U estonsku prestonicu Talin uplovili smo brodom Silia Europa u smiraj toplog junskog dana. Noć u Skandinaviji tada skoro i da ne postoji pa možete satima uživati u spektru boja na severnom nebu. Na desetine brodova lagano klizi kristalnom površinom mora iz koje vas gledaju tornjevi i kule starog grada. Talin, obasjan suncem  na zalasku izgleda kao čarobni grad….

Za Talin smo imali samo jedan dan. Za ono što smo u njemu videli i više nego premalo da se uživa u magiji kojom zrači ovaj grad. Ali su šetnja njegovim kaldrmisanim  ulicama izmedju kitnjastih zdanja veselih boja i pogled na njegove tornjeve sa brda Tompeja ostavili samo jedan utisak-moramo se što pre ovde vratiti!!!  

Talin

Moje putovanje u Talin bilo je čarobno iz više razloga. Prvi je sto je to bio deo i mog prvog odlaska u Finsku u grad Tampere na jugu zemlje. Iako se u početku nismo nimalo dopali jedno drugom Tampere me na kraju nekako osvojio kao i ja njega.
Drugi razlog je što su  u to doba počele bele noci kojima sam bila potpuno opčinjena. A treći što smo na putu do Talina neplanirano zavirili i u Helsinki doduše na kratko ali dovoljno slatko da sad i tamo moramo ponovo. I još jedan, putovanje brodom od Helsinkija do Talina magija baltičke noći pretvorila je u avanturu za pamćenje! Ali da krenemo redom,  iz Tamperea, sa stanice Ratina u centru grada.

Finski pejzaži

Od Tamperea do Helsinkija ima 180 kilometara. Gradovi su povezani avio linijama, vozovima i autobusima svih 24 časa. Vožnja odličnim autoputem traje oko 2 i po sata. Iako smo nas dvoje bili jedini putnici na putu za Talin agencija u kojoj smo rezervisali ovo putovanje poslala je ceo autobus! Tako smo u oba smera imali privatan transfer do Helsinkija i dogovarali se sa vozačem oko zaustavljanja i svega ostalog. Inače paket je uključivao osim transfera brodske karte na liniji Helsinki Talin i nazad, noćenje u kabini na brodu i posetu Talinu narednog dana. Cena 40 eur po osobi! Ako je i u Finskoj jeftino je!

Na putu za Helsinki

Put kroz Finsku je put kroz nepregledne četinarske šume livade i pašnjake. Početak je leta pa je sve sveže zeleno i bujno. Tu i tamo iskrsne iz opšteg zelenila po neko jezero. Naselja pored puta skoro i da nema osim retkih drvenih kuća sve do grada Hamelina koji je i jedini.

Ovde vam se ako pažljivo pratite ivicu šume može dogoditi da kroz zaštitnu ogradu ugledate njušku nekog losa!  Iako je sve zeleno i obasjano suncem pejzaž ipak nekako izaziva osećaj usamljenosti i sete…velike udaljenosti, velika zemlja ali retko naseljena.
A onda taman kad vas monotonija uhvati u daljini se zabele avioni koji sleću i poleću sa aerodroma Vanta. Beskrajna postrojenja fabrika pored puta najavljuju veliki grad. Ulazimo u Helsinki glavni grad Finske.

Finski Parlament

Helsinki

Prva predgradja grada podsećaju malo na istočnoevropske gradove. Bulevari su široki , drvoredi brojni i zeleni a saobraćaj prilično gust. Prolazimo pored finskog Parlamenta, gradjevine od crvenog granita ukrašene korintskim stubovima. Na zelenom travnjaku tipična finska slika-mladi i stari uživaju u prvim letnjim danima. Nižu se zdanja raskošnih fasada ukrašenih figurama i bojama sve do centra grada. Ponegde blješte moderne staklene poslovne zgrade ali visina ne prelazi desetak spratova.

Helsinki

Helsinki je grad sa tri strane okružen Baltickim morem. Ima nekoliko luka a u sastavu grada je i nekoliko ostrva. Veruje se da je grad dobio ime po reci Helsinga što je švedski naziv za današnju reku Vanta. Grad je osnovao 1550 godine švedski kralj Gustav. Sve do 19.veka Helsinki je bio veoma malo naselje sa svega 11.000 stanovnika.

Helsinki

Nakon pada pod rusku vlast  zbog straha od prevelike blizine dotadašnje prestonice Turku ruskim granicama Helsinki postaje glavni grad Finske 1812. godine. Od tada počinje ubrzan razvoj grada koji uskoro postaje privredno, saobraćajno i kulturno središte a broj stanovnika se danas procenjuje na nešto više od 1 miliona. Helsinki je jedan od pet najvećih skandinavskih gradova i najsevernije urbano područje sa preko milion stanovnika.

Bad bad boy

Do ukrcavanja na brod za Talin imali smo nesto više od tri sata. Trebalo nam je samo dva minuta da se pogledamo i odluka je pala-pravac centar grada.

U helsinškoj luci dočekalo nas je interesantno iznenadjenje. Na trgu ispred putničkog terminala narandžasta statua visoka oko 10 metara. Prikazuje mladića neobičnog izraza lica usred jedne svakodnevne ne baš umetničke radnje kojom zaliva travnjak.  Ime ove skulpture je Bad bad boy i delo je finskog umetnika Tomija Toije. Umetnost je umetnost i iako na prvi pogled deluje degutantno ne ostaje neprimećena pa čak postaje i simpatična.

Bad Bad boy

Helsinška zapadna luka je ogromna a široki zaliv otvara pogled na skoro ceo grad . U luci je i jedna od najviših zgrada u gradu hotel Clarion  čuven po tome što u njemu odsedaju poznata imena iz sveta politike i show biznisa. Dve staklene kule visoke 78 metara povezane su mostom. Hotel je otvoren u oktobru 2016. ima 16 spratova i 425 soba. Pored šetališta se ljuljuškaju barke-barovi sa neizbežnim saunama ispred kojih uživaju gosti sa časama šampanjca u rukama.

Helsinki west port

Razglednica iz Helsinkija

Iz luke se bilo kojom od ulica može stići do centra grada pešice za manje od 30 minuta. Ulice u gradu su veoma široke, arhitektura veoma zanimljiva-mešavina švedske i moderne sa primesama finske. Fasade su veoma raskošne, veselih boja  i sa neobičnim ukrasima.Grad je zasadjen drvoredima i brojnim parkovima . Saobraćaj u gradu je veoma dobro organizovan -tramvajske, autobuske i jedna metro linija. Uprkos milionskom broju stanovnika gužvi nema ni previše buke sve nekako klizi i njiše se u laganom ritmu.

Helsinki

Glavna trgovačka ulica Aleksander katu je u srcu grada. Na trgu Senata nalazi se i bela  Luteranska katedrala jedan od sumbola Helsinkija a nedaleko od nje i ruska Uspenska crkva.  U našoj kratkoj šetnji do ovog trga samo smo udahnuli delić helsinškog vazduha koji miriše na moderno i tradicionalno u isto vreme.

Clarion

Nismo imali vremena da odemo do Suomenline najstarije finske tvrdjave niti da zavirimo u neku od dizajnerskih kuća kojima je grad bukvalno preplavljen. Helsinki je 2012. proglašen svetskom prestonicom dizajna . I pošto je ovo priča o jednom drugom gradu ostavili smo Helsinki tužnih lica i zagolicane mašte jer smo žurili na brod za Talin.

Ipak pre ukrcavanja uradili smo najbolje što smo mogli. Na poslednjem spratu već spomenutog hotela Clarion nalazi se sky bar. Prolazeći pored njega u povratku nije bilo šanse da ne udjemo u stakleni lift koji nas je vrtoglavom brzinom odneo na mesto sa spektakularnim pogledom na ceo Helsinki. Pod nogama nam se talasalo Baltičko more sa desetinama malih i velikih ostrva oko helsinške luke. Tamo na doku već nas je  čekao  brod koji će nas povesti u Talin.

Helsinki

Brod za Talin

Talin je udaljen od Helsinkija 80 kilometara. Plovidba preko finskog zaliva traje oko 2 sata. U vreme kada je Estonija još pripadala SSSR-u bila su veoma popularna putovanja iz Finske u Talin iz čisto ekonomskih razloga. Pošto su Finci poznati po svojoj sklonosti alkoholu bilo je daleko jeftinije skoknuti u Talin i snabdeti se po mnogo nižim cenama. Situacija je danas nešto drugačija jer Talin više nije tako jeftin kao što je bio ali brodovi su i dalje puni.


Brod na koji smo se ukrcali ima 12 spratova -5 u potpalublju i još 7 iznad vode. Na 9 i 10 spratu su putničke kabine a na 11 i 12. otvorene palube. Izlazak na najvišu palubu broda Silja Europa još jednom me podsetio na lepi grad iz koga smo upravo isplovljavali.

Helsinki -elegantna finska prestonica beleo se kilometrima ukrug. Praćeni jatima galebova zaplovili smo izmedju zelenih ostrvaca rasutih po zalivu. Baltičko more nije tirkizno plave boje kao mediteranska mora ali je ipak more. Iako je temperatura tog dana bila skoro 30 stepeni hladni naleti vetra podsecaju nas da ipak nismo na Mediteranu. Finskim zalivom teče Golfska struja pa Baltik ovde nije tako hladan čak ni zimi.

Dok ispijamo svoju prvu kafu na našoj plovećoj tvrdjavi posmatram lica putnika oko sebe. Ima ih svih generacija od celih porodica sa decom do zaljubljenih parova i jednog i drugog pola. Svima je zajedničko jedno-osmeh na licu! Sunce se lenjo kretalo  ka zapadu kao da ne zeli nikad da zadje sto je bilo skoro tačno. A onda nas je zvuk brodske sirene pozvao da čujemo da se u 8 sati otvaraju kapije 7. i 8. sprata. Magija na Baltiku je upravo mogla da počne!

Balticko more

Silja Europa

Čitav 7. sprat ovog broda izgleda kao neki moderan shoping mall u nekom gradu. U njemu se možete kretati iz jedne u drugu prodavnicu u kojima ćete naći sve moguće proizvode. Duty free zona krcata sličnim proizvodima kao i svaka druga te vrste u svetu najviše prostora je ustupila alkoholu.  
Brod Silja Europa je estonski brod pa su tu i neki zanimljivi estonski proizvodi. Suveniri, čokolade sa slikama  Talina , estonske cigarete i slatkiši. Ipak najviše posetilaca iz free shopa izlazi ne sa jednom ili dve boce  vec sa čitavim paketima alkoholnih pića!   Osim shoping zone na ovim spratovima su veoma lepi restorani i barovi, wellnes zona sa bazenom  i finskom saunom kao i nekoliko noćnih klubova.

Na brodu za Talin restoran

Restorani rade po principu a la card ali je ipak najposećeniji i najveći restoran koji zauzima dobar deo palube sa all inclisive uslugom. Platite 35 eura i možete u njemu provesti 3 sata  uživajući u kompletnoj ponudi koja uključuje sva jela i pića u neograničenim količinama. Tu su na jednom mestu haringe, lososi i bakalari iz Baltičkog mora, kavijari, skoljke i rakovi, svinjetina u slatkom sosu i piletina u umaku od koprive…. ima i finskih i estonskih jela a o ovim drugim ponešto se može i naučiti iz ilustrovane brošure na stolu.

Luka Talin

Romantika

Ovaj restoran se pokazao kao odličan izbor ne samo zbog raznovrsnosti hrane i napitaka već i zbog fantastičnog ambijenta u kome smo proveli veče. Sa tri strane zidovi ovog restorana su od polukružnog stakla koje se od tavanice  spušta ka palubi… Pod prigušenim svetlima i uz zvuke neke setne evergreen melodije brod nečujno  uplovljava u luku Talin. Sunce se već opasno približava moru i celo nebo na zapadu gori narandžastom bojom. 

Na desetine brodova klizi zalivom čijim se širokim lukom protežu zidine starog grada. Iznad njih  prastare kule i tornjevi crkava trepere u igri  vode i svetlosti zalazećeg sunca. Talin, grad star 9 vekova odjednom ispuni čitav vidik i na trenutak pomislite da sanjate. Ali čarolija traje još dugo jer sunce ovde zalazi tek oko ponoći

Luka Talin

Bela noć

Letnja noć na Baltiku je veoma  svetla i tiha. Smrači se tek toliko da na nebu zatreperi poneka zvezda. Boje na nebu su čarobne ,Talin mami sa obale dok hladan vetar fijuče oko broda i podseća da smo na severu sveta…Ali noć je tek počela. Iskrcaćemo se tek kad svane jer takva su pravila. Izlazimo po ko zna koji put na najvišu palubu broda da uživamo u jedinstvenom prizoru-na istoku pun mesec a na zapadu čitavo more gori crvenom bojom duž finskog zaliva. Teško je odoleti magiji belih noći na severu-ta polutama u kojoj sve poprima  mističan oblik kao u snu budi romantika u čoveku i tera na ludosti….

Ponoć na Baltiku

Na brodovima u talinskoj luci pale se svetla noćnih klubova ka kojima kreću veseli putnici … Kružimo od jednog do drugog bara u kojima se sve ljulja i vrti od ludog ritma muzike svih mogućih vrsta i teku potoci piva i votke… U jednom od njih lepotica zanosnog glasa peva neku veselu finsku pesmu kojom nas sve drži na podijumu za igru satima… Vrtimo se i smejemo u veseloj gomili nasmejanog sveta u kome niko ne pita za godine, status ili naciju. U sitne sate tumaramo dugo brodskim hodnicima u potrazi za kabinom u kojoj spavamo i srećemo vesele putnike koji takodje tumaraju…Niko ne može da nadje svoju sobu svi se ljuljaju i smeju od previše alkohola . Ludilo baltičke noći zarazilo je sve.

Ponoć na Baltiku

Talin

Talin je glavni i najveći estonski grad i jedan od najstarijih gradova severne Evrope. Veruje se da je grad nastao početkom 12.veka mada je čitava oblast vekovima unazad bila naseljena zbog veoma dobrog položaja na Baltičkom moru. Zbog toga je uvek bio meta brojnih osvajača od kojih su Danci  Švedjani i Rusi najduže gospodarili. Ipak najupečatljiviji trag vidljiv u arhitekturi grada ostavili su nemački trgovci kojima je Talin služio kao važno trgovačko središte. Neverovatno je da čim zakoračite u stari grad Talin odmah imate utisak da hodate nekim srednjevekovnim nemačkim gradom. 

Talin donji grad

I iako je skoro 50 godina bio samo jedan od malih gradova tadašnje sovjetske države Talin je sačuvao svoj nekadašnji  šarm i gospodstvenost trgovačkog grada. Ponovnim sticanjem nezavisnosti 90-ih godina estonska prestonica zablistala je svojim starim i sada izrazito naglašenim estonskim sjajem. U Talinu zivi oko 500 hiljada stanovnika medju kojima je najvise Estonaca ali ima i Rusa, Finaca i Ukrajinaca.

Talin donji grad

Jutro u Talinu

Dok posmatramo Talin sa palube broda veoma jasno se izdvaja  novi industrijski i komercijalni deo grada u kome dominiraju moderne gradjevine od stakla i čelika.  U četvrtima oko luke niske višespratnice koje mirišu na Rusiju i doba socijalizma.  Iznad usidrenih brodova kruže jata galebova za kojima pogled neodoljivo leti ka srcu Talina-starom gradu okruženom  bedemima sa visokim kulama. Donjim gradom dominira toranj katedrale svetog Olafa iznad koga se uzdiže Tompeja i na njemu najstariji deo grada sa utvrdjenjem iz 12.veka-gornji grad.
Iako je jun, talinskom lukom šiba ledeni vetar. Rano je jutro i samo retki prolaznici mogu se sresti na pustim ulicama oko pristaništa. Ali ako želite jedan grad da vidite na miru bez hordi turista za petama nema boljeg trenutka od ranih jutarnjih sati. Tako smo slušajuci samo bat sopstvenih koraka zakoračili na kaldrmu donjeg grada i ušli u grad Talin na čijim ulicama još nije bilo sunca. Iz gole lučke jednostavnosti udjosmo pravo u bajku!!!

Talin donji grad

Nemački šarm

Sećate li se slika iz neke od priča braće Grim? Onih na kojima su kuće od kamena, zidovi crveni i narandžasti obrasli puzavicama,  sa prozorima na kojima su kapci izrezbareni srcima i figurama? Pored svake kuće gostionica sa drvenom tablom iznad vrata a na njoj natpis na tajanstvenom jeziku? Tako izgleda Talin kada u njega kročite prvi put. Šarm nemačkog malog grada prepisan nemački precizno.

I taman kad pomislih da će iz neke krčme  izaći bavarska kelnerica u beloj čipkanoj bluzi i sa pletenicama pojavi se Estonka, prividjenje na cvetnom balkonu restorana na glavnom trgu u Talinu!  Obučena je u u estonsku nacionalnu nošnju i govori engleski, ruski i finski jezik. U čarobnoj tišini prohladnog talinskog jutra  ispijamo prvu jutarnju kafu na mestu sa pogledom na najslikaniju gradjevinu Talina-gradsku većnicu.

Pogled ka većnici

Gradski trg

Raekoja, glavni gradski trg okružen je veoma lepim starim trgovačkim kućama. Popločan je kamenim gromadama oko velelepne gotske gradjevine-gradske većnice podignute 1404.godine. Na njenom zidu je stari sat a na  krovu na vrhu tornja nalazi se vetrokaz Stari Tomas jedan od simbola Talina. Unutrašnjost većnice je veoma neobična a zbog akustičnosti često se koristi za koncerte ili za zvanične posete. Na ovom trgu se nalazi najstarija apoteka u Evropi koja neprekidno radi već 8 vekova. Prema legendi na glavnom trgu u Talinu je 1441. godine prvi put okićena bozicna jelka a svake godine na njemu je otvoren veliki bozićni market.

Ovde ćete naći na jednom mestu restoran sa ruskom hranom simboličnog imena Troyka kao čuvena votka i italijanski restoran sa pravim pravcatim Italijanom koji vas pozdravlja sa ciao ragazzi!  Samo korak dalje nakloniće vam se Indijac sa turbanom i pozvati vas da probate njegove kebabe a možete iskoristiti i jedinstvenu priliku da probate meso medveda ili divlje svinje u nekom od estonskih restorana u kojima vas služe ljubazni momci i devojke obučeni u tradicionalnu odeću.

Gradska većnica

Donji grad

U svim pravcima, sa trga vode vijugave kaldrmisane ulice. U svakoj od ovih ulica nižu se jedna za drugim prastara zdanja sa raskošnim fasadama svetlih boja, neobični prozori, gvozdene kapije i stara vrata sa teškim gvozdenim alkama. Iz kaldrme i prolaza i sa malih romantičnih trgova  izbija magija prohujalih vekova pomešanih sa raznobojnim zastavama savremenog doba koje lepršaju sa doksata i balkona. Na svakom uglu spoj starog i novog, tradicionalnog i modernog, raskošna i romantična mešavina  svih stilova i kultura koje su ikada prošle kroz Talin.

Talin ulice u starom gradu

Nekadašnji mali gradić na ivici sovjetske imperije postao je kosmopolitski grad  u kome se govori odličan engleski jezik a zahvaljujuci impresivnoj srednjevekovnoj  arhitekturi i jedan od najposećenijih gradova severne Evrope.

U starom gradu je sve podredjeno turistima- veoma originalne umetničke galerije i predivne suvenirnice sa  mnoštvom veoma lepih suvenira vrebaju na svakom koraku.


Donjim gradom dominira crkva svetog Olafa podignuta u 12 veku. Njen toranj visok 156 metara bio je u 15. i 16. veku najviša zgrada tadašnjeg sveta! Toranj je nekada služio kao dobar orijentir brodovima u talinskoj luci ali je zbog visine često bio i meta gromova. Sa ovog tornja koji je danas visok 124 metra pogled na ceo stari grad i na talinsku luku je impresivan.

U ulici Pikk, glavnoj promenadi nekadašnjih rezidencija nalazi se i najstariji kafić u Talinu otvoren 1864.godine. Nedaleko od njega može se videti i zgrada nekadasnjeg kgb zatvora iz doba kada su u njoj zatvarani i mučeni protivnici sovjetske drzave. Teško je i pretpostaviti da se iza elegantne fasade ove zgrade kriju najmračnije tajne poslednjih gospodara Talina.

Ulica Pikk

Tompeja

Gradske zidine Talina najočuvanije su srednjevekovne zidine u Evropi. Sagradjene su u 12. i 13. veku a do danas je od prvobitna 4 km i 46 kula preostalo oko 1.9 km zidina sa dve gradske kapije i 20 veoma dobro očuvanih kula. Šetnja ovim zidinama je poseban doživljaj a mogu se posetiti i tri kule Nunn, Sauna i Kuldjala.U njima se danas nalaze galerije i muzeji. Iz donjeg grada kroz jednu od kapija ušli smo u najstariji deo grada. Brdo Tompeja uvek je pripadalo onima koji su gospodarili Talinom..

Gornji grad

Na putu do ruske crkve

Iznad debelih gradskih zidina uzdiže se utvrdjeni dvorac iz 15.veka a promenadu krase restorani okićeni cvećem sve do velelepne ruske crkve Aleksandra Nevskog. Crkva je podignuta 1900. godine na jednom od brezuljaka Tompeje. Ova impresivna gradjevina ima 11 zvona i jedini je preostali simbol ruske vlasti u Talinu. Unutrašnjost crkve je bogato ukrašena raskošnim ikonama i mozaicima, a u njoj se nalazi i najveće zvono u Talinu teško 15 tona.

Crkva Aleksandra Nevskog

Šetnja gornjim gradom

Preko puta ruske crkve dvorac Toompea sa baroknom fasadom roze boje zgrada je sa prepoznatljivim državnim simbolima Estonije. U njoj je sedište estonskog Parlamenta. U ovoj su palati vekovima boravili svi gospodari ovog grada. Nad zgradom dominira kula Pikk visoki Herman visoka 45m na kojoj se svakog jutra podiže estonska zastava. Do vrha kule se može stići uz 215 stepenika.

Prvi put estonska zastava zavijorila se 1918. a nakon toga ponovo tek 1989.godine. Tradicionalno, onaj čija se zastava vije na Herman kuli gospodar je ne samo Talina već i cele Estonije. Zato je čin podizanja estonske zastave svakog jutra od posebnog značaja za Estonce kao simbol teško stečene nezavisnosti.

Parlament

Gornji grad je posebna celina, grad nad gradom sa rezidencijalnim zgradama i fasadama  medju kojima se na trgu nalazi najstarija talinska luteranska crkva posvećena Devici Mariji. Podignuta je u 13. veku i bila je mesto okupljanja tadašnje bogate nemačke vlastele.

Unutrašnjost  crkve je veoma neobična a krasi je pogrebni grb i grobne ploče švedskih i nemačkih admiral. Jedna legenda vezana je za talinskog zavodnika Oto Johan Tuvea estonskog Don Žuana ciji je grob odmah pored ulaza u crkvu. Tražio je da tu bude sahranjen jer posetioci odmah po ulazu kleknu da se pomole pa je verovao da će se tako iskupiti od greha.

Talin stari grad

Talin bajka na Baltiku

Praćeni uličnim sviračima čarobnim lavirintom ulica iz koga se teško izlazi došli smo do mesta sa koga smo poželeli da nikad ne odemo. Širok plato završava se niskim zidom a sa njega pogled od milion dolara na ceo Talin!  Kaskade crvenih krovova ispod kojih sijaju raznobojne fasade , tornjevi i zvonici crkava i kolosalne srednjevekovne kule na zidinama!!! Duboko pod njima plavi se Baltik na kome dremaju kruzeri i barke..

Pogled sa Tompeje

Ovo je poslednja slika koju smo poneli u oku iz naše kratkotrajne estonske bajke.
Nije bilo vremena za posetu brojnim i bogatim gradskim muzejima i palatama ni za lud provod u nekom od barova po kojima je Talin veoma poznat. Ali smo ipak, lutajući talinskim ulicama doživeli nezaboravnu šetnju kroz vekove u kojoj smo sreli veoma ljubazne i predusretljive domaćine. Slušali smo melodični estonski jezik koji veoma liči na finski i osetili u njemu istinski ponos i posebnost ove nacije.

Krovovi Talina

Posle jutra provedenog u Talinu ostalo je samo divno osećanje da smo zakoračili u čaroliju koja nas je potpuno opčinila i kojoj se moramo ponovo vratiti. Takav je Talin-veoma star i veoma lep napirlitan baltički gospodin, šarmantan i tajanstven ali i veoma otvoren ka savremenom svetu i modernim tehnologijama. Oprostili smo se sa njim sa osećanjem da se oduvek poznajemo. Neka me izvinu ljubitelji finske  jednostavnosti i modernizma-posle jednoličnosti finskih pejzaža i ledene lepote njihovih gradova Talin je bio  istinska bajka. Topla, čarobna i sa srećnim završetkom.

Zaplovili smo u rano popodne preko blistavog Baltika nazad ka Helsinkiju. U helsinškoj luci samo smo odmahnuli Bad Bad boyu uz obećanje da ćemo se uskoro opet videti.

Talin, jun 2018.