Ako mene pitate tako bi mogao izgledati raj ili bar jedan njegov deo! Zaobljeno i pitomo, blago zatalasano i beskrajno zeleno…  I skriveno tamo negde iza nekog gaja…Nisam verovala slikama, pa sam morala lično  da ih pronadjem, pregazim i uverim se da Zagajička brda stvarno postoje i da su lepša i zelenija  nego sto sam uopšte mogla da zamislim!

Zagajička brda

Zagajička brda

Od Beograda do Grebenca

Dve nedelje kiša nije prestala da pada a od hladnoće su nam se smrzle i misli i duša usred maja. Budim se u 5 ujutru i sa nevericom  gledam u  vedro nebo bez ijednog oblačka! Ili  puka sreća ili dar s neba, mislim dok u bunilu žurim na mesto polaska.  Iz Beograda se putuje oko 2 sata putem preko Pančeva i vojvodjanskih sela do sela Grebenac u kome smo krenuli na pešačenje. Rano je jutro i na seoskim sokacima još nema nikoga. Hodamo izmedju veoma lepih novih kuća sa jedne i zelenih bašti sa druge  strane sokaka….

Zagajička brda

Šuma

Veoma brzo ušli smo u pravu tropsku šumu još uvek mokru od nedavnih kiša i jutarnje rose.Širok kolski put obrastao je travom kroz koju izgleda ovog proleća još niko nije gazio. Natkriljuju ga  grane hrastova i lipa, procvetalog bagrema, prašumskih lijana i divlje vinove loze… Sve diše i miriše i prosto se može čutu kako raste i cveće i trava! 5 kilometara konstantnog uspona koji nam je iako blag često oduzumao dah zbog vlage koja izbija sa svih strana. I taman kad smo pomislili da usponu i šumi nigde nema kraja izbismo na široku visoravan kod jednog starog hrasta. Odatle prvi put ugledasmo Zagajička brda….

Zagajička brda

Zagajička brda

Panonsko more

Zagajička brda se nalaze u severoistočnom delu Deliblatske peščare. Deliblatska peščara je jedna od najvećih evropskih kontinentalnih peščara pa je često zovu i evropska Sahara. Teritojalno, Zagajička brda pripadaju opštini Bela crkva a zauzimaju prostor od preko 250 hektara.Veruje se da su neobična brda  loptastog oblika ostaci prastarih peščanih dina sa dna Panonskog mora. Vremenom je peščano tlo prekrio tanak sloj zemlje iz koga raste trava i nisko patuljasto drveće. Brda ne prelaze visinu od 300 metara i na njima nema naselja niti stanovnika.

Zagajička brda

Zagajička brda

Zeleni raj 

Prvi pogled na Zagajička brda izgleda kao put ka obećanoj zemlji! Kilometrima ukrug u nestvarnom geometrijskom poretku kao na morskom dnu nižu se jedna za drugom prave pravcate pustinjske dine. Izmedju njih široke travnate doline sa niskim žbunastim drvcima na padinama kojima vijugaju utabani putići.

Zagajička brda

Zagajička brda

Smaragdnozelena boja i odsustvo ljudi  stvaraju bajkovitu sliku izgubljenog raja… Samo se ponegde u daljini  zabele stada ovaca tek izvedenih na ispašu. Obodom zelenog mora obraslog raznobojnim cvećem vijuga širok put kojim smo krenuli.

Zagajička brda

Zagajička brda

Zastajkujemo na svakom koraku u pokušaju da pogledom i foto aparatom obuhvatimo svu tu lepotu kojoj se čini da nema kraja. Na jednoj strani prizor iz drevnih legedi koji nas vuče svojom magijom ka sebi a na drugoj parče vojvodjanskih oranica sa belim vetrenjačama na horizontu. A tamo još dalje vrhovi  Vršačkih planina i Karpata na rumunskoj strani sa bljeskom Dunava u igri sunčeve svetlosti.

Zagajička brda

Zagajička brda

Zagajička brda

Zagajička brda

Pogled sa vrha 

Na najvišem brdu visine “čitavih” 256 metara nalazi se kameni obelisk. Niko sa sigurnošću ne zna ko ga je i kada podigao ali se veruje da je tu od početka 20.veka iz doba Austrougarske vladavine na ovim prostorima. Pored obeliska postoji i sistem za praćenje meteoroloških prilika. Sa ovog mesta pruža se pogled na cela Zagajička brda u svim pravcima.

Zagajička brda

Zagajička brda

Da li zbog sve te ravnice koja ih okružuje ili zbog činjenice da stojimo na najvišoj tački , čini se čak da su i veoma visoka. I iako je Panonsko more kako kažu nestalo još pre 600 hiljada godina pogled na zatalasane dine uveriće vas da je ono stvarno bilo tu. Ako ste nekada posmatrali morsko dno u nekom plićaku gde se naslage peska nižu jedna za drugom kao bregovi prepoznaćete istu sliku. Samo obojenu zelenom bojom! 

Zagajička brda

Zagajička brda

Zagajička brda iako nenaseljena kriju u sebi toliko živog sveta kakav je teško zamisliti. Sokolovi, misevi, ogromni crni insekti slični bumbarima, gušteri zelembaći pa čak i zmije. Na jednom brdu smo nagazili na košuljicu šarene zmije od skoro celog metra! Najpoznatiji glodar koji živi na ovim brdima je slepo kuče jedna od ugroženih životinjskih vrsta.

Zagajička brda

Zagajička brda

Izlazak iz zemlje Hobita

Iako smo poželeli da zauvek ostanemo na mestu sa pogledom na bajkoviti pejzaž morali smo nastaviti dalje. Staze preko brda su lagane i nema većih uspona, hoda se utabanim putićima ali nije naodmet imati nekoga ko poznaje rutu. Jer vam se može desiti da se kao u lavirintu vrtite ukrug. Silazak sa nekih bregova je veoma strm ali je pogled iz dolina jos lepši.

Ukupna dužina staze je oko 15 kilometara i prelazi se za 4 do 5 sati laganog hoda. Na mestima gde je  travnati predeo ispresecan putevima videćete naslage peska koji ćete poneti i u cipelama. A posle izlaska iz predela koji izgleda kao zemlja Hobita činiće vam se da ste sve samo sanjali i da ste na njima bili samo jedan tren.

Peščanim putem koji vodi preko polja obraslih džinovskim koprivama i izmedju procvetalog bagrenja vratili smo se na mesto polaska u selo Grebenac.  Zagajička brda, kao kratki nedosanjani san potpuno su nas opčinila.

Stara Palanka

Pojeli smo sve sendviče iz ranca, nismo bili ni gladni ni žedni kada smo stigli na obalu Dunava. Mislili smo da je sa iznenadjenjima gotovo i da ostaje samo da krenemo nazad ka Beogradu. Da li ste nekad čuli za Staru Palanku? Ja do tada nisam  ali moram da vam kažem da je čarobna! Ni manjeg sela ni većeg iznenadjenja! Znate li da u Staroj Palanci ima samo 11 kuća i 5 ribljih restorana i samo jedna ulica koja se zove a kako drugačije nego Dunavska!

Stara Palanka

Stara Palanka

Na samo 10 kilometara od Zagajičkih brda na mestu gde se reka Nera uliva u Dunav otkrili smo pravi ribarski raj. Privezani čamci na obali, miris sveže ispečene ribe i ribljeg paprikaša i čorbe sa pogledom od milion dolara na široki Dunav i Karpate! Odatle svakog dana polazi skela kojom smo nameravali da se prevezemo na drugu obalu do Rama. Čekajući skelu nismo odoleli da ne probamo riblji paprikaš u restoranu Staro sidro, pravom umetničkom paviljonu!

Staro sidro

Staro sidro

Na Dunavu

A pošto je skela malo kasnila pade dogovor sa ribarima da nas oni prevezu svojim čamcima. Dunav širok kao čitavo more, mutan od kiše ali iznenadjujuće miran. Vožnja od koje mi je srce bilo u petama od blizine te varljive i mutne vode bila je na sreću kratka a ribarske priče o ulovu i reci bez koje život ne bi mogli ni da zamisle veoma zanimljive.  Tvrdjava Ram se renovira, lepa je iako jos okružena bagerima i skelama. Nismo mogli ući unutra ali nas je naš čamdžija častio panoramskom vožnjom ispod zidina.

Tvrdjava Ram

Tvrdjava Ram

Na pristaništu u Ramu nalazi se neobičan spomenik srpskim vojnicima a na  obali veoma lepa vila i restoran sa balkonom od kamena sa divnim pogledom na Dunav. Kada sledećeg meseca tvrdjava i zvanično bude otvorena za posete biće ovo još jedno veoma lepo mesto za predah i uživanje u čarima najveće evropske reke.

Stara Palanka

Stara Palanka

Od našeg čamdzije smo saznali da Stara Palanka čak ni nema status sela već se vodi kao zaseok nešto veće Banatske Palanke. Da se u letnjem periodu traži mesto više u restoranima na obali i da gosti dolaze čak i iz Rumunije…I da osim ribarenja, cvetaju i neki drugi sitni poslići jer se od ribe baš i ne može živeti .U Staroj Palanaci pre povratka kući prošetali smo još malo obalom… Graničar, Staro sidro, Sunce, Lederata i Dunavski cvet imena su svih palanačkih restorana…. I tu na keju, zagledani u planine s one strane Dunava naslutismo našu narednu destinaciju….

Zagajička brda, Deliblatska peščara

maj 2019

***********
Izlet na Zagajička brda realizovan je u subotu 18.maja u organizaciji udruženja Istraži Srbiju. Ceo program je obuhvatao pešačku turu Zagajičkim brdima u dužini od 15 kilometara, posetu Staroj Palanci i Ramu. Ostale izlete i avanture koje organizuju možete pogledati na sajtu www.explore-serbia.rs