Od Egipta do Mauritanije i od Sredozemnog mora do Sahare prostire se zemlja Berbera. Berberi su  jedinstven narod nebesko plavih očiju  koji se radja i živi u pustinji u kućama ispod zemlje!
Zemlju izmedju Alžira i Libije  na svom jeziku zovu “prenoćište”. Sav ostali svet je zna pod imenom Tunisia  ili Tunis.

Tunis

Tunis  je  zemlja belih peščanih gradova, prastarih medina, pustinjskih oaza, slanih jezera i obale na kojoj miriše jasmin. Prekrivena je  zelenim stablima maslina na severu a poljima kaktusa  i vrelim pustinjskim dinama na jugu.  Tunis  razbija sve predrasude o arapskom svetu i očarava svojom lepotom i istorijom dugom 3000 godina.

Prostor  Tunisa  od davnina su naseljavali različiti narodi. U njemu se nalazila  najstarija naseobina trgovačkog naroda Feničana i najveća pomorska sila antičkog doba Kartagina. Zbog strateškog položaja u Sredozemlju otimali su se oko nje mnogi narodi-Rimljani, Arapi, Grci, Turci, Vandali, Španci. Svaki od njih ostavio je svoj trag kako u gradjevinama tako i u kulturi, jeziku i običajima današnjih Tunižana. Poslednji gospodari Tunisa bili su Francuzi čije je prisustvo umnogome odredilo današnji izgled zemlje i navike stanovništva.

Tunis danas

Tunis je od 1956. godine nezavisna zemlja. Po političkom uredjenju je republika sa nešto više od 10 miliona stanovnika od kojih većinu čine Arapi. Oko 40% zemlje zauzima pustinja Sahara a središnjim delom se uzdižu visoke planine, deo venca Atlas. Sever je plodna nizija sa zasadima maslina sve do Sredozemnog mora. Na obali dugoj 1200 kilometara nižu se moderni hotelski kompleksi. Službeni jezik je arapski , francuski se uči u školama a postoji i nekoliko dijalekata. Pored muslimana u Tunisu žive i hrišćani i jevreji. Glavni grad je Tunis na severu zemlje a osim njega veći gradovi su Sus, Sfaks i Gabes.

Put u  Tunis 

Bilo je to moje prvo putovanje avionom, prvi susret sa islamskom zemljom i prvi susret sa Afrikom.
U avionu Tunis Aira od Beograda do Monastira  prvi put sam probala kuskus i zalila ga tunižanskim vinom. Lep početak putovanja u najliberalniju arapsku zemlju u kojoj žene ne nose feredžu, jedu se kroasani i pije vino i priča se na francuskom jeziku. Na aerodromu u Monastiru dok  iskoračujemo  u tunižansku noć zapljuskuje nas  vreli i vlažni talas vazduha! Po tome odmah znamo da smo stvarno u Africi!

Sus

Od Monastira do Susa ima oko 20 kilometara. Sus je jedan od najvećih gradova na obali sa blizu 200 hiljada stanovnika. Pored tradicionalnih četvrtastih zgrada sa malim prozorima na obali se do unedogled protežu ogromni hoteli gradjeni u evropskom stilu sa više spratova i više stotina soba.

Najveći broj ovih hotela pripada domaćim lancima El Hana i El Mouradi kategorije od 3 do 5 zvezdica. Hoteli su prostrani i udobni i sa raznovrsnom ponudom. Bazeni, hamami, zabavni programi i  lepi restorani sa ukusnom hranom. Duge peščane plaže  su veoma dobro organizovane. Prva noć u Susu je ispunjena neobičnim zvucima orijentalne muzike i pozivima na molitvu sa džamija.Ulice su  bučne i prometne i na njima  vlada trgovački duh medju naslagama šarene robe gde dominiraju proizvodi od kože. Jedna od najvećih Medina u Tunisu nalazi se u Susu.

Medina

Medina na arapskom jeziku znači grad. To je i doslovno bio grad utvrdjen i ogradjen visokim zidovima i sa nekoliko kapija. Danas se Medine nalaze u centrima gradova oko kojih su nastajala i širila se naselja. Medina u Susu je pravi grad u gradu u kome se od ulazne kapije strmo spuštaju uličice i sokaci načičkani trgovačkim i zanatlijskim radnjama. Prodaju se koža, keramika, nakit, ukrasi , odeća , obuća , tepisi i na hiljade drugih proizvoda kojima se ne može odoleti. Veseli i lukavi prodavci vas sa svih strana pozivaju-“come in my friend I will give you good price!!!”

Cenkanje je neizbežno i poželjno ali ako ne želite ništa da kupite  bolje i ne počinjite. Prodavci će ostati i pomalo uvredjeni što traćite njihovo vreme i ne cenite njihove proizvode. U Medini ćete naći i živopisne čajdžinice u kojima medju šarenim ćilimima možete probati tunižansku šišu zavaljeni na udobnim jastucima.

Nabel

Iz Susa ranom zorom krećemo ka severu, obalom Sredozemnog mora. Palme, mimoze, hibiskusi, stabla bugenvilija i jasmina, olenadera, eukaliptusa, badema prekrivaju obalu sve do Nabela. Nabel je beli grad u kome je sve, ali baš sve podredjeno keramici. Fasade kuća, prodavnice, fontane pa čak i policijska stanica sve je obloženo keramičkim pločicama pretežno bele boje sa mističnim crtežima i ukrasima. Ovde se prave tanjiri oslikani kamilama, palmama i maslinama, činije, svećnjaci i lampe, elegantni servisi za ručavanje…

Svakog petka Nabel preplave stanovnici okolnih gradova i hiljade turista na velikom bazaru “suq”. Osim keramike može se videti na stotine drugih domaćih proizvoda od drveta, stakla, kože, mirišljavi začini, nakit od srebra i zlata….Iz Nabela se duga peščana plaža proteže sve do Hamameta najpoznatijeg letovališta na severu.

Hamamet

Ime Hamamet potiče od reči hamam dakle mesto za kupanje!!! Hamamet ima divnu obalu sa uredjenim plažama, širokim bulevarima i pešačkim stazama. Jedan od najlepših rezorta u Tunisu  Yasmin Hamamet nalazi se ovde. To je naselje  luksuznih vila i hotela od 4-5 zvezdica medju eukaliptusima i grmovima jasmina. 

Hoteli u Yasmin Hamametu su ogromni, u proseku 200-300 soba, sa velikim prijemnim holovima. Često su  dekorisani mozaicima ili zidnim dekoracijama blještavo zlatne boje. Sobe su lepo nameštene, udobne i velike sa zidovima toplih boja i orijentalnim detaljima a hrana u restoranima izvrsna. 

U tunižanskoj kuhinji naći ćete obilje voća i povrća, jela od jagnjećeg i govedjeg mesa, ribe i morskih plodova. Osim tradicionalnih domaćih jela začinjenih jakim začinima anisom, šafranom, čilijem, korijanderom i cimetom veoma je zastupljena i francuska kuhinja.

Medina Hamamet

Medina u Hamametu se jednom stranom spušta ka moru sa slikovitim prizorom ribarskih brodića na dokovima. Ispred “baba”, jedne od tri kapije hamametske Medine na platou su kolosalne figure Hanibalovih slonova sa kojima je prešao Alpe.

U lavirintu ulica i prolaza izmedju visokih zidova nalazimo prodavnice suvenira, restorane, plava tunižanska vrata izrezbarena i okovana gvoždjem. Gradjevine krase doksati i prozori sa gvozednim rešetkama u tirkizno plavoj boji. Crno beli lukovi spajaju prolaze izmedju belih zidova, sa dekoracijama od raznobojnih keramičkih pločica. U veseloj i bučnoj atmosferi na trgovima zaustavljaju nas mali prodavci jasminovog cveta. 

Port El Kantaui

Izmedju Susa i Hamameta 70-ih godina izgradjeno je moderno hotelsko naselje Port El Kantaui. U centru se  nalazi lepa marina ispunjena jahtama i brodićima i replika tradicionalnog tunižanskog naselja sa uskim ulicama i prolazima. Ovde možete uživati u potpuno modernom okruženju u kome ćete naći lepe restorane pored mora ili krenuti na neko krstarenje brodom.

Možete uraditi i neku od stvari koje do tada u životu niste kao što sam ja uradila. Na jednom od veselih trgova sa tezgama i kujundžijskim radnjama za par tunižanskih dinara kujundžija mi je uklesao moje ime na arapskom jeziku na srebrnoj narukvici. Samo malo dalje jedan fini mladi Tunižanin nacrtao mi je kanom na ruci moju prvu i jedinu tetovažu u životu koja je trajala koliko i moj boravak u Tunisu.

Hoteli

Za sedam dana provedenih u Tunisu spavali smo u 5 različitih hotela u gradovima Sus, Hamamet, Port i Monastir. Svaki put smo iz hotela niže prelazili u hotel više kategorije pa smo tako imali  priliku da gledamo i uporedjujemo sadržaje i kvalitet usluga u svakom od njih. Iako razlike postoje čak i hoteli niže kategorije i pristupačnijih cena će vam pružiti potpuni komfor i vrhunsku uslugu. Jedan od takvih je hotel El Hana u Susu koji iako malo skromniji poseduje sve što vam treba-dugu peščanu plažu, veliki bazen, odličan restoran i velike i udobne sobe.

U Hamametu, divan mali hotel Sandra Beach sa tri zvedice odmah pored aqua parka Cartage land, iako nije na plaži potpuno nas je osvojio svojim orijentalnim stilom. Arkade i lukovi, tunižanska vrata, sobe obojene jarko žutom bojom i romantiča atmosfera koja ga okružuje. U Portu smo potpuno kraljevski iskusili atmosferu Hanibal Palasa, sa pogledom na Sredozemno more.  U Monastiru smo uživali u čarima marine Scanes u divnom istoimenom hotelu od 4 zvezdice. 

Grad Tunis

Od Hamameta do glavnog grada Tunisa ima oko 100 kilometara. Auto put vodi pored zelenih golf terena i kroz beskrajne zasade maslina.Potpuno neočekivana slika s obzirom na to da smo u Africi. Zahvaljujući svom položaju na obali Sredozemnog mora severni deo Tunisa ima mediteransku klimu sa toplim letima i blagim zimama.  Dovoljno kiše  pogoduje maslinama i egzotičnom mediteranskom rastinju pa je ceo sever zemlje nestvarno zelen, pitom i bogat.

Tunis godišnje proizvede preko 200.000 tona maslinovog ulja pa je medju prvih 5 zemalja u svetu a berba 2014. donela je rekordno 2.mesto! U grad Tunis, prestonicu države od oko 700 hiljada stanovnika ušli smo Avenijom Habiba Burgibe, glavnom gradskom ulicom sa drvoredima palmi i pešačkim stazama. Grad je svetao i prostran, sa širokim ulicama i belim zgradama sa obaveznim plavim prozorima.

Medina Tunis

Na kraju glavne ulice nalazi se Port De France, kapija kroz koju ulazimo u najveću i najpoznatiju Medinu u celoj zemlji. Tunižanska Medina je ogromna i na njoj se bez preterivanja možete izgubiti u lavirintu uskih ulica. Šetnja sukovima jedan je od najlepših doživljaja gde ćete videti, omirisati i osetiti pravi duh ove zemlje. Na sve strane lepršaju šarene ešarpe, šalovi i prekrivači od svile, miriše cimet i korijander… Miriše sveža kamilja koža iz radnjica sa torbama, cipelama i papučama i odjekuju pozivi neumornih i veselih prodavaca na raznim jezicima.

Kada se umorite od razgledanja i cenkanja ili prosto želite da pobegnete od nekog prodavca koji vas juri niz kaldrmu dovikujući poslednju cenu svoje šarene keramike, spas ćete naći u nekoj od čajdžinica. Na šarenim prostirkama i u divnom ambijentu možete popiti kafu ili aromatični čaj sa svežim listovima nane.

Muzej Bardo grad Tunis

Iz Medine odlazimo u muzej Bardo jedan od najbogatijih i najimpresivnijih muzeja u svetu, drugi najveći arheološki muzej u Africi. Smešten je u nekadašnjoj rezidenciji tuniskih vladara sagradjenoj u 13.veku. Muzej ima oko 8 hiljada eksponata iz različitih epoha tuniske istorije-praistorije, feničanskog, antičkog, vizantijskog i islamskog doba.

Šetnja muzejem Bardo može trajati satima. Proći ćete  kroz neverovatne prostorije ispunjene delovima grčkih i rimskih stubova, mermernim skulpturama i kipovima, komadima nepoznatog oružja, nameštaja i posudja iz svih mogućih civilizacija koje su vladale ovim prostorima.

Ovde ćete osetiti duh Andaluzije u jedinstvenim čipkastim zidovima i plafonima i čuti fantastične priče o životu i navikama sultana koji su u ovom zdanju živeli. Hodaćete po podovima od najlepših rimskih mozaika sa mitskim prizorima bogova, godišnjih doba, gladijatora, životinja, ljubavi i vina.  Videćete jedinstvene komade keramike iz Nabela, maketu potonulog grčkog broda i još hiljade potpuno nezamislivih predmeta i prizora pred kojima ćete ostati istinski zadivljeni i zbunjeni.

Sidi Bu Said

Na samo 17 kilometara od grada nalazi se jedno od najlepših naselja na severnoj obali Sidi Bu Said. Kada zakoračite na kamenom popločane ulice ovog čarobnog sela nećete više biti sigurni da li ste u Tunisu ili ste nekim čudom preleteli u Andaluziju ili na grčko ostrvo Santorini!!!! Izmedju belih prastarih kuća sa čipkasto rezbarenim doksatima, balkonima i prozorima plave boje vijugaju strme ulice. Jedna za drugom nižu se zanatlijske radnje, čajdžinice, kapije i prolazi preko kojih se prelivaju raskošne krošnje procvetalih bugenvilija jarko crvene i roze boje…

Masivna plava vrata sa velikim gvozdenim alkama prosto pozivaju da pridjete i da ih dodirnete. Kujundžijske radnje u kojima vešti majstori izradjuju predivne komade nakita teraju vas da probate i kupite neko od pravih remek dela od srebra i kamenčića. Sve ulice vode ka brdu na kome na nekom od balkona sa fanatastičnim pogledom na Sredozemno more možete uživati u ispijanju čaja u pravoj orijentalnoj atmosferi od šarenih ćilima i prostirki.Čarolija Sidi Bu Saida jedna je od najlepših uspomena iz Tunisa, čije se boje, zvuci i mirisi ne zaboravljaju nikada.

Sidi Bu Said je nazvan po muslimanskom svecu Abu Said Ibn Khalefu Ibn Yahia El Beji koji se ovde nastanio u 12.veku i živeo monaškim životom sve do smrti. Sahranjen je na vrhu brda oko koga je vremenom nastalo selo a njegov mauzolej postao je mesto hodočasća brojnih vernika.

Kartagina

Sa balkona kafea Del delices puca pogled na bujno zeleno rastinje i raskošne vile u podnožju brda. Ovde se nalazi  jedna od nekada najjačih pomorskih luka i najveća trgovačka sila antičkog sveta drevna Kartagina. Kartaginu je prema predanju, čitavih 8 vekova pre Hrista osnovala jedna žena! Feničanska princeza Elisa, ćerka Tirskog kralja, pobegla je posle očeve smrti od gneva svoga brata i na severu Afrike osnovala novi grad.

Feničani su bili antički pomorsko-trgovački narod poreklom sa prostora današnje Sirije. Njihova  spretnost na moru i preduzimljivi trgovački duh na kopnu omogućili su osnivanje kolonija po celom Sredozemlju. Veruje se da su stigli i do Baltičkog mora. Od malog utvrdjenog naselja na severu Afrike razvio se jedan od najvećih gradova antičkog doba okružen zidinama. Postojala je  jedna vojna i jedna trgovačka luka a u gradu je živelo više od 500 hiljada stanovnika. Kartagina je bila najveća trgovačka i pomorska sila na Mediteranu sve do 146.godine nove ere kada su je Rimljani do temelja razorili i zabranili naseljavanje na njenom prostoru.

Šetnja Kartaginom

Ispod brda na kome dominira predsednička palata okružena gustim drvećem i parkom hodamo po ostacima onoga što je nekada bio neosvojivi grad. Na širokom platou pored mora nailazimo na rimske stubove i kamene gromade.  Najočuvanije deluju ostaci nekadašnjeg gradskog kupatila sa veoma razvijenim sistemom dovoda i odvoda vode. Vidljivi su i ostaci citadele Burse koja se nalazila u centru grada kao i ostaci kružne vojne luke. 

Rimljani su  Kartaginu spalili do temelja i zemlju posuli solju kako na njoj više nikada ne bi bilo života. Zato su  svi ostaci Kartagine koji se danas mogu videti  ustvari ostaci iz perioda rimske vladavine posle 2.veka nove ere. Ipak ovo mesto zrači energijom prohujalih vekova i nekadašnje slave.  Izmedju drevnog kamenja i nepreglednog Sredozemnog mora  uz  samo malo mašte možete dočarati sliku utvrdjenog grada nestalog u vihoru istorije.

Tunižani

Tunižani su veseo i muzikalan narod uvek spreman da zapeva i zaigra  na bilo kom mestu i u svakoj prilici. U restoranima će se često naći nekoliko svirača sa dairama, tarabukom ili nekim drugim instrumentom. Već na prve taktove divne muzike u kojoj su pomešani akordi Andaluzije, Orijenta i Afrike  bićete pozvani da zaigrate.

Jednom smo usred dana u restoranu pored auto puta u kome se slučajno našao i prodavac tarabuka  započeli cenkanje oko instrumenta.   U roku od 10 minuta pretvorilo se u fanatični  ples  i neopisivu radost skoro svih prisutnih gostiju!!! Prema gostima su veoma prijateljski raspoloženi, iskreno nasmejani i veoma uslužni a iznenadiće vas i svojim poznavanjem jezika. Iako naše balkanske prilike ne razumeju baš najbolje kao ni većina drugih naroda, za Tita i Jugoslaviju znaju svi!

Put u Saharu

Kada iz Susa krenete ka jugozapadu  još neko vreme ćete se voziti kroz maslinjake i izmedju visokih palmi i eukaliptusa. Što se više udaljavate od mora predeo polako počinje da se menja. Sve je više kaktusa i retkog niskog rastinja prekrivenog žutom prašinom. Krenuli smo pre svitanja  na put od skoro hiljadu kilometara na kome ćemo upoznati jedan sasvim drugi Tunis od onog na severu. Negde oko 60-og kilometra ulazimo u pravi afrički grad usred široke skoro puste ravnice. U centru nas dočekuje neverovatno očuvan rimski  amfiteatar El Jem, najveći u Africi. Ispred amfiteatra dremaju kamile a vodiči i  prodavci suvenira žmirkaju na suncu.

El Jem

Postoje samo dva amfiteatra veća od El Jema, jedan u Rimu a drugi u Veroni. Ovo nimalo ne umanjuje njegovu lepotu i veličanstveni osećaj koji čovek doživi kada se odjednom nadje usred prave rimske arene  stare skoro 2000 godina. 35000 kamenih sedišta okruženih polusrušenim zidovima obasjani vrelim afričkim suncem izazivaju vrtoglavicu! Stepenik po stepenik krećemo se ka centru i silazimo na pesak  kojim su nekada krstarile dvokolice  i do smrti se borili gladijatori i divlje zveri.

Amfiteatar u El Jemu sagradjen je u 3. veku u vreme cara Gordijana i imao je ukupno 4 sprata. Sa najviših redova gledališta i sa zidova pruža se nestvaran pogled na ceo grad koji ga okružuje. Na prašnjavom trgu ispred amfiteatra sa pogledom na radnje pretrpane šarenom robom ispijamo napitak sličan čaju u kome plivaju bademi. Odavde krećemo ka gradu Matmati do koje ima nešto više od 300 kilometara.

Matmata 

Put vijuga kroz sve siromašnije predele kroz kamenu pustinju iz koje s vremena na vreme izrone stabla visokih palmi. Nepregledno prostranstvo kamena i niskih brda na kojima skoro i da nema znakova života okružuje nas sa svih strana. Kraj je maja i dok smo na severu uživali u umerenim temperaturama od oko 20 stepeni ovde već počinje da se oseća pustinjska vrelina. Kada smo izašli u Matmati temperatura  dostiže već čitavih 35! Na brdu usred stepenastog pejzaža žute boje sa kraterima i udubljenjima koji podsećaju na snimke sa meseca velikim belim slovima piše MATMATA.

Sa brda se jednim pogledom može obuhvatiti celo naselje od čudnih kuća koje izgledaju kao nasumično poredjane kockice usred prašnjave  pustoši. A onda, dok stojite na širokoj zaravni nešto nižeg brda  pogled zastane na kružnom platou sa belo okrečenim stranama:stojimo na krovovima kuća najstarijih stanovnika Afrike tajanstvenog naroda Berbera!!!

Berberi

Jezikom Berbera koji sebe zovu imenom Imazigeni što u prevodi znaci slobodan čovek u severnoj Africi govori 20 miliona ljudi. Teritorija na kojoj žive prostire se od Egipta do Mauritanije i od Sredozemnog mora do Sahare. Najviše ih ima u Alžiru i Maroku, Egiptu, Nigeru, Maliju, Libiji pa čak i u nekim evropskim zemljama. U  Tunisu živi tek nešto oko 50 hiljada. Prema nekim opisima Berberi koji žive na severu Afrike i u Atlaskim planinama su svetlog izgleda-često sa svetlom kosom i kožom i plavim i zelenim očima! Na prostoru Matmate postoji preko 700 podzemnih kuća-troglodita vešto ukopanih u utrobe brda koje su sagradili ovi neobični ljudi bežeći od ratova na severu. 

Kuće Berbera

Na ivici saharske pustinje, gde ispod sušnih i nepreglednih bregova ostaju skoro neprimećene u utrobi zemlje, ušli smo u kuće Berbera. Iznad  vrata  nas sa obe strane pozdravlja plava Fatimina ruka a u sredini riba, simboli zaštite, mira i dobrodošlice. Umesto nekavih mračnih podzemnih tunela prolazimo pored belo okrečenih zidova do pravih pravcatih soba. Sobe su  prostrane i čiste a u njima zatičemo krevete prekrivene šarenim ćilimima. Pored zidova su poredjani veliki zemljani ćupovi sa raznobojnim poklopcima,  police na kojima se cakli posudje pa čak i televizor i na njemu heklana šustikla!!!! Dobroćudni i tihi stanovnici nam se osmehuju, nude nas čajem i tek ispečenim nanom-hlebom koji sami prave.

Život u ovim kućama ima svoje prednosti-hladovina i svežina koju obezbedjuju u vrelim saharskim danima i toplina i sigurnost u hladnim noćima. Uz pomoć države 60 ih godina prošlog veka izgradjeno je pravo naselje posle velikih poplava zbog obilnih kiša koje su zahvatile ovo područje. Ipak, jedan deo stanovnika je odbio da se iseli ostajući veran tradicionalnom načinu života pod zemljom. Tada im je dovedena i struja a čitava oblast pretvorena u pravu turističku atrakciju koja je korišćena i kao scenografija za čuveni serijal Ratovi zvezda.

Vrata Sahare -Duz

U  Matmati smo pojeli odličan  kuskus, tradicionalno tunižansko jelo od mlevene pšenice i jagnjećeg mesa u pikantnom sosu. Posle  dezerta od   makruta, slatkih tunižanskih kolača, nastavljamo ka jugu i mestu gde počinju pustinjske dine i ulazimo u Saharu.  Sahara je druga najveća pustinja na svetu koja se prostire na teritoriji 11 država i na 9 miliona kvadratnih kilometara. 40% teritorije Tunisa se nalazi u Sahari u kojoj temperature prelaze i 50 stepeni a smenjuju se kamenita i peščana pustinja ispunjena dinama.

Na obodu Sahare, ušuškan medju visokim palmama nalazi se gradić Duz. Zbog više od 500 hiljada stabala palmi u njegovoj oblasti zovu ga i poslednjom oazom i kapijom Sahare. Duz je  nekada  bio i važna stanica na karavanskim rutama koje su prolazile Saharom. U Duzu prvi put gazimo po pravom pustinjskom pesku, sitnom i mekom ispred karavanske stanice  zakrčene turistima i goničima kamila na temperaturi od preko 40 stepeni. 

Jahanje kamila

Vrelina izbija iz peska, vazduh je težak i vlažan dok oblačimo zelene pustinjske ogrtače i umotavamo glave imitirajući naše domaćine.  Ravnodušno nas  gleda čitavo krdo kamila izvaljenih na pesku. Tunižanske kamile imaju jednu grbu pa je prava umetnost dobro se smestiti i preživeti podizanje kamile. Dok se neke opiru ili čak pokušavaju da ujedu druge dobroćudno njuškaju ili nas gurkaju svojim nosevima.

U  karavanu od vodiča, kamila i nekoliko konjanika polazimo na put od nekoliko kilometara u susret Sahari i dinama u daljini. Sedenje na kamili i balansiranje na njoj dok se njiše na tankim nogama nije nimalo lako.Jedna poprilično neprijateljski raspoložena u besu se okreće i zbacuje svog jahača! Vreo vetar duva i podiže oblake peska koji ulazi u oči i u kosu ali je prizor koji nas okružuje vredan svakog koraka. Na dalekom horizontu njišu se usamljene palme u beskrajnom moru od zlatnog peska i bajkovitih dina u vrelini koja obavija sve.

Noć u Sahari

U srcu pustinje, pod sjajem zvezda provodimo našu saharsku noć u hotelu Oasis u Duzu. U neverovatnoj oazi od palmi, hibiskusa i bugenvilija  slušamo zvuke koji dopiru iz pustinje. Pustinjska prašina je svuda-na mermernim podovima i pločnicima izmedju bungalova, u luksuznim sobama i na čaršavima. Kad udišete udišete pesak i prašinu ali je doživljaj neponovljiv! U ranu zoru, prvo što vidim kad otvorim oči je veliki zeleni gušter koji se izležava na zidu sobe!  Još nekoliko rasterujem na putu do balkona! Izlazimo dok nad nama još trepere zvezde i dočekujemo svitanje i izlazak sunca iznad Sahare.  Pred nama se pod prvim zracima preliva ružičasta i bela kristalna površina jezera Chot El Jerid.

Chot El Jerid

Chot El Jerid je najveće slano jezero u Sahari  koje se prostire na 7000 kvadratnih metara površine. Dugačko je oko 250 km a na najužem delu široko oko 20 km.  Dno jezera leži na 10 do 20 metara ispod nivoa mora. Jutro na ovom mestu nalikuje scenama iz naučno fantastičnih filmova. Svuda dokle pogled dopire okamenjene naslage soli u beloj , ružičastoj ili čak zelenoj boji. Zraci  sunca zajedno sa isparenjima  sa kristalne površine vode stvaraju čudesne slike koje se  lako mogu pretvoriti u pravu fatamorganu! Kažu da je u njegovim vodama živeo afrički krokodil i da se na obalama  okupljaju flamingosi. U vrelim letnjim mesecima kada voda potpuno presuši celo jezero se može preći peške.

Zaustavljamo se na sredini i izlazimo pravo u čaroliju u kojoj hodamo po srebrnoj površini dok nam pod nogama krckaju kristali soli. U neverici skupljamo belo  grumenje i proveravamo koliko je slano i sedimo na slanim  brežuljcima okruženi sa svih strana blještavom belinom. Za uspomenu, od prodavaca pored puta kupujemo pustinjske ruže– komade okamenjenog peska, soli i minerala nastale dejstvom vode, vetra i sunca. Sa druge strane jezera dočekuje nas Sahara sa uzvitlanim oblacima peska jer jak vetar ne prestaje da duva.

Vožnja preko dina

Već smo se izveštili u vezivanju belih marama na arapski način koje nas štite od sunca koje nemilosrdno prži i od peska koji se zavlači u sve pore. U konvoju od terenskih džipova krećemo na  vratolomnu vožnju preko kamenja i peska. Ono jahanje kamila u Duzu bilo je dečija igra u poredjenju sa  vrtoglavicom  koju smo doživeli na ovoj vožnji. Vertikalno uspinjanje  uz razrovane dine peska i bukvalno letenje  s jedne na drugu dok srce preti da će se otkinuti od straha i uzbudjenja! Za one sa slabim srcem ne preporučujem! U dolini izmedju dina zastajemo i izlazimo  da udahnemo dah Sahare.

Ratovi zvezda

Preko zlatnog peska koji vetar vitla svuda oko nas ulazimo u zvezdani grad. Planeta Tatuin je fantastično naselje od kuća od kamena, peska i drveta iz serijala Ratovi zvezda.

Kompletna scenografija od 20 gradjevina odoleva vetrovima ali kažu da dine koje se kreću prete da je zatrpaju. Posle šetnje ovim tajanstvenim selom nastavljamo put na kome se smenjuju kamene gromade i peščane dine . Ponovo ulazimo u kamenitu pustinju gde na jednom delu prolazimo kroz polja kvarca, još jedan pustinjski fenomen. Kilometrima ukrug nestvarna svetlost ovih kristala koja pomešana sa zracima sunca  stvara privid  srebrne morske površine . Lako vam se može učiniti da na horizontu vidite stabla palmi i usamljenog  jahača. A onda predjete još 10 ili 50 kilometara i shvatite da je predeo i dalje isti. Ni jahača , ni oaze samo pesak i kamen i poneka usamljena kamila sa svojim mladunčetom.

Oaza Chebika

Iz fatamorgane se vraćamo u realnost pred moćnim padinama planine Atlas u blizini grada Tozera.  Pejzaž nestvarne lepote sastavljen od strmih litica boje starog zlata u čijem nas  srcu skrivena medju stenama  dočekuje oaza Chebika. Ovaj pustinjski biser  od visokih palmi, planinske reke i smaragdnozelenog jezera  pravi je rajski prizor posle vrele Sahare.

Prolazimo izmedju ostataka zidova beduinskih kuća a onda se strmim stepenicama spuštamo pravo u raj koji blista duboko pod nama. Boje su čarobne, prizor nestvaran i nezaboravan a osećaj nadrealan. Ljubazni i veseli stanovnici  sa raznobojnim turbanima, prave nam društvo u hladu palmi dok ispijamo čaj i slušamo priče o životu u oazi. U selu Tamerza nas dočekuje i veličanstveni kanjon a onda nas put vodi ka severu.

Povratak na sever -Keruan

Prolazimo najpre  kroz prašnjave predele sa ubogim  naseobinama od blata, pruća i palminog lišća  a zatim kroz  nepregledna polja kaktusa sa divnim crvenim cvetovima. Put nas dalje vodi kroz zelenu ravnicu u kojoj umesto medja zemlju pregradjuju ograde od kaktusa visine nekoliko metara!!! Prelepa priroda, nestvarni pejzaži i nezaboravne slike.

U gradu Keruanu zastajemo taman toliko da vidimo Veliku džamiju, najveću u Africi i drugu po značaju u islamskom svetu. Ukbetova  džamija je najstarija džamija u Tunisu i u celoj severnoj Africi. Podignuta je  u 7.veku i vekovima je bila obrazovni centar vernika i učenih ljudi islama iz celog sveta. Molitveni prostor može da primi 5000 vernika.  Mermerom popločano dvorište i neobičan kvadratni minaret smatraju se remek delom islamske arhitekture. Keruan je središte proizvodnje tepiha u Tunisu čije divne primerke možete videti izložene na pločnicima i podzidama na trgu oko džamije.

Monastir

Posle predjenih više od 1000 kilometara vraćamo se u smiraj drugog dana na mesto sa koga smo prvi put udahnuli vazduh Afrike i čarobne zemlje Tunis. U gradu Monastiru  provodimo našu poslednju noć. Monastir se nalazi na istočnoj  obali i u njemu se rodio prvi i doživotni  predsednik nezavisnog Tunisa Habib Burgiba. Njega je nasledio Bin Abedine Ben Ali svrgut s vlasti u nemirima 2011.godine. U vreme naše posete Tunisu  u svakom javnom objektu, na panoima, u holovima hotela mogle su se videti njegove slike kao što je nekada u našoj zemlji bilo za vreme Tita.

U Monastiru je bivšem predsedniku sagradjen mermerni mauzolej, sa zidovima obloženim suvim zlatom. Pre nego što se oprostimo od Tunisa odlazimo da se poklonimo senima oca tunižanske nezavisnosti u belom mauzoleju na blistavom trgu u Monastiru. Putovanje po Tunisu ostavilo je u svima nama peščani trag, zaogrnut velom istorije, misterije i nesvakidašnje lepote. Posle divnog druženja začinjenog mirisom jasmina  ostale su nezaboravne  uspomene i izrodila se lepa prijateljstva. Dragana, Ana, Ivana, Bole, Dule, Saša, Ahmed, Zoran i još 20 divnih ljudi iz Srbije i Makedonije znaju zašto! Ovaj putopis posvećujem njima i agenciji NEXT.

 

Tunis, may 2007.

**********************

Ako su vam se dopala sećanja iz Sahare pročitajte i priču iz jedne malo drugačije pustinje

SEĆANJE NA SINAJ