Na desnoj obali Morave iznad starog železničkog mosta u Ovčar banji, počinje šumska staza koja vodi ka vrhu Ovčara. Ovčar je visoka planina, šumovita i kamenita sa strmim padinama koje se spuštaju ka Moravi. Na Moravi je jesen, poslednji dani oktobra. Klisura je dobila novo lice potpuno drugačije od onog koje pamtimo iz naše posete u maju kada je sve bilo zeleno. Oktobar je pravo vreme za uspon od skoro hiljadu metara kroz šumu obojenu čarobnim jesenjim bojama.

Ovčar banja

Šumske staze

Ukupna dužina  pešačkih staza  na Ovčaru je 90 kilometara. Iako ih ima mnogo i iz različitih pravaca mala je verovatnoća da ćete se izgubiti ako se držite planinarskih znakova jer su sve staze jasno obeležene putokazima i strelicama. Od podnožja do vrha Ovčara ima oko 6  kilometara a na svakoj raskrsnici postoje putokazi sa oznakama na kojoj koti i visini se nalazite i koliko je još kilometara ostalo do vrha.

Označeni su svi mogući pravci kretanja i udaljenost od Ovčar banje i manastira na planini. Staza kojom smo krenuli je širok kolski put koji vijuga preko kamenitih useka i potoka. Pod nogama šušti opalo lišće  dok se izmedju krošnji drveća ponegde otvara pogled na Ovčar banju i na stenovite padine Kablara sa druge strane reke. Ovčarske šume su guste, sa skrivenim pećinama i jarugama kroz koje se probijaju planinski potoci. Tlo je obraslo hrastom, cerom, javorom, jasenom, klenom, lipama ponegde i četinarima a planina je puna izvora.

Manastir Svete Trojice

Već posle dva kilometra laganog uspona ulazimo u atar sela Dučalovici u kome se na proplanku  iznad šume smestio manastir Svete Trojice. Na padini ispod manastira nalazimo izvor vode na kome je sagradjena kamena česma. Odavde izbijamo i na asfaltni put koji vodi do kapije. Manastir Svete trojice je jedan od najlepših u klisuri. Divna kamena crkva usred širokog zelenog dvorišta okružena je  visokim borovima. Sagradjena je u 16. veku i od tada više puta rušena i obnavljana.  Stradala je i od vode i nemačkih bombi u drugom svetskom ratu. U porti se nalazi stara srpka kuća i lep  konak koji su okruženi cvećem i negovanim travnjakom.  Iza manastira se zelene bašte i zasadi kupina. Ispred crkve se pruža i lep pogled na Kablar a mir i tišina šume je okružuju sa svih strana.

Manastir Svete Trojice

Grebenom do vrha

Odavde počinje oštar uspon kroz voćnjak a zatim uz padinu obraslu kržljavim drvećem i niskim šibljem  a teren postaje kamenit. Krećemo se kozjom stazom s kamena na kamen i izlazimo na planinsku livadu na visini od oko 600 metara. Ovde prikupljamo snagu za najteži deo puta zastrašujućim grebenom od krupnog kamenja, šiblja i trnja. Greben je dug oko 2 kilometra i sve vreme staza vodi obodom sa koga se otvaraju lepi pejzaži zelenih planina oko nas. Kretanje je bukvalno s kamena na kamen i traži opreznost, čvrst korak i dobru kondiciju.

Vrh Ovčara

Spustom sa grebena kroz gustu bukovu šumu  stižemo do poslednje etape puta od koje do vrha ostaje još samo 2 kilometra. Poslednji kilometri su i najteži, umor nas sustiže ali nastavljamo u istom ritmu do vidikovca na jednom od tri vrha na oko 900 metara visine. Pogled zlata vredan na klisuru, Dragačevo i brda koja ga okružuju i na Moravu koja izdaleka vijuga ka mestu gde ulazi u tesnac izmedju Ovčara i Kablara.

Na najvišem vrhu Ovčara visine 986 metara nalazi se televizijska antena i predajnik Radio televizije Srbije. Prostor oko njega je ogradjen i pristup bez dozvole nije moguć pa nam kapiju otvaraju ljubazni radnici zaposleni na releju. Širokim travnatim putem izlazimo na mesto odakle više nema ni staze ni puta. Sa ivice ponora  puca pogled na celo Pomoravlje i Šumadiju, planinu Jelicu, grad Čačak, klisuru,  jezero Medjuvršje i meandre Morave!!! 

Prvi momenat je zastrašujući, kao kad zakoračite u prazan prostor  bez oslonca a onda shvatite da ste na bezbednom. Na brežuljcima izniklim iz zaravni, na klupama i travi uživamo u divnom prizoru ne znajući u kom smeru najpre da pogledamo. Ispod nas su  široka čačanska kotlina i  reka sa uklještenim meandrima. Prizor koji oduzima dah čak i po danu u kome vidljivost nije tako dobra. Sa druge strane reke gleda nas Kablar a dva rukavca jezera kao gorske oči svetlucaju u dubini. U daljini tepere u izmaglici obrisi grada Čačka.

Pogled sa vrha Ovčara

Utisci sa vrha

Kada krenete na ovakav uspon puni ste elana. Negde oko sredine polako posustajete  i stiže vas umora, a na kraju želite samo da se dokopate vrha i da se zaustavite. Ali, ne postoji bolja nagrada niti zamena za onaj osećaj vrtoglavog uspeha i radosti koji zavlada u srcu putnika avanturiste  kada stigne na vrh planine.  Pogled od milion dolara sa vrha Ovčara  zbog koga je vredelo preći kilometre. Sa ovakvih vrhova svet se gleda širom otvorenih očiju .Svi napori se zaboravljaju i zamenjuje ih osećaj zadovoljstva i ličnog trijumfa svakog od učesnika. 

Na vrhu se razmene lepi utisci, naprave divne slike , pojedu se sendviči iz ranca a popije se i poneka rakija. Odmore se i noge i telo a oči i duša se ispune lepotom, divljenjem i poštovanjem pred veličanstvenom snagom prirode kojom stvara ovakva mesta. Za uspon kao što je ovaj na Ovčar ne morate biti  planinar niti posedovati neku vrhunsku formu. Dovoljno je da volite prirodu, da imate malo istraživačkog i avanturističkog duha i da volite da pešačite. Uživaćete u divnim bojama jeseni u šumii  nadisati se čistog planinskog vazduha. Napićete se vode sa izvora, nagledati prelepih pejzaža i naučiti ponešto o srpskoj duhovnosti i istoriji.

Pogled sa vrha Ovčara

Spust kroz ovčarsku šumu

Spust sa Ovčara traje malo duže nego uspon iako je lakši.  Vraćamo se malo zaobilaznim stazama kroz guste šume u kojima srećemo još veće avanturiste.Vozači  malih terenskih dzipova probijaju se kroz gusto šumsko rastinje! 

Šuma na Ovčaru

Šuma je u jesen obojena najlepšim bojama, žuta i crvena boja lišća stvaraju romantične prizore.  Krećemo se ka belom zdanju koje se nazire kroz krošnje i već  izlazimo na čistinu usred koje nas dočekuje prizor kao iz bajke. Beli manastir Sretenje okružen crvenim krovovima konaka i zgrada sa moćnim stenama Kablara u pozadini!!! Slika je tako upečatljiva da vas prosto ukopa na mestu i ostavlja bez reči.

Manastir Sretenje

Manastir Sretenje

Manastir se nalazi na 800 m visine.  Okružen je zidom u divnom dvorištu sa tepihom zelene trave i slapovima cveća kao da je spušten na ovo mesto pravo sa neba. Prema legendi sa vrha Ovčara je bačena kruna i na mestu gde je pala sagradjena je crkva. Manastir ima bogatu riznicu a lepe freske na zidovima nastale su u 19.veku.

Konak manastira Sretenje

U ovom divnom zdanju provodimo vreme u razgovoru sa monahinjama i uživamo u pogledu na crkvu i na slikovite konake sa balkonima okićenim cvećem. Monahinje prave čajeve i meleme, kapi i eliksire od planinskog bilja …

Manastir Preobraženje

Iz Sretenja se polako spuštamo još dva kilometra i izlazimo na širok put sa koga se ponovo otvara vidik na klisuru i  na reku Moravu.  Još jedan manastir dočekuje nas na brežuljku iznad Ovčar banje. Manastir Preobraženje sazidan je u 16. veku na levoj obali   Morave ali je u vreme izgradnje pruge   Čačak -Višegrad 1910. godine srušen.

Preobraženje

Novi manastir sagradjen je  na desnoj obali, na   mestu sa divnim pogledom na banju i na reku. Manastir je  poznat je po tome što monasi u njemu žive po jerusalimskom tipiku kao i monasi u Hilandaru. Nema parohiju niti imovinu već živi samo  od molitve po amanetu Vladike Nikolaja. Palimo sveće u crkvi i spuštamo se ka visećem mostu da još malo uživamo u pogledu na najveću srpsku reku u bojama jeseni. Ponovo čarolija moravskog predvečerja boji u sedef mirne vode Morave. Rekom  plovi opalo lišće jarko crvene boje.

Sa prvim zvucima noći koja dolazi, opraštamo se sa senkama mostova  i žurimo na poslednje zadovoljstvo ovog divnog dana. Čeka nas kupanje u termalnom bazenu hotela Kablar. Posle predjenih 12 kilometara kroz šumu, preko kamenja , potoka i strmih grebena izležavanje u vodi od 38 stepeni dok ispijamo toplu kafu pod romatničnim svetiljkama, pravi je blagoslov i najlepši moguci završetak ovog uzbudljivog dana.

Ovcarsko kablarska klisura, oktobar 2017.

 pročitajte još SKRIVENA SRBIJA-OVČARSKO-KABLARSKA KLISURA 1.deo