U Smederevo, staru srpsku prestonicu iz turskog doba stigli smo iz Beograda, vrelim smederevskim drumom u julu 2018. Olgica nam je pričala priču o vinčanskoj kulturi i zaboravljenom prastarom  svetu tu na obali Dunava. U srcu Podunavlja dočekala nas je jedna tvrdjava, dve reke, dva grada i jedno jezero ni manje više nego srebrno! Bio je to čaroban dan ispunjen iznenadjenjima i čudima!  Znate li da Smederevac nije samo čovek iz Smedereva nego i najpoznatiji i najcenjeniji proizvod medju srpskim domaćicama? I da  Smederevka nije samo žena iz Smedereva već najstarije vino smederevskog kraja?

Smederevska tvrdjava

A despotica Irina možda i nije bila tako zla kao što narod priča… Biti žena u Srbiji u srednjem veku pa još i obrazovana imalo je svoju cenu. Izgleda da je živela više stotina godina kad se svaki drugi utvrdjeni grad iz starih vremena zove njenim imenom! Smederevskom tvrdjavom i danas promiču duhovi srpskih graditelja pod budnim okom lepe i proklete Jerine. A tamo u daljini ispod polja zrelog žita marširaju rimske legije…

Smederevska tvrdjava

Smederevo

Kažu da su u prastara vremena guste hrastove šume prekrivale ceo smederevski kraj pa otuda od pogleda na drevo ili drvo nastade i naziv Smederevo. U srednjem veku postojalo je i muško ime Smender a naziv se vezuje i za madjarski izgovor imena Svetog Andreja. Prema nekim antičkim spisima ovde je u rimsko doba postojalo naselje Mons Aureus ili zlatno brdo a prema nekim drugim teorijama poreklo imena seže i u doba Hazara. Na mapi Srbije Smederevo dobija na značaju krajem 14.i pocetkom 15.veka. Kada je 1427. godine Beograd ustupljen Austrougarima za novu prestonicu izabrano je naselje na obali Dunava koje će izgradnjom malog i velikog grada smederevske tvrdjave prerasti u grad Smederevo.

Tvrdjava mali grad

Smederevom su gospodarili  i Austrougari i Turci a smederevska tvrdjava je za vreme turske vladavine dogradjivana i ojačavana. Za vreme Prvog srpskog ustanka u Smederevu je otvorena i prva osnovna škola a tu je osnovan i Praviteljstvujušći sovjet na čelu sa Dositejem Obradovićem pa je Smederevo još jednom, poslednji put postalo srpska prestonica. Najveću tragediju grad je doživeo 1941.godine pod nemačkom okupacijom, kada je ekspolodirala municija skladištena u tvrdjavi. Tada je poginulo preko 3000 ljudi a veći deo grada je razrušen.

Smederevo

Smederevac i Smederevka

Ako biste slučajnog prolaznika u Smederevu pitali koji je najpoznatiji smederevski brend šta mislite koji bi odgovor bio? Smederevka, čuveno vino podunavskog regiona? Smederevska jesen, manifestacija posvećena groždju i vinu? Istina je da je Smederevka jedno od najstarijih srpskih vina i omiljen gost na srpskim trpezama.Proizvodi se od istoimene vrste groždja iz smederevskog vinogorja. Groždje je žuto zelenkastih plodova i ima kiselkast ukus pa je ovo vino idealno u kombinaciji sa mineralnom vodom za tzv špricer.

Smederevo

Iz tradicije vinarstva i vinograda razvila se još u 19.veku  Smederevska jesen manifestacija koja se održava svakog septembra. Na njoj se okupljaju proizvodjači vina i drugih poljoprivrednih proizvoda a u novije vreme sastavni deo su i kulturni programi u tvrdjavi. Ipak odgovor na pitanje o najpoznatijem smederevskom proizvodu je veoma praktičan i svrsishodan. Šporet smederevac!!! Gotovo da nema srpske kuće i domaćice koja ga nije koristila. Ostao je i posle celog jednog veka neprikosnoven i nezamenljiv uprkos konkurenciji. Sinonim za topli dom i miris vrućeg hleba koji nas vraća u dane bakine kuhinje pravi se u Smederevu.

Smederevska tvrdjava

Tvrdjava

Smederevsku tvrdjavu je podigao srpski despot Djuradj Brankovic na ušću reke Jezave u Dunav oko  1430.godine. Gradjena je po uzoru na bedeme Carigrada da bude večna i neosvojiva! Sa dve strane okružena rekama a sa treće vodenim šancem jedinstvena je u srpskoj srednjevekovnoj arhitekturi. Na prostoru od preko 10 hektara okruženom sa 25 kula nastao je Smederevo grad jedna od najvećih sredjevekovnih tvrdjava u Evropi. I danas posle više od 500 godina pogled na smederevske bedeme i kule izaziva strah i nevericu u oku putnika namernika. Zidine nagrižene malo vremenom a mnogo više nebrigom i nemarom naslednika odolevaju vetrovima sa Dunava…

Tvrdjava

U parku koji okružuje mali grad  pored šanca ispunjenog zelenom vodom otkrio nam je naš domaćin, kustos smederevske tvrdjave prvu tajnu poslednjeg bastiona srpske srednjevekovne države. Na krstastoj kuli izveden je natpis od opeke na kome piše da je tvrdjava podignuta 6938. godine!!! Ovaj natpis je jedinstven i veoma redak primer starog srpskog i vizantijskog kalendara koji je u Srbiji bio u upotrebi sve do 19.veka. Po njemu se vreme računalo od postanka sveta a godina je počinjala u aprilu. Delila se samo na leto i zimu od Mitrovdana do Djurdjevdana….

Kula

Prokleta Jerina

Oko gradnje Smedereva-grada isplelo je narodno predanje na stotine legendi i ispevalo na stotine pesama. Čuvena je epska narodna o Starini Novaku koji se odmeće u hajduke nakon argatovanja od tri godine dana “gde ne steče pare ni dinara nit zasluži na noge opanke u državi Jerine proklete !!!!!” Priča se da je tvrdjava gradjena takvom brzinom da su graditelji često padali od iznemoglosti i gladi. Zato je u narodnom pamćenju najdublji trag ostavila ona-Irina Kantakuzin, despotica veštica kojoj su pripisane zasluge za sve nevolje i zla koje je narod trpeo.

Smederevska tvrdjava

Bila je druga žena despota Djurdja Smederevca , Grkinja , tudjinka, pa samim tim i daleka srpskom narodu. Nije retkost u srpskoj kao ni u drugim svetskim istorijama da se za sve poraze, grehe i stradanja okrivi jedna žena. Govorilo se da je izgradnja grada samo njen hir, da noću u postelji proždire mlade momke a zorom im odseca glave. Da je u tvrdjavi zakopala silna blaga i da pod njenim nogama sagori trava na mestu gde je stala. Istina ili ne tek za manje od 2 godine zablistaše gorostasne kule i neprobojne zidine a u Smederevo poče da se sliva reka sveta. Grci i Dubrovčani, Venecijanci duždi i despoti , gospe i služinčad… Bogatstvo despota Djurdja nadaleko se čulo a zao glas o njegovoj nevesti odveo je pravo u  legendu. U njoj je sva naredna pokoljenja znaju kao Jerinu omraženu i prokletu.

Smederevska tvrdjava mali grad

Smederevo grad

Smederevska tvrdjava je 3 puta odolevala napadima Turaka. Prvi put je 1439. godine glad branioce primorala na predaju. Drugi put je odbijen napad Mehmeda Fatiha, osvajača Carigrada 1453. godine, a treći put još jedan napad Turaka 1456. godine.Carigrad je pao ali Smederevo nije sve do 1459. godine i dolaska turskih topova. Tvrdjava koja je gradjena isključivo za odbranu od napada hladnim oružjem sve do tada je bila neosvojiva. Turci su napustili Smederevo tek  4 veka kasnije.

Smederevska tvrdjava

U vrelini julskog dana dok se uspinjemo ka donžon kuli kao da odjekuje bat koraka i šušte despotske haljine. Naslućujemo romor molitve iz temelja nekadašnje crkve i osećamo prisustvo duhova graditelja izmorenih kulukom. Koliko li je samo sirotinjske krvi i znoja ugradjeno u ove zidove???

Smederevska tvrdjava

Ispod kamenih lukova  raste trava a u rupama u zidovima gnezde se golubovi. A gore sa najvišeg zida gde nemo stražare četiri kolosalna prozora razumeli smo zašto je despot za svoj novi grad odabrao baš ovo mesto. Legenda  kaže da je usnio san u kome mu je tajanstveni glas rekao gde da sagradi grad. Bio je ovo ne samo despotov dvor već i poslednji bastion odbrane od Turaka, oličenje i slave i propasti srpske države. U pogled kroz prozore smederevske tvrdjave stala je sva snaga i lepota najmoćnije evropske reke! A  Smederevo, tiha srpska varoš  na obali Dunava zvala nas je iza zidina.

Smederevo tvrdjava

Šetnja

Ulice grada Smedereva koji danas broji preko 70 hiljada stanovnika, tihe su i prazne u vreli julski podnevni sat. Na trgu u centru grada dočekao nas je venac od cveća ispred crkve Svetog Djordja. Crkva je podignuta 1856. godine i zajedno sa zgradom opštinskog doma i zgradom suda uokviruje centralni gradski trg u Smederevu. Jedan je od najvećih hramova  u Srbiji izgradjenih u 19.veku sa izutetno vrednim kompozicijama prenosa moštiju svetog Luke u Smederevo i Besede na gori.

Smederevo

Zgrada okružnog suda podignuta je u 19.veku i predstavlja dobro od izuzetnog kulturnog značaja. Tu je i spomenik palim borcima i fontana ali ipak posebno mesto u srcu Smederevaca zauzima verovali ili ne jedan dud! Star je preko 300 godina i omiljeno je mesto sastanaka. Pod tim dudom je 1804.godine Karadjordje primio ključeve grada od turskog dizdara Muharema Guše a Turke u ladjama bez oružja otpatio niz Dunav ka Vidinu….

Smederevo

Nas su iz Smedereva ispratile senke despota Djurdja i proklete Jerine i pratiile nas celim putem kroz ravno Podunavlje. U vrelini julskog dana treperila su beskrajna polja zrelog žita, livade i njive . Gornja Mezija nekada žitnica moćnog rimskog carstva otvarala nam je svoja vrata. I odjednom smo zakoračili nazad kroz vekove iz vremena srpskih težaka u vreme rimskih legionara! Viminacijum-samo još jedno tajanstveno i čudno ime iz školskih knjiga ili prividjenje koje stvara letnja vrelina? Istina je. Tu, gde sada stražare kolosalni silosi žita ispod livada i njiva nekada se nalazio jedan rimski grad sa skoro 50 hiljada stanovnika, ulicama, trgovima, hramovima, termama i amfiteatrima….

U nastavku-Viminacijum putevima rimskih legionara