Pešter me podsetio na zemlju iz gospodara prstenova. Zelena visoravan kojom hodaju čudna bića i kruže još čudnije priče, opasana  je sa 7 gora! Kažu da je tamo nekada bilo jezero u kome je živela troglava aždaja i da je to baš ona koju je ubio Sveti Djordje…
Kažu i da se pod brdom Trojan nalazi zakopano blago….Istina ili ne, tek, tišina na Pešteru odzvanja kao grmljavina a u huku vetra čuju se vilinski glasovi.. Ovde vam se može učiniti da hodate a da ne odmičete i da vas na horizontu neko čeka….

Sjenica

Kada sam krenula na Pešter nisam ni slutila da ću kročiti u predeo koji će me svojom snagom i divljom lepotom ostaviti bez reči i čak pomalo baciti u senku glavni cilj našeg putovanja meandre reke Uvac.
Do Peštera se iz Beograda stiže ibarskom magistralom a zatim putem koji vodi preko Čačka, Požege, Ivanjice i Kušića do Sjenice čijem području i pripada najveći deo visoravni.

Sjenica je po prostranstvu najveća opština u Srbiji sa preko 30 hiljada stanovnika. Mali gradić od oko 16 hiljada stanovnika u kome živi mešovito stanovništvo Srbi, Bošnjaci i Albanci. Kroz grad ili oko njega protiču čak 4 reke-Vapa, Grabovica, Jablanica i Uvac. U Sjenici nas je dočekao Sabahudin jedan od rendžera i čuvara zaštićenog područja pešterske visoravni.

Ali pre našeg puta u čudnu zemlju Pešter prošetali smo do glavne sjeničke ulice. Sa jedne strane reka i lep gradski park a sa druge, šta drugo nego kafane i poslastičarnice. Na početku ove ulice nalazi se i Sebilj česma jedna od ukupno 5 na našim prostorima. Ona najpoznatija je naravno u Sarajevu a druga u Beogradu, treca u Zagrebu a od svih je najmladji Sebilj u Novom Pazaru.

U centru Sjenice je i lep trg pored koga se nalazi najpoznatija gradjevina u Sjenici Sultan Valide džamija na koju su stanovnici posebno ponosni. Ovu džamiju je prema predanju podigla majka Sultana Abdula Hamida kako bi umirila stanovništvo koje je, budući da se nalazilo na raskrsnici važnih puteva pljačkalo karavane i putnike. Kažu da je jedna od najlepših u Srbiji a njena kupola ima prečnik čak 15 metara.

Pešter

Pešterska visoravan

A onda smo krenuli ka Pešteru. Na oko 10 kilometara od Sjenice počinje jedan potpuno drugačiji svet u koji ćemo i sopstvenim nogama uskoro kročiti. Ogromna stada ovaca bele se u daljini. Kilometri i kilometri pašnjaka prostiru se do unedogled ispresecani zlatnim poljima i kamenim gromadama. Sabahudin nam je ispričao priču o Pešteru.

Najhladnije područje Srbije u kome je izmerena najniža temperatura ikada -38 stepeni, često zovu i srpskim Sibirom. Ovde su zime veoma duge a sneg se zadržava od novembra do maja.
Pešterska visoravan se prostire na jugozapadu Srbije izmedju Sjenice, Tutina i Novog Pazara na visini od oko 1200 metra . Preko 60 kvadratnih kilometara i više od 3 hiljade hektara neobičnog tla veoma bogatog tresetom i krečnjakom čini široko peštersko polje.

Pešter

Legende kažu da je nekada u ovim krajevima postojalo toliko sakralnih i kulturnih mesta da je celo područje nazvano i srpskim Tibetom. Postoje arheološki nalazi koji dokazuju prisustvo ljudi iz doba starih Slovena. Za Sjenicu pak kaže da je dobila ime po senu ili sijenu zbog bogatih pašnjaka koji je okružuju pa ponekad bude i tri žetve godišnje. A za Pešter da ta reč znači pećina kojih u ovom kraju ima u izobilju.

Stanovi i sjenički sir

Dok se vozimo kroz zeleni pejzaž koji sve više liči na prizor sa druge planete put nam prelaze stada ovaca i zalutale krave. Ovde nema ograda i medja već životinje slobodno prelaze od pašnjaka do pašnjaka. O njima se staraju čobani koji spavaju u katunima ili kako Sjeničani kažu stanovima. Stanovi su male drvene kolibe-kućice pokrivene slamom koje proviriju sa brežuljaka.

Stan

Oko njih se slobodno šepure veoma lepi konji. Pešter je veoma poznat po mlečnim proizvodima a posebno po sjeničkom siru, jagnjetini i dimljenoj govedini. U ovom kraju se godišnje proizvede 300-350 tona čuvenog ovčijeg sjeničkog sira. Tajna njegovog kvaliteta je u tradicionalnom načinu pripreme od sirovog ovčijeg mleka zbog čega ima izrazito belu boju i veoma jak i pikantan ukus.Tlo na Pešteru je bogato krečnjakom i retkim biljnim vrstama a životinje se hrane samo ispašom. 

Srpski Sibir

Sa prvim zrakom pešterskog vazduha shvatamo zašto ga zovu najhladnijim područjem Srbije. Nalazimo se na ivici pešterskog polja sa koga kećemo ka Trojanu, najvišem vrhu. Avgust je i iz Beograda nas je ispratilo  30 stepeni. Nalazimo se na visini od oko 1000 metara pa je temperatura čitavih 10-15 stepeni niža.

Pred nama je zadivljujući prizor beskrajnih pašnjaka i polja zlatno žute boje. Nad njim trepere niski sivi oblaci i izmaglica dok hladan vetar u naletima donosi prve kapi kiše…U daljini, samo slutimo granicu izmedju zemlje i neba jer je širina prostranstva tako velika da stvara varljivu sliku. Ovde se ljudi retko sreću pa naše prisustvo izaziva znatiželju stanovnika iz katuna kraj koga smo stali. Ljudi su željni razgovora, prilaze i pitaju nas  za zdravlje. Iako deluju pomalo zatvoreno veoma su dragi i srdačni.

Na ivici pustog polja iznenadjenje. Neki dovitljivi čobanin doneo je tu ni manje ni više nego-krevet! Može se lepo sesti i uživati u čarobnom pogledu kilometrima ukrug. Vetar nas šiba sa svih strana ali je osećaj jedinstven, dok krećemo ka kupastom zelenom brdu koje se uzdiže niotkuda.

Trojan

Trojan je najviši vrh Peštera, visok 1350 metara. Na njemu se po predanju nekada nalazio utvrdjeni grad. Koračamo kroz visoku travu u kojoj ponegde nagazimo na kosti životinja. Visoravan je nestvarno lepa ali i divlja i surova. Uspon je vertikalan i veoma opasan, tražimo stope onih ispred nas. Kiša prestaje i kao da nikad nije ni padala razvedrava se nebo nad nama. Pešter je nepredvidiv. Mogu se promeniti i 4 godišnja doba u samo jednom satu.

Iz travnate savane ulazimo u kamenjar veoma oštrih i strmih stena . Od širine i prostranstva u glavi se vrti a iz huka vetra šapuću glasovi…Pešter me podseća na zemlju gospodara prstenova. Kao da će svakog časa odnekud iskočiti neki vilenjak ili jos čudnije biće i povući me u ponor koji zjapi pod nama.

Sa zelene zaravni na vrhu Trojana puca pogled na svih 7 gora koje okružuju Pešter. Giljeva, Javor, Zlatar, Jadovnik, Ozren, Golija, Žilindar. Do njih se prostiru pašnjaci i brda na kojima se šarene krda krava i konja i bele stada ovaca. Prizor je pitom i nestvarno tih, tišina koja vlada nadjačava sve. Od lepote i mira koji sa svih strana zrači staju i misli i  vreme. Kao da se sama duša Pestera otvara i nudi putniku u znak dobrodošlice.

Legenda o aždaji

Sa Trojana polazimo ka izvoru Djurdjevica ili Djurdjevača.  Najstarija pešterska legenda kaže da je nekada ovde bilo jezero u kome je živela  troglava aždaja. Svake godine da bi umilostivili neman stanovnici su žrtvovali aždaji po jednu lepu devojku. Ali jednoga dana naidje tuda junak Djordje koji ubi aždaju i oslobodi ih strašnog zla.

Po predanju, sva sela na Pešteru dobila su svoja imena zahvaljujući ovoj legendi- na mestu gde se aždaja “braćaknula” nastalo je selo Braćak, tamo gde se “zaninala” nastade planina Ninaja, a izvor po Dordju dobi ime Djurdjevača… Muslimansko stanovništvo veruje, kao i u svim drugim sličnim pričama da je spasilac ipak bio Alija Djerzelez… Voda iz jezera je otekla, pa na Pešteru danas nema bunara niti drugih izvora osim ovog. Kažu da izvor nikada nije presušio, pa se narod vekovima oko njega okupljao na velikom djurdjevdanskom saboru. Bude to i prilika da  se mlade neveste šepure pred svetom okićene ponekad i sa 10 kilograma zlata.

Magija Peštera

Pešter je prepun reka ponornica koje ponegde izlaze na površinu. Dok hodamo, pod nogama često izbije voda zbog mekog i rastresitog tla. Predeo je prošaran kamenim krečnjakom i neobičnim bodljikavim biljkama sa divnim cvetovima. Na momente kada čovek ostane sam, izgubi pojam o vremenu i pravcu. Samo naslućuje kuda bi trebalo da krene. Može vam se učiniti i da hodate a ne odmičete i da vas na horizontu neko čeka…

Magija pešterskog polja je opipljiva. Zrači iz kamena, iz trave, iz vazduha i prosto uzima svakog pod svoje. Pešter je divan u ovo doba godine ali ima i svoje zakone. Opstaju samo najjači i najizdržljiviji. Zime su ovde veoma duge i hladne. Ipak, ljudi koji na njemu žive iako na prvi pogled preozbiljni, puni su duha i neke neobične blagosti. Gostoprimstvo je jedan od prvih i najvažnijih zakona na najvećoj balkanskoj visoravni, a drugi pomoć u nevolji…

Pešter, avgust 2018.

U nastavku -kako smo zaplovili meandrima reke Uvac….

UVAC ZELENO CARSTVO BELOGLAVOG SUPA