o Paksosu. Da na njemu ima mnogo  luksuznih hotela i vila. Da su gosti često veoma bogat svet koji ne pita za cenu kojom plaća rajski mir. Da na Antipaksosu raste  samo vinova loza i da su plaže od sitnog belog peska. Da neke poznate ličnosti iz belog sveta odavno ovde imaju svoje kuće. I da ga ne bi menjali nizašta na svetu za neko drugo mesto….


I ko zna gde bi priči bio kraj da sa pristaništa nije zatrubila sirena Kapetana Kuke. Oprostili smo se s tugom od novostečenih prijatelja. Došli smo na Paksos na samo jedan dan i zažalili. Što nismo mogli ostati bar malo duže i što nismo došli ranije!

Paksoi, jun 2016.