Sarajevo se smeje!
Posle dve godine ponovo sam u Sarajevu. Lutam njegovim ulicama, prelazim više puta zamišljenu granicu izmedju istoka i zapada. Svidja mi se ovaj grad, ovaj šeher. Nije ni zbog pita ni zbog ćevapa ni zbog jugonostalgije jer u Sarajevu nikad nisam ni bila u “ono” vreme.
Ljudi mi pokazuju put iako ih ništa ne pitam, zovu na kavu zbog sevdaha i meraka a najviše od svega zbog ćeifa!

Sebilj

Sebilj

Reče mi jedan momčić iz grupe koji je došao sam-plaši se da šeta unaokolo.Čega li se plaši, mislim u sebi, golubova ili kiše? Ili možda rahatluka, mutne Miljacke, osmeha i razgovora ispred dućana???
Ono što ja vidim u Sarajevu kaže mi da “Saraj’vo” izgleda još uvek jeste “gdje je nekad bilo”, daje mi nadu i poziva da opet dodjem. Il se mome srcu učinilo….

Miljacka Sarajevo

Miljacka Sarajevo

Bosna

Volim svitanja, ona me podsećaju da živim. Otvaram oči i vidim Jahorinu pritisnutu crnim oblacima. Nigde kao u Bosni nema takvih pejzaža iz kojih izbijaju tuga i lepota zajedno takvom silinom da može da zaboli. Možda to iz mene samo progovara onaj bosanski deo nasledjen od majke, a možda starim… Šta god da je Bosni se uvek radujem. Makar i na jedan dan. Sarajevo je tu, iza onog vrha što se kao slutnja nadvija nad uskim klancem tamo na istoku.

Svitanje

Svitanje

Samo sam jednom bila u Sarajevu, na kratko, takoreći nisam ni bila. Pojela porciju ćevapa i dve baklave  na Baščaršiji i pokisla do gole kože! Nešto je čudno tada bilo na toj čuvenoj čaršiji, nekako previše mraka, crnila i dugih brada.  Gde je taj grad pitala sam se, o kome već pola života slušam? Onaj iz pesama uz koje sam rasla, iz priča i filmova, iz čitanke i drugog dnevnika???

Bezistan

Bezistan

Sarajka devojka

Ime joj je Danijela. Sarajka, ljepota djevojka! Smeje se široko i glasno i baca varnice iz očiju. Nije prva Sarajka koju upoznajem, srela sam ih mnogo i sve su imale taj široki osmeh. I dok nam naziva dobro jutro, na sva tri jezika bosanske federacije shvatam da nisam uzalud došla. Ima još nešto u ovom gradu, stešnjenom kao u orahovoj ljusci izmedju čak 7 planina. Duša Sarajeva je tu. Samo se malo sakrila. Stara je i ranjena, ali prilično očvrsla i rešena da nastavi da se šegači i šenluči!

Sarajevo

Sarajevo

U novoj bosanskoj državi, kaže, svi zvanični natpisi su na 3 jezika. Tako na paklici cigareta na svakom od njih piše:
Hrvatski-pušenje ubija. Srpski-pušenje ubija. Bošnjački-pušenje ubija.Toliko o razlikama. Sarajevo se ipak smeje!
Sve što ću vam u ovoj priči ispričati o Sarajevu čula sam od nje. Po njenim instrukcijama obišla sam još jedan krug. Pa ako je ona lagala mene i ja lažem vas.

Alifakovac

Alifakovac

Alifakovac

Leva obala Miljacke ispod Trebevića. Nazvali su ga po legendarnom šejhu  Ali Ufaku  koji je sahranjen na alifakovačkom groblju, mada, ima i drugih verzija. Najstarija i najlepša sarajevska naselja su sva po tim brdima, kaskade šarenih kuća od zemlje do neba! Sokaci strmi, pa valja dobro hodati. A groblje na Alifakovcu nije slučajno tu, na njemu su pokopavane samo znamenite Sarajlije još od 15.veka, onako visoko, iznad svih.

Vijećnica

Vijećnica

Sa dve strane Šeher Ćehajine ćuprije gledaju se dva ljuta neprijatelja-Vijećnica i Inat kuća. Prva raskošna i gizdava, prava austrijska dama a druga skromna bosanska kuća čuvenog Benderije koji je moćnoj carevini pokazao šta znači bosanska tvrdoglavost. Ispred kuće i doslovno piše “bila sam na onoj strani ali predjoh vamo iz inata”. Kada je nova vlast odlučila da gradi novu gradsku vijećnicu za mesto je izabrana lokacija na desnoj obali Miljacke. Zbog toga je trebalo srušiti kuću i restoran starog Sarajlije Benderije. Pregovori su bili dugi, Benderija čvrst i uporan, pa kuća ciglu po ciglu predje na drugu obalu. Iz inata!

Inat kuća

Inat kuća

Bistrik

U Bistriku, da baš ne bude sve bistro, najstarija sarajevska pivara, a do nje franjevačka crkva. Niz Miljacku  dremaju stare austrijske kuće sa lepim balkonima i zabatima. A  medju njima ni manje ni više nego careva džamija, jedna od najlepših u Sarajevu. Sagradio je osnivač grada, čuveni Isa-beg Isaković koji je osnovao i Novi Pazar i Šabac. Malo je gradova u kojima se jedna do druge mogu naći crkva i džamija, turbe i vojna kasarna.

Sarajevska pivara

Sarajevska pivara

Kažu Sarajlije da se u franjevačkoj crkvi svetog Ante ponekad mogu zateći pripadnici svih veroispovesti. Prosto dodju i svako se pomoli u sebi i na svoj način. Ko ima neku muku ili tajnu želju, svrati do turbeta sedam braće u istom kraju. Istina, legende kažu da baš i nisu bila braća po krvi već više po delu jer je na tom mestu pokopano 7 ljudi nepravedno osudjenih.Veruje se da molitva ispred 7 mezara i skromni prilog jednake veličine svakom prozoru može pomoći. Prva reč koju molilac čuje nakon posete označiće sudbinu. Ako je pozitivna želja će se ispuniti.

Crkva Svetot Ante

Crkva Svetog Ante

Latinska ćuprija

Sunce se pomolilo iznad Trebevića taman toliko da u Miljacki zaplešu sarajevska zdanja. Zaduva katkad ledeni vetar i nanese žuto lišće dole kod latinske ćuprije. Iako joj je sudbina dodelila večnu slavu po jednom nemilom dogadjaju ćuprija je je dobila ime po Dubrovčanima, Latinima koji su živeli na levoj obali Miljacke. Jedan je od najstarijih i najlepših mostova u Sarajevu na kome zaljubljeni simbolično zaključavaju svoju ljubav.

Latinska ćuprija

Latinska ćuprija

U blizini mosta koji ima i dva oka, dva otvora iznad lukova, desilo se ono što će pomoći da ceo svet sazna za Sarajevo. Austrijski prestolonaslednik je stradao, svet je krenuo u krvavi rat, Gavrilo Princip optužen a most nazvan njegovim imenom. Ratovi su ovde izgleda obična stvar. Kao i mostovi na Miljacki. Ni kraće reke ni više mostova, ima ih na desetine a imena su im podjednako neobična. Od kozje ćuprije do Ajfelovog mosta koji je projektovao ni manje ni više nego Gistav Ajfel!

Principov most

Principov most

Jel Sarajvo gdje je nekad bilo?

Počinjem da osećam Sarajevo. Zagledam fasade i ljude, šarene tramvaje i bele minarete. U ulici  Zelenih beretki (mislim o simbolici)  Danijela pokazuje Bezistan Husrev bega iz 15.veka. Dok slušam priču o čoveku koji je u Sarajevu sagradio pola starog grada okrećem se i gledam ka Istočnom Sarajevu.

Bezistan

Bezistan

U jednom pogledu cela istorija i sve imperije koje su ovde bitisale.Srpska crkva na početku,  Osmanski bezistan na ćošku, zatim slede barok i impresionizam na carskim zgradama. Ulicu zatvara džamija a iznad nje na ulazu u sarajevsku kotlinu bela tabija, austrijska tvrdjava. U Sarajevu je sve uvezano i pomešano toliko da se nikada ne može i neće razmrsiti. A i kakva vajda od toga.

Multikulturalni čovek

Multikulturalni čovek

Ispred srpske crkve Kinez, na glavi mu oficirska šapka sa zvezdom petokrakom. Zamišljeno gleda u pravcu krsta….
U parku pored ulice Ferhadija spomenik multikulturalnom čoveku. Lepa skulptura nagog atlete koji stoji u dva kruga sa golubovima. Istu skulpturu umetnik je poklonio Australiji, Kini i Juznoafričkoj republici kao simbol društva bogatog različitostima kulturnim, etničkim i religijskim… Kažu da je bilo polemike oko nebrige i simbolike. Jel Saraj’vo gdje je nekad bilo?

Srpska crkva Sarajevo

Srpska crkva Sarajevo

Begova kula

Istok je na istoku zapad je na zapadu.
Samo staneš tu na sred ulice i udješ sa zapada na istok. Prosto. Ne mogu da se otmem utisku dok gledam sahat kulu, mislim na Valtera i Sarajevo kao da pre njega nije bilo ničega!  I nju je sagradio Husrev beg. Kula ima 76 stepenika a sat sa pozlaćenim kazaljkama  pokazuje  vreme po lunarnom kalendaru. Ponoć u Sarajevu je tačno u momentu zalaska sunca! Kada u toku islamskog meseca posta ramazana  sat na kuli otkuca 24 časa počinje iftar. Posle prvog otkucaja pale se svetiljke na Begovoj džamiji a sa bele tabije puca top koji označi kraj posta.

Istok i zapad

Istok i zapad

Baš čaršija

Sve je počelo od jednog hana koji je sagradio Isa beg Isaković. Pored hana su nikli dućani a za njima novi pa se čaršija toliko proširila da je u njoj u 16.veku bilo preko 12 hiljada različitih zanatskih radnji. Trgovci, sarači, kovači, kazandžije, karavanseraji, bezistani, hanovi…Tu su i džamije i hamami, medresa, biblioteka, česme i šedrvani…. Zato su je Turci i nazvali “baš” ili glavna čaršija. Nekoliko puta je gorela u požarima a jednom su hteli i da je namenski  ruše.Srećom da nisu!

Šadrvan

Šadrvan

Volim orijentalne čaršije. Volim miris jabuke i cimeta, kafe i nargila.Volim taj red i raspored u kome svako ima svoj dućan, tu gužvu i komešanje, to šuškanje i cenkanje, zagledanje i odmeravanje. Miriše mi na Istanbul i na hiljadu i jednu noć a ja Istanbul obožavam!

Bascarsija

Bascarsija

Prvi put mi se nije svidela. Nešto mi je kvarilo tu sliku malog Istanbula. Prenaglašeno je, nekako više turski nego u samoj Turskoj! Odlučujem da ćutim i da odagnam sećanja. Da biram izmedju prenaglašenosti i mirisa. Izmedju ljudi i predrasuda. Sarajevo me zove. Biram da se odazovem.

Begova džamija

Begova džamija

Sebilj

“Ovde se čovjeku čini da može dugo živjeti jer na hiljadu mjesta po Sarajevu teku česme”
Tako je čuveni pesnik pevao o Sarajevu a tako je i danas. Sebilj je mesto gde ima vode i gde sebiljdžija deli vodu žednima. Jer je najveći sevap umornog putnika napojiti. Sarajevski sebilj, jedini preostali u gradu postao je simbol grada i Baščaršije po kome se Sarajevo prepoznaje.

Sebilj

Sebilj

A ko se jednom napije vode sa Baščaršije...znate šta sledi! Napila sam se onog prvog puta taman toliko da se vratim u Sarajevo. I da ga pogledam drugim očima.
Danas su na trgu neki novi golubovi. Svi veliki , debeli, dobro uhranjeni i Bogami toliko lepi da ostadoh u čudu. Ne mogu da se nagledam tih ludih ptica kao ni Sarajeva. Tu nas je Danijela napustila ili prepustila onome što sledi. Sarajevu, meraku i sevdahu…

Golubovi

Golubovi

Ćeif

Ne možeš doći u Sarajevo a da ne zgrešiš. Da ne sedneš u aščinicu, da ne pojedeš 10 u pola s lukom. Da ne probaš zeljanicu, sirnicu, krompirušu i mesnicu začinjenu belim lukom i zalivenu jogurtom. Da ne poručiš još. Da ne nahraniš stomak, da ne nahraniš  oči i da ne  zakukaš kako si se prejeo!

Lokumi na Baščaršiji

Lokumi na Baščaršiji

Ne možeš doći u Sarajevo a da ne zasedneš u sećiju zastrtu ćilimom, da ne meračiš i razvlačiš! Da ne dospeš u fildžan i da ne kažeš …ja! Ne možeš! Ne možeš da ne zadješ u sve redom dućane, da se ne upitaš, da ne zadivaniš, da  ne pipneš i osetiš… Da ne kupiš. I da ne zasladiš lokumom. Ne možeš!

Kujundžiluk

Kujundžiluk

Sarajevo se smeje. Lutam njegovim ulicama, prelazim više puta zamišljenu granicu izmedju istoka i zapada. Nije mi ni zbog pita ni zbog ćevapa a ni zbog jugonostalgije. Ja u Sarajevu nisam nikad  ni bila u “ono” vreme. Više mi je zbog ljudi koji mi pokazuju put iako ih ništa ne pitam. Više mi je do kave i sevdaha i meraka a najviše od svega do ćeifa!.

Zlatna ulica

Zlatna ulica

Reče mi jedan momčić iz grupe koji je došao sam: plaši se da šeta unaokolo.Čega li se plaši mislim se u sebi, golubova ili kiše??? Ili možda rahatluka, mutne Miljacke, osmeha i razgovora ispred dućana???
Ono što ja vidim u Sarajevu daje mi nadu i poziva da opet dodjem. Il se mome srcu učinilo?…

Sarajevo Baščaršija

Sarajevo Baščaršija

Žuta tabija

Od Sebilja vodi jedna ulica, ime joj ne znam, pravo do žute tabije. Strma je i kaldrmisana ali nije duga. Uspinjem se korak po korak jer želim da vidim Sarajevo. Celo. Prati me sunce, pa izdišem  i ne vidim ništa od beline groblja pored koga prolazim.

Sarajevo na putu ka žutoj tabiji

Sarajevo na putu ka žutoj tabiji

Žuta tabija je tvrdjava, sagradili je Austrijanci još u ono doba. Danas sa nje puca top u doba Ramazana. I puca pogled. Od istoka do zapada i od severa do juga. Jahorina, Trebević, Ilidža, Miljacka i svi mostovi, sve crkve i sve džamije, svaki sokak i kuća.Celo Sarajevo u oku i duši, kao lek i kao pesma, kao sećanje i kao san. Svidja mi se ovaj grad, ovaj šeher! Gledam ga i mislim u sebi-”vidiš ovaj grad”…..ko se seti razumeće.

Sarajevo panorama

Sarajevo panorama

Opet me kiša uhvatila u Sarajevu! Baš tu, na vrhu, gde razmišljam o ratu, o opsadi, o Valteru, o ćevapima i tufahijama.Sići niz sarajevske ulice po kiši je ozbiljan poduhvat! Ali, spustih se nekako “sve gledaju’ć dole na drumove”, gde sam u dolasku spazila mesto sa imenom Ćeif ili Ćejf baš tu negde gde počinje kaldrma.

Sarajevo

Sarajevo

Gospodja

I dok meračim tako u Ćeifu sa pogledom na trg golubova mislim o Sarajevu. U Sarajevu imaju divne ulične lampe, sve jednake i sve zelene. U svakoj ulici i na svakom ćošku. Imaju i staru srpsku crkvu sa sve svodom od zvezdanog neba u kojoj smo se pomolili i zapalili sveće.Imaju i sinagogu i divnu katedralu Isusovog srca gde se na Božić okupljaju i jedni i drugi i treći. Bar tako kažu. Opraštam se od Sarajeva i žalim jer želim još da ostanem.

Sarajevo

Sarajevo

Stojimo ispred Vijećnice gde se krijemo od kiše. Dok čekamo da se svi okupe onaj momčić se unervozio pa kucnu po ramenu jednu gospodju. “Izvinite jeste li i vi iz naše gupe?” A ona mu, sa osmehom kaže:”ti si danas treća osoba koja me trpa u grupu sa Srbima a ja sam iz Hrvatske. A mi smo smrtni neprijatelji!”  Nasmeši se i on njoj i odgovori:” Svi smo mi  ista grupa! Hajte gospodjo s nama, divno ćemo se provesti!”

Sarajevo, novembar 2019.